Koliko ste se, majko mila, namnožili! Kuda god se okrenem neki pisci – vise s drveća, izlaze iz frižidera, mrmljaju sa TV-a… Eto, kanda me sramota da slučajno spomenem da imam tamo negde neku knjigu poezije i da tako piskaram. No, možda je i do mene, okružila se društvom odabranim. Od kvantiteta teško je nazreti kvalitet. A bolest samo jedna, zajednička i velika:
Masovna ekspanzija pisaca, koji uz to, ne čitaju!
Da, dobro ste čuli. Znate one najgore ponavljače, koji su se grebali za domaće zadatke i prezirali časove srpskog jezika? E, sada su oni odrasli i shvatili da je mnogo kul biti pisac i slikati se, pričati kako si ovo ili ono, kako gradiš likove, a onda sasvim slučajno, odnekud se ispili neki fan pa kaže – ovo mi poznato iz neke knjige. Koliko je dozvoljeno da bude imaginacija, a koliko copy paste? Ček- sme li to copy paste? Od svih pasta najmanje volim copy pastu, sa parčetom tuđeg autorskog prava. Svako ko želi da bude nešto posebno, a ne zna kako da kaže sebi da je poseban, hoće da bude pisac.
Dragi moji, nije ovde problem Kija, niti Zorannah, niti bilo koja od masovnih sirovina popularne kulture. Ovde je problem činjenica da sve prolazi kao kvalitet ako se dobro reklamira. Funkcionalno nepismeni ljudi, koji sebe zovu piscima postavljaju standarde. Niko od nas ne zna sve, ako nisi profesor srpskog jezika i književnosti kanda ti treba malo podsećanja šta to beše pravopis.
Činjenica je da pisci ne čitaju. Urednik može da spasi osrednji roman, može da ga lepo upakuje da bude sjajan. Urednik može da od dobrog romana napravi izuzetan roman. Ali, ali, da me izvinete sad, od trulih jabuka ne može napraviti pitu, niti od pokvarenih sastojaka roman veka. Zato čitamo. Čitanje je reprodukcija u malom. Dobri čitaoci postaju odlični pisci. Uđi u formu, upoznaj je i izađi iz nje. Tako to rade majstori zanata, tako to rade umetnici.
Nekad je možda i bilo samoukih, ali od latinskih samostana, gde se lepa reč zapisivala i prenosila, pa se njome i učilo, danas imamo knjige. Nisu sve izgorele u biblioteci aleksandrijskoj. Mnogo ih se napisalo.
Svet je izrodio Markesa, Borhesa, Remarka, divne lude Ruse poput Dostojevskog, Tolstoja, Ostrovskog. Plakali smo uz Hemingveja, voleli uz Nerudu, bili uzvišeni milionima sjajnih reči. Kako to da se neko drznuo da sebe zove piscem, a da ih nije čitao?
Krećem se među ljudima koji žive svet fantastike, pišu je, čitaju, prate. Međutim, moje mišljenje se po pitanju fantastične scene nije promenilo. Veliki procenat onoga što se sad štampa iz domena fantastike je krš, lom i haos. Kad to neće biti? Kad pisci fantastike shvate da moraju da izađu iz svog žanra i krenu da čitaju klasike. Dobra knjiga je dobra knjiga, o kojoj god temi da govori. Loša knjiga takođe. Postoje dva žanra, gde je celokupna igra jednako loša- epska fantastika je za nerdove što i čikliti za domaćice. Nažalost, mnogi koji neće da se okušaju sa čitanjem klasika i smatraju da ne mogu da dobace do nekog intelektualnog dostignuća, postignuća, katarze, biraju da pišu smeće. To je takva ekspanzija da danas svako ko hoće da nešto piše, piše ili ljubić ili epsku fantastiku. U kom momentu je od nečeg predivnog i bajkovitog, epska fantastika postala restoran Planktona iz Keba Krabe, popularno nazvan – Kofa s pomijama? U kom momentu je neka očajna domaćica shvatila da želi da piše ljubavne romane jer je iščitala dovoljno vikend romana ispijajući kafu?
Ako niste sposobni da budete veliki – poslušajte me, i ne budite mali. Ako ste, pa zaopucali kao gluva, slepa, gladna i napaljena koza da pasete travu velike umetničke slave, ne razmatrajući da li će vas udariti auto sopstvene netalentovanosti i ograničenosti – vratite se u osnovnu školu. Kad se vratite u OŠ uzmite gramatiku – velika bledožuta knjiga, pa na istu stavite onaj crno-crveni pravopis, onda se lepo zakucajte glavom u iste zamišljajući kako su te dve knjige vaš kamen mudrosti. Kad to uradite ako je vrat i glava još na mestu vratite se lektiri, neka vam se nasmeši Tolstoj, Ostrovski, Andrić, neka se zacereka Kundera u torbi, popijte čaj sa Dervišem i smrću, popričajte sa Strancem, pa se vidimo na popravnom.