Kritika iz pakla ili kako staviti tačku na stvaralaštvo staro 113 godina?
Svako ko se ikad bavio bilo čime shvatio je da kritika ume da bude i pozitivna i negativna. Pozitivna kritika je konstruktivna, ona koja inspiriše i ne ubija u pojam. A negativna je kad ti želiš da gledaš TV i odmoriš se kao čovek, ali te onda spopadne neki član (obično tvoje, mada vole da sole pamet i van svog tora ovaca) porodice sa gorućom željom da ti ukaže na sve tvoje prošle, sadašnje i buduće greške (nabacivanje krivice 101) da to nije bilo tako ,,u njihovo vreme” (brrrrr), da ništa nećeš postići ovako ( dobro poznat ,,monolog”). A sad, ako ste krajnje sadistički nastrojeni i imate višak slobodnog vremena, zamislite kakva je kritika bila prema srpskom fotografu, slikaru, vajaru ili piscu u Srbiji u 19. veku? Surova, a niko to nije bolje spoznao od Lazara Komarčića, tvorca prve srpske naučno – fantastične priče ,,Jedna ugašena zvezda”, (u reizdanju ,,Portalibrisa”) koja je tek sad, nakon 113. godina opet ugledala (masovnu) svetlost dana. Vaš verni AVKF je, kao i uvek, bio tu da prigrli (ponovo upaljenu) zvezdu u svoje sazvežđe.
AVKF – Autostoperski vodič kroz fantastiku, LK – Društvo ljubitelja fantastike ”Lazar Komarčić”, PL- Izdavačka kuća ”Portalibris”
AVKF: Ja sam htela da pitam. Pomenuli ste da je Komarčićevo delo često imalo neku vrstu kritičkog pogleda na društvo. Da li bi možda mogli da ga nazovemo nekim spojem Žila Verna i Čarlsa Dikensa?
LK: Pa sa Vernom ne, zato što je Vern poznat, pre svega, kao jedan pustolov, koji je uvodio razne tehničke inovacije, a Komarčić se naučne fantastike držao u ovom jednom romanu, putovanje u njemu se dešava duhovnim putem, znači nema tog tehnološkog pomaka, nego postoji evolutivni pomak. Sa Dikensom, Dikens je dosta pisao i pričao mnogo toga, ali ‘ajde da kažemo da se bavio kritikom ljudskog roda, kritikom ljudske prirode, društva i svega. Tu bismo možda mogli naći nešto, zato što Komarčić ovde kritikuje dosta ljudsku prirodu kroz te svoje nekakve bitne zlikovce koji gledaju više svoju korist nego tuđu, a zanimljivo je kako kritikuje ljude na položajima. Recimo, to je nešto što će se najčešće zajedničko sa ljudima od moći da da su, zlikovci, i baš zbog toga ostaju na položaju i bogate se na naš račun umesto da rade za dobrobit svih. A ima toga dosta, i u romanima i u životu.
PL: Ja bih rekla da je Žil Vern često važio za autora koji je predviđao naučne inovacije, možda će se ispostaviti da je i Komarčić krenuo tim putem.
AVKF: Vi ste možda napomenuli, ali otkud ta zainteresovanost? Otkud odjednom toliko interesovanje za Komarčićevo delo? Da li je to zbog reizdanja knjige ili?
LK: Lazar Komarčić nije nepoznat, samo nije široko poznat, interesovanje se obnavlja sa svakim novim izdanjem. Početkom sedamdesetih bilo je izdavanje dela, bilo je mnogo kritičkih osvrta na Komarčićev akademski rad, kad je Sava Damjanov uradio ,,Istoriju srpske fantastike“ Komarčić je tu priznat kao prvi srpski pisac naučne fantastike, pa se pojavilo i to da je prva srpska naučno – fantastična drama, ujedno i prva svetska naučno – fantastična drama koja je također bila u domenu akademskog proučavanja. Naučna fantastika u Srbiji, tj. tad Jugoslaviji je bila u nekim drugim vodama, tu je tad bio časopis ,,Galaksija“, ,,Sirijus“, ,,Kosmoplov“ i išlo se nekim drugim putem i dolazilo je iz drugih izvora, nije se zvala naučna fantastika. Ovo društvo je dakle, dobilo ime još 1981.(kada je osnovano), po Lazaru Komarčiću. Znači, nije ništa nepoznato, samo nije šire poznato, imamo diskontinuitet, to nije vezano samo za fantastiku, već i većinu stvari u Srbiji, tako da mi imamo, od Jugoslavije koja je imala najtiražniji SF časopis u Evropi u nekom trenutku osamdesetih, dođemo do devedesetih kada SF časopis koji je tada izlazio (to je ,,Alef“), dolazi do 26. broja i ne može dalje da izlazi. U tom trenutku je, nažalost, mnogo toga prekinuto i mi dan-danas nemamo specijalizovano glasilo za našu fantastiku. Znači, taj diskontinuitet je nezgodna stvar. Postoji grupa koja je upoznata s tim, koje je vezana za to, društvo ili izučavaoci koji kopaju više, ali eto, šira publika nije upoznata.
AVKF: Pomenuli ste jednom prilikom kako su, uprkos prevratima u Srbiji, odavde u svet odlazila dela iz oblasti kulture i da smo bili, zapravo, u toku. Koliko su Komarčićeva dela došla do Evrope i koliko su bila tamo prihvaćena u tom periodu?
LK: Ne, odavde informacije slabo stižu. Pazite, prva svetska naučno fantastična drama je, kako već rekosmo, ,, Posle milijon godina“. To je činjenica koja i dalje nije dovoljno poznata u svetu, u stranim izučavanjima, a prevedena je na engleski prošle godine. Dakle, tek treba tu nešto da se desi sa upoznavanjem autora van Srbije. Ma Komarčić nije došao ni do nas, a kamoli do tamo. I stoga, ko nema neko starije izdanje knjige, može sad da se upozna sa našim velikanom jer je knjiga ponovo dostupna, eto.
Mi smo se lepo proveli i fotografisali, no, ako vas činjenica da je društvo ,,Lazar Komarčić“ postoji od 1981.godine a vi niste znali o postojanju istog obliva sramom, trknite u Dom omladine svakog ponedeljka u 19h. Sram će nestati, a njima će svakako biti vrlo drago da su dobili još jednog člana.