Dok ne krenu novi naslovi za ovu godinu, da raščistim sa onim što je ostalo od prošle, a možda je vredno pažnje. Film koji je u pitanju je naslov koji je zajedno sa Assassin’s Creed zatvorio godinu, tj. stigao na repertoar 29. decembra. U pitanju je film koji pozira kao naučna fantastika, zvan Putnici.
Radnja filma
Zamislite, iskoristili ste svu svoju životnu ušteđevinu da sebi kupite kapsulu na svemirskom brodu koji će vas odvesti svetlosne godine od vaše majke Zemlje da nastanite neki daleki i nepoznati svet i tamo započnete novi život. Znate da je vaša karta u jednom pravcu i da će sve što ste ikada poznavali odavno napustiti ovaj svet do vašeg dolaska na destinaciju. A onda dođe do havarije i vi se probudite iz hibernacije posle 30 godina putovanja koje treba da traje 120.
To je premisa filma Putnici, koji ovaj scenario stavlja na pleća mehaničara Džima Prestona (Kris Prat), a onda ga ostavlja da se sam snalazi na svemirskom brodu Avalon koji sa nekih 5000 duša plovi svojom predefinisanom putanjom, pod komandom autopilota, ka Houmsted koloniji (bukvalno: posed, kuća s okućnicom).
Naravno, Džim postaje gospodar svega što nadgleda, ali raditi bilo šta u svemiru ima svoja ograničenja kada ste sami. A onda našem mehaničaru u život ulazi Aurora Lejn (Dženifer Lorens) i boravak na brodu postaje zanimljiviji.
Putnici je film koji sam po sebi nema neku radnju, pa ako očekujete da se priča razvija kroz dinamične događaje onda ovo nije film za vas. S druge strane, priča je taman tako postavljena da film može da se bavi istraživanjem ličnosti njegovih glavnih aktera, o čemu malo kasnije.
Što se samog toka priče tiče, ona počinje i inicijalno se razvija kao naučna fantastika, ali u nekom trenutku reditelj Morten Tildam (Igra kodova iz 2015) i scenarista Džon Speic (Prometej iz 2012 i prošlogodišnji Doktor Streindž) odlučuju da film ipak treba da bude romantična drama.
Priča ostaje taman toliko dobra da drži pažnju publike, ali njen potencijal u SF domenu biva žrtvovan zarad priče koja će vas lepo zabaviti ako ste od onih što filmove gledaju sa partnerom da bi posle rekli kako je bilo lepo. A pošto ovu recenziju pišem za portal koji se bavi fantastikom, onda moram reći (a i ovako bih rekao) da je scenario najveća slabost filma.
Likovi i gluma
Kada je radnja postavljena tako da nema šta da se dešava, karakterizacija likova postaje izuzetno bitna. U tom pogledu moram priznati da me je Kris Prat prijatno iznenadio. Prvi deo filma gledamo samo njega kako prolazi kroz razne emotivne faze – od trenutka kad saznaje da se neplanirano probudio, kroz pokušaje da nešto preduzme po tom pitanju i prihvatanje da na brodu može da radi šta mu je volja, pa do konačne depresije kada sve što može da radi izgubi svaku draž.
Tokom celog filma vidimo još samo tri lika – pomenutu Auroru Lejn, šankera Artura (Majkl Šin) i Gasa Mankusoa (Lorens Fišburn). Džim i Aurora su, naravno, u centru pažnje, a Artur je tu da malo ulepša atmosferu i bude neutralni sagovornik (pošto je robot). Svi pomenuti glumci deluju dovoljno uverljivo za uloge koje igraju, ali pošto je akcenat stavljen na romantičan, a ne SF element filma, onda nema puno mogućnosti za njihov dublji razvoj. I to je sve što imam da kažem o likovima.
Vizuelni elementi filma
Ono što zaista jeste lepo u filmu je sve vizuelno. Avalon ne izgleda kao tipično ćoškasto zemaljsko plovilo, već su se njegovi dizajneri potrudili da izgleda i malo egzotično, sa lukovima koji kruže oko centralne osovine koji je trup. U filmu je nekako napravljeno da dizajn bude i svrsishodan, pošto je većina životnog prostora broda smeštena u tim lukovima, a konstantna rotacija po dužini omogućava održavanje veštačke gravitacije unutar Avalona.
Enterijer je takođe lepo dizajniran, čisto i futurističko-minimalistički. Kompjuterske konzole imaju hologramski prikaz i interfejs, a sve je uklopljeno tako da nam izgleda realno, iako znamo da nije. Kao i sa eksterijerom, brod nije dizajniran samo da bude lep, već otkrivamo da postoje i određeni bezbednosni protokoli koji ne mogu tek tako da se zaobiđu, na sveopštu frustraciju Džima.
Pošto je brod programiran da okonča hibernaciju svih putnika i posade četiri meseca pre pristizanja na odredište, kako bi se putnici pripremili za svoj novi život i međusobno upoznali, na brodu imamo priliku da vidimo i neke namenske prostorije, od kojih najviše odskače kafe-bar u kome Artur „radi“. Bogato dekorisan i u toplom bojama, on može da vas podseti na sličnu lokaciju iz Kjubrikovog Isijanja (1980), u kojem Džek Torens (Džek Nikolson), kao ovde Džim, provodi vreme u razgovoru sa šankerom.
I dok sa našim junacima životarimo na brodu, muzika Tomasa Njumana (Bekstvo iz Šošenka, 1994, Voli, 2008, i Skajfol 2012) nam pomaže da sve lakše upijemo. Za kraj, dobijamo i nešto lepih za oči prizora svemira koji su, kao i sve ostalo vizuelno, lepo urađeni.
Gde film pada?
Film se na početku ne libi da se dotakne par moralno pipavih tema, i da čak naše junake (osim Artura koji je robot) tokom filma suoči sa njima. Ali kao što sam već pomenuo, u nekom trenutku fokus prelazi na ljubavnu priču i neke stvari se zanemaruju da bi ona bila izvedena do kraja, dok ono čega se film već dotakao gubi težinu.
Putnici je pod nekim drugim okolnostima mogao da bude ozbiljan SF sa elementima drame preživljavanja. Ali ljubav sve pobeđuje, pa i dobru priču. Film će svakako da legne zaljubljenim parovima, ali oni koji su mislili da će dobiti naučnu fantastiku koja se bavi iskušenjima i dramom svemirske kolonizacije će morati da sačekaju neki drugi film.
Zaključak
Ulazeći u film sam bio svestan reakcija zapadnih kritičara i činjenice da mu zameraju i neke elemente ljubavne priče između Džima i Aurore. Na kraju je film ipak pružio prijatnih dva sata zabave, mada ništa dubokoumno i filozofski što bi bilo vredno pažnje. Putnici vam neće pomeriti vidike ili vas nagnati na razmišljanje. Najviše što može da postigne je da vas zbliži sa partnerom, što je nešto.
Sa vizuelno lepim kadrovima i dve zgodne osobe koje gledate svih dva sata filma, Putnici se taman toliko izvlači da može da dobije 5. Da su Tildam i Speic imali više hrabrosti da se suoče sa pipavim temema filma, možda bi ocena bila i veća. Ovako je neiskorišćena lepa prilika.
Ocena: 5/10