Ovaj tekst mi dolazi kao poručen, jer ga pišem zbog godišnjice izlaska jednog klasika. Naime, 08.02 je bila godišnjica kako je svetlost dana ugledao sf klasik Planeta majmuna (The Planet of the Apes) iz 1968. godine koji se uz Odiseju 2001, Solaris, Loganov beg, Farenhajt 451… i danas smatra jednim od besmrtnih klasika kinematografije, što se tiče naučno fantastičnog žanra. Koliko je ovaj film uspešan ide u prilog tome što je izrodio istoimenu franšizu od pet filmova, jednog rimejka, trilogiju prequela i po jednu igranu i animiranu seriju. No, idemo redom.
Pošto verujem da ste već svi upoznati sa radnjom nije ipak na odmet pomenuti za one kojima je ovaj klasik promakao, mada verujem da je takvih veoma malo. U centru naše priče je grupa kosmonauta koji dolaze na naizgled pustu planetu. Ubrzo nailaze na pleme ljudi koje je na nivou pećinskih ljudi. Sve bi bilo u redu da na scenu ne stupaju inteligentni majmuni koji ljude love zarad sporta i kako bi na njima sprovodili eksperimente. Uloge su se malo promenile, zar ne? Sve se menja kada kod Džordža Tejlora, vođe astronauta, otkriju da je u stanju da komunicira i da je na višem intelektualnom nivou od svojih sunarodnika.
Uspeh ovog klasika na prvom mestu leži u radnji. Ljudi su zbačeni sa trona vladara i svedeni na životinje nad kojima se vrše eksperimenti, dok su sa druge strane Majmuni postali razumna bića. Ovde je alegorija usmerena na ljudsku nesposobnost da obezbedi svoj opstanak u današnjem svetu, budući da je film snimljen u osetljivom istorijskom periodu kada su se odvijali rat u Vijetnamu, ubistva Džordža Kenedija i Martina Lutera Kinga, društveni nemiri u svetu… Čuveno Varljivo leto ’68. Karakteristika koja krasi ovaj klasik je i replika Čarltona Hestona koju izgovora nakon što bude uhvaćen: „Skidaj ruke sa mene, ti prokleti smrdljivi Majmune.“ Dodajmo tu i jednu od najšokantnijih završnica i pred sobom imamo sve sastojke za jedan besmrtni klasiki.
Sada sledi osvrt na glumačku postavu. Čarlton Heston (Charlton Heston) je odlično odigrao vodeću ulogu Džordža Tejlora, jednog od kosmonauta. Zanimljivo je da je njegova uloga prvobitno bila namenjena Marlonu Brandu, ali je na kraju ipak pripala Hestonu. Pored njega svoje uloge su maestralno odigrali Rodi Mekdoval (Roddy McDowall) kao arheolog Kornelijus, Kim Hunter (Kim Hunter) kao Zira, psihološkinja koja proučava ljude, Moris Evans (Maurice Evans), kao glavni antagonista dr. Zaus i Linda Harison (Linda Harrison) kao Nova, nema pripadnica ljudskog roda koja sa Hestonom završava kao zarobljenica majmuna.
Odlična priča, glumačka postava sačinjena od velikana, dizajn kostima muzika i završna scena koja se smatra antologijskom doprineli su tome da film bude u nominaciji za dva oskara, za najbolju muziku i najbolje kostime i da osvoji nagrade Genesis 1996 i Lorel za 1968. godinu. Sve ovo, kao i kultni status koji je stekao kod fanova, su doprineli tome da se izrodi ova franšiza. Sami kostimografi su priznali da im je rad na kostimima Šimpanzi bio veliki izazov zbog rizika da odbiju publiku iz bioskopa.
Film je iznedrio četiri nastavka: Ispod planete majmuna (Beneth the Planet of the Apes) iz 1970, Bekstvo sa planete majmuna (The Escape from the Planet of the Apes) iz 1971, Osvajanje planete majmuna (Conquest of the Planet of the Apes) iz 1972 i Bitka za planetu Majmuna (Battle for the Planet of the Apes) iz 1973 koji po svom kvalitetu nisu prišli originalnom filmu. 2001. godine Tim Barton je snimio rimejk, ali je uprkos bogatoj glumačkoj postavi (Mark Volberg, Tim Rot, Helena Bonam Karter) loše prihvaćen kod kritike i kod fanova originalne franšize zbog značajnog odstupanja od glavne priče. Tu treba pridodati i propratne medije od kratkotrajne igrane i crtane serije do stripova i raznih oblika promo materijala. Ne treba zaboraviti i noviju filmsku trilogiju koja je ostala upamćena po odličnom kastingu Endija Serkisa u ulozi jednog od vođa majmunske pobune. Ime Endija Serkisa je dobro poznato ljubiteljima Gospodara prstenova gde je oživeo Golumov lik.
Kao glavni krivac za nastanak franšize Planete majmuna smatra se Pjer Bul (Pierre Boulle), jedan od najpoznatijih francuskih pisaca fantastike po čijoj je knjizi i snimljena serija filmova i koji značajno odstupa od svojih ekranizacija. O samom romanu ću se naknadno baviti u mojoj rubrici o klasicima, a kada će to biti za sad ne bih hteo da govorim.
Nadam se da je ovaj tekst poslužio kao podsetnik zašto još uvek volimo ovaj vanvremenski klasik. Zato, ako imate slobodnog vremena, isplanirajte ga i odgledajte celokupnu franšizu, bar originalni film i njegove nastavke.