Prometejev Dnevnik je prva knjiga Ivana Brankovića, urednika i prevodioca “Otvorene Knjige”. Knjiga se može svrstati u žanr naučne fantastike iako nije klasična naučna fantastika zato što je dobar deo nje zapravo krimi/akcija. Knjiga je koncepirana tako da ima tri dela, “Reč Božija”, “Biblioteka” i “Još jedno dobro delo”. Stil je, realizam pomešan sa modernim, sa dosta slengova.
Radnja knjige je smeštena u nekoliko gradova, a veliki deo se odvija u Beogradu. Ivan je na maestralan način iskoristio razne teorije zavere, uključujući teorije o Rtnju i Oblasti 51, ali i o Čuvarima Svetlosti, za koje pretpostavljam da su Iluminati (nije želeo ni da mi potvrdi ni da porekne to ostavlja čitaocima). To mu je omogućilo da ispriča priču kroz sukob između Čuvara Svetlosti i ogranka vatikanske crkve, Očinstva Kamena. Međutim ne treba odbaciti ovu ideju kao nešto što ste do sada čitali ili kao kliše. Glavna ideja ove knjige jeste da drevni Bogovi nisu postojali, već da su to bili vanzemaljci, slično ideji u filmu “Zvezdana kapija” (Stargate 1994), mada se dosta razlikuje od nje. Ovde imamo vanzemaljce koji su odgovorni za evoluciju, nastanak i razvoj civilizacija na Zemlji u raznim oblicima. Ovi vanzemaljci nisu kao većina koju smo do sada sretali, ovi vanzemaljci su naučnici i rudari, koji svemirom putuju zarad svojih ciljeva i ne mare za druge oblike života.
Nosioci radnje su agenti Frenki i Kolman, doktor arheologije Ana Šaf i Draganče, vrlo kul lik iz Beograda. Njih na okupu drži misteriozni Minh, čovek koji ih u sve uvlači, vezuje, daje im smisao i vodi ih kroz knjigu. Minh ih je sve okupio sa samo jednim ciljem, a to je da pronađu zaostavštinu Aninog pradede, Prometejev dnevnik. I tada nastaje sva zbrka, Minh pripada Čuvarima Svetla, redu koji sakuplja znanje celog sveta, redu koji želi da dešifruje Prometejev dnevnik i da ga iskoristi u “dobre” svrhe, dok Očinstvo Kamena, kao crkveni red želi da ga se dokopa da bi ga uništili ili sakrili, budući da može kompromitovati hrišćanstvo kao religiju, jer oni veruju da je to “Prva reč Božija”. Kako radnja teče i mi pratimo dešavanja oko pomenute četvorke tako saznajemo sve više o tajnama koje su okruživale SS i nacističke naučnike, a kao bonus imamo nekoliko povrataka u prošlost, gde srećemo neke važne ljude tog doba. Tako na početku knjige srećemo Himlera koji nadgleda ukrcavanje srušene vanzemaljske letelice 1936. godine. Iako predstavlja alternativni svet i iako su događaji izmišljeni (za sve ljubitelje teorija zavere: Da li su?) Ivan prati istorijska dešavanja te sva otkrića sakriva raznim agencijama, ograncima vlada i slično, pa se zaista zapitate da li je to i moguće.
Međutim najvažniji deo knjige jesu sami vanzemaljci. Nazvani Anunaki, po drevnim vavilonskim i sumerskim bogovima kao prvim narodima koji su imali dodir sa njima, došli su na Zemlju radi iskopavanja i ubrzali (i potpomogli) evoluciju da bi dobili radnu snagu. I tu se sada javlja najinteresantniji deo, po legendi Prometej je bio Titan poput Zevsa, koji je ljudima doneo vatru. U ovom delu, Prometej je genetski inženjer ugljeničnih oblika života, Anunaki koji je zapravo odgovoran za nastanak Homo sapiens-a. Iako su ljudi Anunakijima trebali samo kao radna snaga, Prometej je naišao na problem – radnici su umirali, te je želeo da napravi vrstu radnika koji će živetu dugo i koji će biti mnogo sposobniji od Homo sapiens-a, Homo superior. Ivan je takođe kroz knjigu provukao neka svoja zapažanja vezana za ljude i njihovo ponašanje, žeđ za ratovima i borbi pre nauke…
Ovo delo obiluje akcijom, neizvesnošću, fantastikom i alternativnim stvarnostima, neka vrsta kritike ljudi, napisana kroz oči vanzemaljca i još mnogo toga. Ivan je uspeo da poveže sve svoje likove tako da uopšte ne izgleda kao jeftina priča, već kao grandiozno delo jednog velikog SF pisca. Dao nam je mnogo materijala za razmišljanje. Šta ako se zaista nešto od toga desilo, a Ivan je samo neko ko je to otkrio? Zamislite da je to tačno, makar samo na sekund. Ono što neće trajati sekund jeste važe uživanje u ovoj knjizi. Pružiće vam zaista potpuno uživanje u jako dobroj SF priči, sa puno obrta, akcije, teorijama zavere i tajnih agenata. Ukoliko ste uživali u “Biblioteci Mrtvih” Glena Kupera, “Prometejev Dnevnik” je nezaobilazno štivo za Vas. Ukoliko Ivan nastavi sa ovom idejom i uklopi sve to u nastavak možemo da očekujemo jako kvalitetan serijal, a da smo dobili kvalitetnog SF pisca, to je već sigurno. Očekujem od Ivana da bude jedan od nosioca novih SF pisaca.
Do sledeće knjige!
P.S. Naš portal je dobio ekskluzivnu informaciju da uskoro izlazi nastavak “Prometejevog dnevnika” koji za sada nosi naziv “Projekat Herkules”. Očekujte u narednom periodu više informacija.