Drina Štajnberg je rođena 20. marta 1976. godine u Dizeldorfu. Po zanimanju je ekonomista. Miris nasleđa je njen prvi roman, koji je ujedno i prvi deo trilogije, a slede ga Zemlja mraza i Sjaj bezdana. Drina trenutno živi i piše na relaciji Loznica – Muscat.
Svoju karijeru pisca i počinje ovim, prvim delom trilogije „Purpur Arkone“ u izdanju Plavog Feniksa, dok druga dva dela izdaje u okviru sopstvene izdavačke kuće. Autorka nam donosi priču o nasleđu staroslovenskih bogova i kreće u potragu za odgovorima zbog kojih ćete zakoračiti u avanturu prepunu magije, tajni, strasti i stvari iz predanja.
Njeno ime je Purpur Devan. Nikad joj nije bilo jasno zašto je dobila tako čudno ime. Niti zbog čega ima tu grozotu od noćne more za svaki rođendan. Ona je u godinama, u kojima se svode računi i pita se šta si postigao u životu, a shvata da u njenom životu nema baš ništa na šta bi mogla da se osvrne i da kaže bila sam uspešna u tome. Posedovala je talent za mnogo toga, ali ni u čemu se nije ostvarila. U njenom životu postoji samo jedna osoba koju može nazvati istinskim prijateljem na kog uvek može da se osloni. Imala je muškarce, ali uvek pogrešne. Jedina radost i sreća u njenom sumornom viđenju sebe, jedina stvar zbog koje njeno postojanje ima smisla je Bejla, njena ćerka, za koju je spremna da ruši svetove i bogove, i volećete je zbog svega toga. A onda se u njenom životu pravo niotkuda, pojavio on. Alek Liraj, Bog lično i ludilo može da krene.
Purpur očekuju mnoga iskušenja i izdaje, biće besa i strasti, krvi i seksa. Ali nećemo dublje odlaziti u priču zbog spojlera i želje da što više ljudi pročita ovu trilogiju bez da znaju kompletnu priču, mada mogu da vam otkrijem još poneku stvarčicu…
Knjige čiji su glavni likovi i nisu više tinejdžeri je delom i priča o nesrećnom braku i ženi koja je u krizi srednjih godina. Iako se stavlja akcenat na slovensku mitologiju, meni se ipak najviše dopala zdrava doza humora u toj gunguli između Purpur i Liraja, kao i njena životna priča, jer bez obzira na čudesna zbivanja koja je prate, ona je tako realna i zabavna. Spisateljica je dala junakinji neke od svojih osobina i manira, te stvorila heroinu sa kojom se mnogi mogu poistovetiti.
Ovde je reč o klišeiziraoj ljubavnoj priči u fazonu jedini/a uz sve one šablonske priče o srodnoj duši, ali uz izraženu životinjsku privlačnost i krevetske vratolomije. Dakle, trilogija jasno govori u prilog modernog pogleda na ljubav tj. da ona ne postoji kao ideal – ako se ne konzumira kroz seks samim tim i ‘ideal’ je mrtav. Srećom, ovo nije priča o samo običnoj romansi već je reč o romanima folklorne fantastike gde su u večnoj borbi Jav i Prav, a sudbinu našeg sveta u svojim rukama drže svemoćni Bogovi koji će odlučiti o našoj sudbini ovako ili onako.
Zamerka autorki je što trilogiju prilagođava isključivo ciljnoj grupi, odnosno ženskim čitaocima što uzrokuje to da s vremena na vreme vrati junake iz mrtvih, što na neki način sve ispravlja u poslednjem delu, gde je i vidno napredovala i izbrusila stil. Malo smeta što u serijalu postoji samo ženski pogled na svet, pisac mora biti aseksualan iliti pisati za sve nas bez ciljne publike u startu. Ono što je pohvalno kod ove trilogije je brzina radnje, sve se dešava jako brzo i samo te nosi dalje, a pri tom je lako čitljivo i interesantno, očigledno je da autorka jako dobro poznaje slovensku mitologiju i koristi to da sve sjajno smesti u stvaran svet. Pohvale idu i na račun smisla za humor, koji je često provokativan i direktan, te neće leći puritancima.
Ma šta čuli od čitalaca i same autorke, ovo je ipak pre svega fantazi serijal i to da je samo ljubić ne drži vodu. Takođe, sasvim je prigodan poklon za nastupajuće praznike, jer šta je bolje od vatre u kaminu i avanture u rukama.