U septembru će se navršiti pedeset godina od prvog emitovanja originalne serije Zvezdanih staza. Do danas, napustilo nas je više od pola glumačke postave istoimene serije, najskorije i najveća zvezda iste, Leonard Nimoj – gospodin Spok, u svojoj osamdeset i trećoj godini. Bila je to velika tuga, ali ne toliko iznenađenje, jer nikome nije obećan večan život, osim onog na velikom i malom ekranu, da čuva sećanje na velike talente za buduće generacije. Niko nije očekivao da će sledeća tragična vest biti vezana za Antona Jelčina, dvadeset i sedmogodišnjeg glumca koji je odigrao ulogu Pavela Čekova u novoj filmu baziranom na originalnoj seriji. Nije na njega bio red, ali smrt ne žali, čak ni kada ih odnese premlade.
Otišao je mlad, pun potencijala i nezavršene priče, samo mesec dana pre premijere svog poslednjeg filma – Zvezdane staze: Izvan granica. Umro je u nedelju ujutru, u saobraćajnoj nesreći na kućnom prilazu. Našli su ga priklještenog između soptvenog džipa i stuba, što je kasnije u novinama opisano kao bizarna nesreća. Njegova se smrt čini beznačajnom, nedostojnom ove zvezde u usponu. Mogao je još mnogo toga da da, ali nije stigao. Ipak, ostao je još jedan film koji ćemo uskoro gledati. Bolju počast mu nije moguće odati.
Počelo je u Lenjingradu 1989. godine. Rodio se u ruskoj porodici Jevreja, od majke Irine i oca Viktora, poznatih ruskih umetničkih klizača. Porodica je izbegla u SAD dok je Anton bio samo odojče. Još kao dete je počeo da glumi, a prve zapažene uloge je ostvario u filmovima Alfa mužjak (2006), Čarli Baret (2007), Terminator: Spasenje (2009), Do ludila (2011) i rimejku Noć strave (2011). Ipak, najveću pažnju javnosti je privukao ulogom Pavela Čekova u novoj trilogiji Zvezdanih staza.
Ostaće zapamćen po mladolikosti koja se nije zadržavala samo na fizičkom. Manir mu je bio takav, uspevao je šarmira gledaoce, te da im probudi zaštitničku želju. U dosta filmova je igrao pored velikih imena Holivuda, ali nijednom nije bio zasenjen od strane istih, imao je „to nešto” što ga je činilo posebnim, zapaženim. Kako se približavao tridesetoj, lice mu se izoštravalo, gubeći onu dečiju lepotu, što ga je činilo ozbiljnijim, malo mračnijim. To bi mu, možda, otvorilo neka nova vrata za buduće uloge. Nekako, iz ove perspektive, ta promena ne deluje tako pozitivno kao što bi delovala samo nekoliko dana ranije.
U Zvezdanim stazama je zablistao kao mladi matematički genije, sa nekim momentima komedije i iskarikiranim ruskim akcentom. Ipak, značajno je to što je velikom holivudskom filmu, glumac ruskog porekla igrao lika ruske nacionalnosti, naročito jer je u originalu Čekova igrao Volter Kejnig, takođe dete ruskih emigranata. Značaj Pavela Čekova je ogroman jer zaobilazi stereotipe koje su gotovo obavezni kada se posmatraju Rusi u američkim filmovima, a pre svega onaj po kome su oni uvek neprijatelji, pa tako i negativci. Čekov je jedan od heroja Zvezdanih staza, pun vrlina, ali i mana, prikazan kao običan čovek. Baš onako kako i treba da bude.
Brojne kolege i fanovi su ovu mladu zvezdu ispratili sa tugom i dirljvim rečima, pre svega na društvenim mrežama. Ipak izdvaja je jedan spomen koji je brzo obišao internet, možda najbolji zaključak koji tekst o smrti jednog glumca Zvezdanih staza može da ima: