“Jedan hodočasnik zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti ulazi u zemlju. Premešten sa mesta na mesto umire, a zaraza se širi. Kada odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorjenjenom, već je kasno bolest počinje da hara. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću.”
Ovo bi zvučalo kao odlična najava za neki horor roman, možda i za neki apokaliptični. Ili kao zaplet iz nekog od Saramagovih romana.
U stvari, pomenuti citat ima malo veze sa fantastikom. On predstavlja uvod u film zasnovan na istinitim događajima od pre nekih 45 godina. Film koji je, iako po mojim merilima nije horor, jedan od retkih na koje sam se ježila i to samo zato što ima onu najužasniju od svih premisa – može se zaista dogoditi. I dok me slični filmovi, mahom američki izbljuvci o masovnim zarazama sa iznenadnim otkrivanjem leka koji je u rangu Hristovog vaskrsavanja Lazara, nisu posebno doticali, variola vera (u narodu poznatija kao velike boginje) me je sablažnjavala. Jer spada u one bolesti kojima kada se jednom zarazite – nema vam leka do da je odbolujete ili…
Ovih dana, u istom tom narodu, čuju se genijalne tvrdnje na račun njihovog ‘manjeg’ srodnika. Jer, virus malih boginja, u stvari ne postoji (ono dete na Kosovu mora da je umrlo od – pomozite mi ne znam, moja autorska imaginacija je na izdisaju), lekari nisu kompetentni da govore o tome već ekolozi i njima slični (ok super, dali ste mi reč, mogu i ja onda o tome), i sve su to zavere medicinskih koncerna (hah, večiti negativci ima šanse da padnu zbog nečeg gde su možda zaista najmanje krivi).
Nažalost, nema ničeg malog kod takozvane ‘male bolesti’.
Autizam, za početak. Velika i strašna reč. Strašnija od upale pluća i upale mozga ili užasnih bakterijskih infekcija koje mogu da pogode oslabljeni organizam. Strašnija od činjenice da jedna osoba može da zarazi još 15-ak drugih i pre nego što je uopšte svesna da je zarazna. Kao i kod onih običnih, ovčijih boginja, koje klinci pokupe na nekom rođendanu na kome je bio drugar/drugarica koji se istačkao/la tek nekoliko dana kasnije. Znate taj nesnosni svrab i (visoku) temperaturu i ošamućenost? Sećate ga se sigurno, a možda ste imali i skorije iskustvo ako imate decu – e, pa to nije ništa u poređenju sa ovim.
Ali autizam je strašna i velika reč. Strašnija od toga da neko i nehotice ili još gore hotimice može da zarazi trudnicu i ostavi trajne posledice na plod.
Da može da zarazi neku baku ili nekog deku, čiji je imunitet preslab da se izbori sa komplikacijama.
Da može da zarazi bebu koja nema imunitet jer majka možda nije primila vakcinu, a ona je premala da je primi. Šta mislite, kakve posledice mogu da budu od komplikacije poput upale mozga na organizam bebe od, recimo, tri meseca?
Momak od 20 godina (nevakcinisan) je hospitalizovan usled teže kliničke slike. Hm, volela bih da vidim tog antivakcinaša koji bi objasnio mojoj deci, recimo, zašto im je mama završila u bolnici od nekad skoro iskorenjene (mmm, zvuči li poznato?) bolesti od koje su oni zaštićeni jer neko eto nije hteo da mu ‘truju’ decu? (Da, ja sam generacija koja je primila samo jednu dozu vakcine protiv malih boginja, kao i svi rođeni pre 1993)
Ali autizam…! – Od 4 obolela registrovana u Beogradu, 1 ima teže komplikacije – 25% za početak. Naučne studije nisu identifikovale vezu između autizma I MMR vakcine. I ne, ne treba ona dodatno da se ispituje.
Verujem da su je dovoljno ispitali od 1971. kada se pojavila kao kombinovana vakcina. Vakcina protiv malih boginja, kao pojedinačna, dostupna je od 1963.
Veoma mi je žao roditelja koji se bore sa autizmom svog deteta. Razumem i da traže krivca za takvo stanje. I da je MMR zaista lako rešenje. Nažalost, kod nas ne postoji sistem rane detekcije autizma kod dece, pa se on prvi put i identifikuje upravo u periodu kada se daje MMR vakcina. Vezu je lako napraviti, u tom slučaju.
Da se razumemo – svesna sam toga da su roditelji uplašeni, da im nedostaje pojašnjenja (za koje su eto ostali uskraćeni na tribini u Starom gradu jer su antivakcinaši nadgovorili doktore), da je medicinsko osoblje vrlo često nepredusretljivo. Svesna sam toga da je internet dostupan izvor informacija a da je sve antivakcinaško lepo i temeljno upakovano u nekakva objašnjenja. Svesna sam i toga da je estrada odavno kod nas postala eminentnija od najeminentnijih stručnjaka, pa eto i oni imaju mišljenje o štetnosti vakcine. Bože, šta li su moji roditelji gulili 5 godina studija + staž + specijalizacija, kad tamo Afrike i Ajfonke znaju sve o tome?!
Ko nema u vuglu ima u Guglu, novopečena je izreka. Ali Gugl je pouzdan doktor koliko i prevodilac. Ne verujete mi? Proverite. Ukucajte u Gugl prevodilac ‘Medveda je ubio čovek’ pa razmislite o prevodu na engleski koji ste dobili (The bear killed a man). Greška je – suštinska.
Sećam se da sam bila izbezumljena kada je proglašena epidemija svinjskog gripa pre neku godinu (i utešnih reči mog tate da se od gripe ne možeš mnogo zaštititi). Moja srednja (ona koja je zapravo imala reakciju na MMR vakcinu! A nismo svi u kući odlepili iako smo imali bebu od 3 meseca) je bila mala i ja sam bila potpuno izbezumljena. I da mi nije palo na pamet da se vakcinišem jer vakcina nije dovoljno ispitana (i iza te odluke i tog mišljenja stojim). Ali nikada sam dovela u pitanje vakcinisanje vakcinama iz redovnog kalendara vakcinacije. Kao, što je ona protiv dečije paralize… koja gotovo iskorenjena u većem delu sveta upravo zahvaljujući vakcinaciji.
Knjiga iz Infektivnih bolesti je jedan od boljih načina da se ‘izlečite’ od neverice. Ja sam imala tu nesreću da mi ubeđivanje počne davno, sa nekim starim izdanjem koje je imalo crno-bele fotke malih boginja. Posebno jezive. Novo izdanje nije toliko vizuelno, pa eksplicitno. Verujem, da ni jedan od tih udžbenika nije toliko ubedljiv koliko kad vidite to uživo, iako moram da priznam, nemam ni najmanju želju da se upoznajem sa zaraznim bolestima iz prvog lica.
Ne znam da li mi je bila smešna ili deprimirajuća slika jednog od novih jahača apokalipse predstavljenog u vidu mlade mame antivakcinašice koju sam skoro videla na FB-u. Lecnula se jesam, jer…
…dok traje prekucavanje ili nadkucavanje za i protiv vakcine, lekari po Srbiji se ubiše vičući:
Morbili ante portas!
A nama ne preostaje ništa drugo nego da udahnemo duboko i kažemo: ‘E, pa dobro došla, kumo.’
Napomena: Sve bolesti pomenute u istom kontekstu su namerno pomenute u istom kontekstu i nisu plod previda ili neznanja.