Svedoci smo da Biblija i motivi iz iste predstavljaju nepresušnu inspiraciju današnjim piscima i režiserima. Neki se čvrsto drže mesijanskog karaktera, dok neki odu korak dalje i svojim radovima guraju prst u oko onome što je tamo zapisano.
Kod nas se pre dve godine pojavio strip Sramotne priče iz Starog Zaveta u izdanju Makonda koji nam je na blesav, opsen i krvav način prikazao neke motive iz Biblije kako su ih videli umetnici poput Nila Gejmena, Alana Mura, Dejv Mekina, Brajana Bolanda i drugih. Pominjanje ovog stripa mi služi kao uvod u recenziju o kojoj ću pisati gde su dvojica ljudi sa istovetnom tematikom otišli korak dalje. Oni se zovu Džejson Aron i Rajko Milošević Gera, ljubiteljima devete umetnosti poznati kao autori Skalpiranih, a njihovo novo čedo kojim se podsmevaju Bogu je Prokleti čiji prvi tom je izašao u izdanju System Comicsa.
Dakle, gde nas vode “Prokleti”? Radnja započinje 1600 godina nakon Adamovog i Evinog izgnanka iz raja gde zemlja izgleda postapokaliptično. Živih drveća i čistih potoka vode skoro i da nema, zemljom krstare bande koje otimaju, ubijaju i siluju bez ustezanja. Oni slabiji se zahvaljuju na još jednom proživljenom danu i sutra ponovo u istom krugu. Tim predelima luta naš antijunak, Kain, koji je svojim bratoubistvom započeo eru nasilja na zemlji, jer je i sam izvršio prvo ubistvo na Zemlji. To ništa ne bi bilo čudno da Kain nije besmrtan i da za sve vreme svog lutanja traži način da umre. Iako ubijan bezboj puta, iznova se vraća i kažnjava svoje nesuđene ubice.
Sa druge strane imamo Nojea koji sa, svojim sinovima radi na gradnji poznate barke. Ali ništa ne bi bilo neobično da Noje nije predstavljen kao tiranin koji svoje robove tera da rade u surovim uslovima i kažnjava svakog ko se ogluši o njegova naređenja. Susret gore pomenuta biblijska lika, jednog koji je upropastio svet i drugog koji nastoji da spasi što se spasiti može, dovodi do krešenda o kom neću govoriti.
Čitajući Skalpirane ste znali šta možete da očekujete od ovog dvojca, radnju punu akcije koja vas neće ostaviti do poslednje stranice. Ni ovde nisu izneverili. Obračune u indijanskom rezervatu preneli su na postapokaliptičnu zemlju pre potopa. Ovaj vid mita o Potopu neće baš leći svima, naročito način na koji su prikazani Kain i Noje.
Prikaz dva glavna junaka odudara od onog biblijskog. Kain je, iako je sam kriv za nastanak takvog sveta, ipak čovek koji u nekim momentima pokazuje da još u sebi ima dobrote i čovečnosti, uprkos opsednutošću smrću i preziru prema Bogu. Sa druge strane, Noje nije tako pravedan kao što ga Biblija prikazuje. Bezgrešan čovek ne bi mogao da bude robovlasnik i surovi ubica.
Što se tiče Arona, ni ovde nije omašio. Vešto gradi priču i polako uvodi nove elemente koji nam pokazuju da ljudi znaju biti najgore zveri koje hodaju ovim prostorom. Čitajući ovaj strip sam nailazio na te elemente pa znam o čemu pričam. Namerno ništa neću odavati kako bi šok ostao identičan mom. Pored nasilnih delova uvodi i mitološka bića, poput Nefilima u Nojevom taboru.
O Geri ne treba trošiti reči. Svoj crtački talenat je već pokazao radeći na “Skalpiranima”. Ovde se samo popeo stepenicu više verno dočaravši pustoš i zgarište što je trebao da bude rajski vrt. Iako je u Americi izdat u koloru strip je kod nas izdat u crno-beloj boji, ali to mi nije smetalo da uživam dok zajedno sa Kainom hodam po tim predelima.
Ono što raduje je to da je ovo kraj tek prve celine priče i da se radnja nastavlja i dalje. Gera je već odradio dva poglavlja novih avantura pa sa nestrpljenjem očekujem šta će se dalje dešavati.
Bili vernici ili ne, “Prokleti” su strip koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Posle pročitane zadnje strane ćete razmišljati da li je ljudski rod sposoban da se sa civilizacijskog nivoa spusti na varvarski i postanu čudovišta u najgorem obliku. Onda ćete opet uzeti strip i obnoviti gradivo dok nas Aron i Gera ne obraduju novim pričama.