Zamislite kada bi neko uzeo najbolje iz Zvezdanih ratova, Zvezdanih staza, Međuzvezdanog (Interstellar), umešao epske momente, zanimljivu priču i dodao dozu emocija i humora prožetu tematskom muzikom? Da, to je „Rub svemira” (Final Space), nova animirana serija koja je ovog proleća ugledala svetlost dana i pridobila ogromne simpatije, kako afirmisanih kritičara, tako i samih gledalaca.
Odmah u startu se vide poveznice sa pomenutim delima fantastike, kao i poznatim animiranim serijama, Futurama i Rik i Morti, što nikako ne znači da je to loše. Naprotiv, „Rub svemira” (Final Space) nudi zanimljivu priču i emotivne momente koji će vas vezati za fotelju iz koje gledate seriju. Iako je „crtani film”, priča na momente ima mračne delove i vulgarne elemente, a svakako nije preporučljiva za najmlađe gledaoce, jer sadrži oznaku PG-13 (namenjena za publiku stariju od 13 godina).
Početak priče je takav da pratimo glavnog protagonistu Gerija, ne toliko „bistrog” lika, koji je veoma spontan i pun avanturističkog duha. U jednoj od svojih avantura, naleće na Kvin, jednu od članova Garde Beskraja (neka vrsta konfederacijskih vojnika, koji služe očuvanju mira u čitavoj galaksiji), gde se zaljubljuje u nju na prvi pogled i pokušava da je impresionira. U svojoj „nemogućoj misiji”, on ne samo da ne uspeva, već slučajno uništava veliki broj letelica same garde, i prouzrokuje veliku materijalnu štetu. Geri je potom zatočen u svemirsku letelicu „Galaksija jedan“, sledećih pet godina, gde služi kaznu zatvora. U jednom trenutku tokom služenja kazne, uspeva da naleti na veoma simpatičnog vanzemaljca kog naziva – Munkejk (Mooncake). Ili Mesečev kolačić.
Tu počinje pravi zaplet prepun humora, brzih dijaloga koje je neophodno pažljivo ispratiti, kao i dramskih delova priče koji će uspevati da uspore radnju i nateraju vas da se zamislite šta je sledeće što bi moglo da se dogodi. Zanimljiva postavka same serije jeste da na početku svake epizode vidimo Gerija kako bespomoćan lebdi u beskraju svemira, a oko njega su uništeni svemirski brodovi i raskomadani leševi. Sam početak svake nove epizode je takav da nas jednostavno tera da gledamo šta se dogodilo i kako se Geri našao u situaciji u kojoj je sada.
Što se tiče samih protagonista serije, prisutna je neverovatna raznolikost, i scenaristi su uspeli da u deset kratkih epizoda ubace sijaset likova koji nisu tu samo da bi se pojavili, već imaju izrađenu ličnost, stavove i mišljenja pomoću kojih ćete se lako opredeliti za koga da navijate, a za koga ne. Sporedni likovi postoje, ali svakako su bitni, jer svaki poseduje barem iskru motivacije za ono što radi, a kroz svaku epizodu klupko priče se odmotava, nekada toliko čudnim putanjama da ćete se stvarno zapitati kako se Geri našao u situaciji u kojoj je trenutno. Pored glavnog lika i Kvin, tu su i ratnici humanoidne mačke, androidi koji čuvaju Gerija u njegovom “zatvoru”, jedan poseban robot, prema kome Geri gaji određena osećanja, kao i mnogi drugi sa kojima ćete se brzo upoznati.
Glavni negativac potpuno je u SF elementu i zove se Lord Zapovednik. Nije teško primetiti da neodoljivo podseća na vrhovnog vođu Snouka iz „Zvezdanih ratova”. Svaka sličnost je naravno, slučajna. Ali ono u čemu su isti, donekle jeste fizički izgled, dok je sama zloba, pakost i naravno motivacija Lorda Zapovednika toliko jasnija od njegovog pandana iz Diznija, da je stvarno sramotno kako je neko ko je mogao mnogo bolje da se iskoristi u velikoj filmskoj franšizi, potpuno rasturen od strane jednog animiranog lika. Ali to je već neka druga priča. Ono što je najbitnije u ovoj seriji jeste dubina likova, koji se ne vode nekim jednostavnim i standardnim motivima, već preispituju svoje postupke i sazrevaju, što je veliki podvig za deset kratkih epizoda.
Iako fantastično osmišljena serija, veoma je teško da bude perfektna. Sama animacija se savršeno uklapa u seriju takvog karaktera, ali u određenim trenucima bićete zbunjeni mnoštvom boja i akcije koja će vas bacati iz scene u scenu, da je neminovno stopiranje epizode i vraćanje nekoliko sekundi unazad. Naravno, vraćanje epizode će biti neophodno i da se par puta pošteno ismejete. Skakanje preko scena neće vam ostavljati dovoljno vremena da dođete do daha, čineći u određenim situacijama epizodu težom za gledanje. Muzika takođe ima neke sitne propuste, ali to je toliko sitno da je skoro neprimetno.
Ono što „Rub svemira” nudi nije ništa do sada neviđeno, ili toliko originalno da nećete moći da verujete, ali je definitivno pravo osveženje uz koje može proleteti jedno veče. Deset epizoda od po dvadesetak minuta učiniće da se nasmejete, zabrinete, navijate i možda čak pustite i suzu, jer se Final Space vodi izrekom „očekujte neočekivano”. Odličan spoj zabave i priče koja će vas naterati da se zamislite; Šta se to dogodilo? Kako sad to? Šta dalje? A to je i najbitnije. Autori serije uspeli su ovim projektom da pokrenu u publici emociju i želju za nečim drugačijim, a uzvraćeno im je ekspresnom potvrdom i odobrenjem za drugu sezonu.
Za kraj ću reći samo – Chooookity!!! A vi sedite, odgledajte prvu sezonu i prenesite nam vaše utiske.