Reklame, reklame, reklame…. Koliko puta vam se desilo da tokom gledanja interesantnog filma ili serije na televiziji počne reklamni blok sa trajanjem u nedogled prilikom kog vam prekipi i pogubite konce šta ste gledali ili da vam na internetu izleću iste sa smarajućim sadržajima? Uprkos negodovanju, za naš današnji čas, reklame su veoma bitne.
Klasik o kome će biti reči nastao je iz saradnje dvojice autora, Frederika Pola i Sirila Kornbluta. Za Pola je ovaj roman bio odskočna daska za svet fantastike u kome je ostavio neizbrisiv trag (o tome ćemo ubrzo). I Kornblut je imao velikih predispozicija da postane velikan žanra, ali ga je prerana smrt u tridesetičetvrtoj godini omela u tome.
Ako se za nekog može reći da je pored Klarka, Asimova, Džejmsa Bliša, Roberta Hajnlajna, Ursule Legvin i ostalih veličina žanra ostavio neizbrisiv trag to je upravo Frederik Pol (Frederik Pohl). Oprobao se u trostrukoj ulozi: kao pisac, urednik i literalni agent. Spada u jednog od najplodnijih pisaca koji se može pohvaliti opusom od 60 dela, što romana što zbirki pripovedaka, različitih tematika i kvaliteta. Pored klasika o kome će sada biti reči, poznat je i po serijalu Kapija koji se sastoji od pet knjiga i jedne novele od kojih je svakako najpoznatija prva knjiga u serijalu, pod istoimenim nazivom Kapija (Gateway), za koju je probrao brojne nagrade od kojih vredi izdvojiti Hugo, Lotus, Nebula i akademsku nagradu Džon V. Kembel. Američko udruženje pisaca fantastike i fantazija je 1993. godine imenovalo Pola dvanaestim dobitnikom Memorijalne nagrade Dejmon Najt za velikog majstora, a 1998. godine je uveden u Aleju velikana žanra. Za života je vodio i blog Kako budućnost bloguje (The Way the Future Blogs) za koji je 2010. godine dobio Hugo nagradu.
Pored pomenutih dela još vredi izdvojiti Džem (Jem) za koji je dobio Nacionalnu nagradu za knjigu u kategoriji „naučna fantastika, tvrdo koričenje“ i Čovek plus (Man Plus).
Siril Kornblut (Cyril M. Kornbluth) je svoj zanat počeo da peče u petnaestoj godini. Priče su mu objavljivane u načnofantastičnim fanzinima. Među njima najpoznatije su Mala crna kutija, Marš morona, MS. pronađeno u kineskom kolačiću sreće… Pripadao je grupi Futurijanca, uticajnoj grupi ljubitelja naučne fantastike i pisaca čiji članovi su bili i Frederik Pol, Isak Asimov, Džejms Bliš, Lari Šou… Većinu romana napisao je u saradnji sa drugim autorima od kojih je najpoznatija Reklamokratija nastala iz saradnje sa Polom 1953. godine i veliki je udarac što nas je prerano napustio jer je reč o jednom talentovanom piscu.
Reklamokratija (The Space Merchants) je smeštena u svet daleke budućnosti gde je celokupna vlast u rukama reklamnih kompanija. Države postoje kao sredstva koja omogućavaju njihov opstanak. Služe se agresivnim metodama reklamiranja kojima prenaseljen svet drže u šaci zavaravajući ih o kvalitetu života koji se postiže konzumiranjem njihovih proizvoda Za to su zaduženi reklamoautori, ljudi koji osmišljavaju reklamne kampanje tih proizvoda. Ispod toga krije se zavisnost mase koja nije svesna nedostatka osnovnih namirnica, poput vode i goriva.
Prelomni događaj nastaje kada na Veneru bude poslata ekspedicija koja zaključuje da je planeta pogodna za kolonizaciju uprkos negostoljubivoj klimi i površini i da će novi kolonisti decenijama biti izloženi dok se ne završi proces teraformiranja. Tu na scenu stupa Mič Kortni, glavni protagonista romana i reklamoautor, koji dobija zadatak da smisli kampanju kojom bi privukao potencijalne koloniste. Naizgled lak i jednostavan posao ga uvlači u more spletki i misterija gde ništa nije kako izgleda i gde postaje glavni igrač u zaveri globalnog nivoa gde, pored reklamnih kompanija, učešća imaju i konzervacionisti, pokret otpora koji se bori protiv ovakvog poretka.
Pol i Kornblut su ovim satiričnim romanom predskazali kako će današnji svet izgledati. Samo pogledajte televiziju i statistiku prodaje popularnih proizvoda i gledanosti kanala. I dalje postoji potražnja za Neskafom, gaziranim sokovima, energetskim pićima i pivom, ljudi jednostavno ne mogu bez njih. Isto tako je velika propaganda reklamiranja rijaliti programa pa se više priča o učesnicima istih nego o nestašici osnovnih namirnica i osnovnim društvenim problemima. Svojim delom su pogodili u centar tako da je i nakon šezdesetosam godina od svog prvog objavljivanja i dalje aktuelno.
Sama radnja čitaoce kupuje svojom dinamičnošću i uzbudljivošću. Svi ćete biti iznenađeni neprilikama u koje će upadati Mičel Kortni i sa velikom pažnjom ćete pratiti kako će se izvući iz novih neprilika. Tome dodatno doprinosi i stil kojim dvojac iskusno barata. Takođe, treba pohvaliti i katarzu glavnog junaka koja je više nego odlično prikazana. Od jednog od najboljih reklamoautora koji je verovao u sistem počinje da uviđa neispravnosti i da preispituje svoja uverenja. Jedina mana je što su neki delovi romana previše suvoparni pa mogu biti naporni za čitanje novijim čitaocima naviknutim na neprekidnu dinamičnost.
Koliko je Reklamokratija popularna ide u prilog tome što je 2012. godine uvrštena u omnibus Četiri klasična romana naučne fantastike 1953 – 1956. Američke biblioteke. U brojnim studijama je pisalo da je Reklamokratija jedna od najbolje napisanih antiutopija, dok su je drugi po kvalitetu satire poredili sa Hakslijevim Vrlim novim svetom. O brojnim listama najboljih romana gde je zastupljena ne treba trošiti reči.
Pored naučne fantastike uvela je i brojne nove reči u rečnike. Oksfordski engleski rečnik je uzeo izvore novih reči iz knjige npr. sojaburger ili pojma tri de. Uspeh romana je podstakao Pola da tridesetdve godine nakon objavljivanja Reklamokratije napiše nastavak Rat trgovaca (The Merchants War) koji po kvalitetu ne može prići Reklamokratiji.
Bilo je pomena i o filmskoj adaptaciji knjige, ali od toga još uvek nije bilo ništa. Umesto toga je doživela adaptaciju na CBS radiju. Što se mene tiče, velika je šteta što klasik nije doživeo filmsku adaptaciju, a u neku ruku se pitam zašto je to dobro.
U Srbiji je tri puta doživela svoje izdanje. Prva dva tvrdokoričeno, sa crno belim koricama, i mekokoričeno je izdala edicija Kentaur (kladim se da ste pretpostavili) 1967. odnosno 1978. godine, dok je treće izdanje 2013. godine objavila izdavačka kuća Utopija pred sajam knjiga u Beogradu.
Ako ste istinski ljubitelj prave antiutopije trebalo bi da pročitate Reklamokratiju, zauzeće mesto na vašim policama. Na nama ostaje da se nadamo da će neki eminentni izdavač prepoznati kvalitet Polovih knjiga i objaviti njegov opus.