Živimo kao u 1984. danas!
Vau! Kako duboko. Kako pronicljivo. Kako razborito. I kako jebeno zakasnelo.
Počinje da mi se diže kosa na glavi od ljudi koji su odjednom počeli da shvataju svet u kome žive tek kada im se pred nos postavila diktatura. Orvelovska distopija postoji u savremenom društvu otprilike negde od 1933. kada je Hitler došao na vlast. Čak je i veoma jasno da je Orvel iz Hitlerovog primera vukao neke ideje. Dok je ostatak definitivno staljinistički.
Ono što je problem današnjeg sveta jeste to što je Orvel pisao ne o budućnosti, ili mogućoj budućnosti, zapadnoga sveta, već o svojoj današnjici. Setite se toga da je u vreme kada je ova knjiga pisana, i objavljena, SSSR uveliko bio najveći neprijatelj „slobodnoga sveta“. Mas-mediji Evrope i Amerike su stvorili sliku bipolarnog sveta gde su izbori samo između „nas“ i „ostalih“. Naravno, samo „mi“ smo dobri.
Vidimo u poslednje vreme postove kako 1984. nije priručnik već upozorenje. Ne, samo je viđeno stanje stvari. „Dvomisao“ je postala uobičajena pojava još tada. Aparatčici na obe strane su prikazivali kako „naši“ pobeđuju, bez obzira na realno stanje stvari. Amerika je sa saveznicima 1947. osudila nacističke vođe, ono što su mogli da priušte za predstavu, između ostalog i za koncentracione logore. Istina o tome da su Japance zatvarali u buljucima tokom 2. rata, kao i to da su Nemce zatvarali u oba je uredno spakovana pod tepih. O njoj se u civilizovanom društvu ne govori. Ili će vam biti rečeno da je tako moralo biti zbog bezbednosti Države i njenih građana. Zvuči poznato?
Ali, „dvomišljenje“ nikad nije prestalo. Zvaničnici do dana današnjeg su nastavili da lažu narod po zapovesti „Velikog Brata“. Da li je u pitanju „Brat Putin“, „Brat Obama“, „Sestra Merkel“, ili „Brat Tramp“ je potpuno nevažno. Za potrebe Države, lagaćemo masno. Tako smo dobili alternativne činjenice danas. I moramo priznati da je jako zabavno. Jedna od prednosti Trampove administracije jeste u tome što ove ludorije zapravo ni ne prikriva. Još uvek nisam siguran da li je on to satiričan prema svetskom poretku, ili je zaista toliko deluzivan. Možda je oba.
Ima tu još primera, uzmimo recimo ljudska prava. Svi su jednaki! Osim ako nisi optužen za terorizam. Onda Amerika ima zakon koji legalizuje to da ti nisi čovek i da bez suđenja ideš u mučilište koje organizuje CIA. Rusi su mi tu makar bolji jer su iskreni. Oni neljudskost ne legalizuju, ta bića koja su nekada bila ljudi prosto nestanu i niko čak ni ne pita za njih.
Nije samo „dvomisao“ popularna pojava u svetu danas. „novogovor“ je čak postao i jedna od osnova današnjeg civilizovanog sveta. Samo ga ne zovemo „novogovor“, u pitanju je „politička korektnost“. Zato što govno manje smrdi kada kažeš ekskrement. Sigurno, sasvim. Evo, sve mirisi poljskog cveća oko nas.
Ali, ljudska prava kažu da glupom skotu ne možeš da istakneš da je odvratan skot jer može da povredi njegova delikatna osećanja. M’rš more! Danas smo svedoci toga da se pod maskom socijalne pravde provlače zahtevi za promenu imena koječega, samo zato što se ne uklapa sa Ideologijom. I ne, odvratno SJW spadalo koje je to pomislilo, to što ti kukaš da se žena advokat ili žena psiholog zovu advokatkinja i psihološkinja (Word je podvukao drugu reč, usput) nije pravda, već silovanje jezika. Obratite pažnju dobro, ukoliko ste pomislili da je prethodna rečenica netačna, vratite se na prvu u pasusu, ima jedna sintagma za vas.
Najopasnije od svega ovoga jeste što ovi problemi Velikog Brata nisu daleko kao što bi delovalo. Na onom spisku su imena sa svetske scene, ali ne spomenusmo trenutno omiljenog u komšiluku, „Brata Vučića“. Zamislite se malo, da li niste možda zapravo sa ovim povikom „1984. se ostvaruje!“, samo Goldštajn njegovoj Partiji.