Farenhajt 451 – Rej Bredberi

„Farenhajt 451“ je distopijski roman Reja Bredberija iz 1953. godine. Radnja je smeštena u neodređenu budućnost u Americi gde su knjige zabranjene zakonom i spaljivane na mestu nalaženja. Naziv upućuje na temperaturu na kojoj je autor smatrao da papir počinje da gori, 451 stepen Farenhajtove skale (smatra se da je prava vrednost između 424 i 475 stepeni Farenhajta, tj od 217 do 246 stepeni Celzijusa). U radio intervjuu 1956. godine, Rej je izjavio da je roman napisao da bi ljudima ukazao na problem spaljivanja knjiga u to vreme, dok je kasnije izjavio da je želeo da ukaže i na problem masovnih medija i njihov uticaj na društvo, i smanjeno zanimanje za čitanje knjiga. Godine 1954, autor je dobio nagradu američke akademije umetnosti za literauru i „Retro“ Hugo nagradu 2004. godine (jedna od svega četiri knjiga koje su dobile tu nagradu). Roman se smatra jednim od najboljih SF ostvarenja XX veka.

Između 1947. i 1948. godine, Rej je napisao priču „Svetli Feniks“ (Bright Phoenix, koja je objavljena tek 1963. godine), o bibliotekaru koji prkosi „spaljivaču“ knjiga, Glavnom Cenzoru. Interesantn susret sa policijom naterao ga je da napiše i priču „Pešak“ (The Pedestrian), 1951. godine, i tada se u njegovoj mašti javlja ideja da spoji spaljivanje knjiga i totalitarnu budućnost ovih dveju priča, što će rezultirati novelom objavljenom 1951. godine u časopisu Galaktička naučna fantastika, „Požarni brigadir“ (The Fireman). Urednik „Balantin knjiga“ uticao je na Reja da produži priču i tako smo dobili roman „Farenhajt 451“, koji je objavljen pomenute 1953. godine.

Pre nego vam opišem radnju, moram vam naznačiti koliko je ova knjiga bitna, i zašto je treba pročitati. Pre svega, roman ukazuje na činjenicu da vlasti žele ljude koji ne čitaju, koji po ceo dan bezumno gledaju televiziju, misle samo o onom o čemu im vlast kaže da treba da misle i veruju samo u ono šta je dozvoljeno. Da, možda se smejete sada, ali pogledajte oko sebe, zapitajte se koliko je takvih ljudi samo kod nas? Farma, Parovi i slični „rijaliti“ programi jasno utiču na naše društvo i formiranje mišljena stanovništva. Siguran sam da nije tako sa vama koji čitate ovo, ali ja govorim o drugim ljudima, koji slepo veruju režimu i vestima. Rej je još tada uvideo kakve su indicije vlasti te sve to utkao u svoj roman kao upozorenje (očito je vladao veliki strah kod obrazvanih ljudi u to vreme, jer su „Životinjska farma“ i  „1984“ Džordža Orvela izašle svega par godine pre objave „Farenhajta 451“). U romanu govori o opresiji učenih i obrazovanih ljudi, ne batinama i progonom, već društvenim isključenjem i oduzimanjem načina da se izraze (što je, takođe, prisutno u „1984“). Veoma je interesantan razgovor glavnog junaka i njegovog nadređenog u kome mu on objašnjava kako su knjige „nestale“, ko je za to odgovoran, jer odatle saznajete da je zapravo narod, tj. manjine odgovoran za „propast“ knjiga. Govori mu o tome kako su „časopisi postali kašica za bebe, a knjige se pretvorile u pomije“. Da li vam je to poznato? Niste li svedoci toga svakog dana kada prođete pored kioska? Propagira se opšta sreća i stabilno društvo, mada „slobodoumni“ građani znaju da to nije slučaj i pokušavaju da se odupru sistemu. Da li vam to zvuči poznato? Da vam neko konstantno govori kako je sve dobro, kako će se živeti bolje, kako moramo verovati u njihove ideje? Jeste li svedoci kasapljenja naučnih knjiga i „krojenja“ istorija i činjenica po volji pojedinca? Postavlja se pitanje, da li je isuviše kasno da se otrgnemo i vratimo na pravi put? Rej nas je upozorio pre više od pola veka, da li ga je neko čuo? Pročitajte ovu knjigu, možda vam otvori oči.

Sinopsis:

Gaj Montag je požarni brigadir. Njegov posao je spaljivanje knjiga. Time su se bavili i njegov otac i njegov deda. To je jedina istina koju poznaje. Knjige treba spaljiti na mestu na kome ih nađeš. Oženjen je, naizgled srećno, međutim njegova žena je ovisnica o tabletama za spavanje i televizijom. Društvo u kome Montag živi ne čita knjige, ne provodi vreme u prirodi ili se barem trudi da razmišlja svojom glavom. Ne. Oni radije provode sate i sate ispred „staklenih zidova“, te poput bezimnih zombija  ogovaraju jedni druge. Ali to je jedina realnost koju Montag poznaje i trudi se da živi najbolje što može. Međutim, jednog dana upoznaje sedamnaestogodišnjakinju Klaris, koja je drugačija od bilo koje osobe koju je upoznao do tada. Ona mu „otvara oči“ o tome koliko je njegov život prazan postavjajući mu naizgled nevina pitanja i pričom o tome št ona voli da radi, poput šetnje ili druženja sa porodicom, prvom porodicom a ne onom sa televizije. Tokom narednih par dana Montagov život će zahvatiti pravi zemljotres. Mildred, njegova žena pokušaće da izvrši samoubistvo, spaliće staricu koja nije želela da ostavi svoje knjige a Klaris će nestati. Ostaće potpuno sam, zbunjen, izgubljen. Iz očaja pokušaće da pronađe izlaz iz te situacije na najneočekivaniji način.

Ali, njegovo ponašanje nije prošlo nezapaženo. U trenutku najvećeg „ludila“ Montaga posećuje šef, čovek koga poznaje ceo život, ali čovek koji je spalio mnogo ljudi koji su prekršili zakon. Tada Bredber zaista zablista i kroz taj ragovor pokuša a objasni čitaocu gde se nalaze i šta je dovelo do tog stadijuma društva. Skrhan, Montag još jednom pokušava da nađe spas u svojoj ženi ali kada ne naiđe na podršku odlučuje da ostavi taj način života i kontaktora starog pofesora, sa kojim pokušava da pokrene pravu revouciju i „zbaci“ trenutni sistem i način razmišljanja koji im je nametnut.

Ovaj roman uspešno je ekranizovan 1966. godine a u planu je i TV film. Takođe, Bredberi je razvio i scenario za dramu, koji meni nije poznat ali sam bio na premijeri igrane drame u niškom narodnom pozorištu koja je bila prava katastrofa. U svakom slučaju, ova knjiga je obavezna lektora svih koji vide da nam je društvo u problemu, da svakim danom tonemo sve dublje i da smo svedoci ispiranja mozgova od strane svih političara, bilo vladajućih ili opozicije. Vreme je za promene, velikani fantastike su vam još pre više od pola veka ukazali na probleme, imate li snage da se suočite sa njima i počnete da menjate svet oko sebe. Čitajte knjige, vodite debate, učite, napunite sobe knjigama i pokušaje da sačuvate narodne priče od zaborava. Ne dopustite drugima da vam oduzmu identitet, budite crna ovca i idite glavom kroz zid.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela:
WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com