Patuljačke tvrđave u svemiru
A, ne. “Rubosvet” (Rimworld) nije mešavina epske i naučne fantastike. Podnaslov se odnosi na činjenicu da je Tajnana Silvestera (Tynan Sylvester) očito nadahnula igra “Patulj-tvrđava” (Dwarf Fortress) braće Tarna i Zeka Adamsa (Tarn & Zach Adams). Ništa čudno, ta igra je gotovo pokrenula novi žanr, a da je nije bilo, nikada ne bismo dobili “Majnkraft” (Minecraft). Tajnan je, takođe, svoj projekat krenuo da radi sam samcijat, ali je ipak osnovao tim, Ludeon Studios, tim koji je uskoro porastao. Ne mnogo, ali dovoljno da Tajnan više ne mora niti da kodira sam niti da sam crta grafiku za igru.
Odmah da napomenem da igra još nije završena, aktuelna verzija je Alfa16. Prikaz, ipak, pišem zato što je “Rubosvet” već uveliko na Stimu (Steam), a sama igra u sasvim pristojnoj meri zaokružena.
Lepota ove igre je u tome što spaja čari “Simsa” (The Sims), sa sve omiljenijim žanrom igara preživljavanja. Igrač ne može da upravlja svojim virtuelnim štićenicima, barem ne na način na koji to računarske igre obično podrazumevaju. Igranje se sastoji od postavljanja planova i prioriteta, posle čega junaci sami odlučuju šta će da rade.
Uzalud ste odredili da će se baš tu sagraditi novi zid koji će da štiti mitraljesko gnezdo, kad je radnik Rade baš taj dan nešto tužan – sve mu se skupilo: i neukusna hrana i spavanje u ‘ladnom i to što ga je Radojka sinoć odbila i to što više nema piva – pa je odlučio da mu više prija da baca potkovice nego da se cima sa nekim tamo granitnim blokovima.
Ako mislite da je posredi neka umetnička sloboda tumačenja igre, varate se, ova sličica upravo prikazuje nivo pojedinosti koje pruža “Rubosvet” kao simulator preživljavanja na rubnom svetu daleko od središta galaktičkog carstva.
“Rubosvet” spada u igračke, a ne toliko u igre. U onu zaboravljenu vrstu zabave koja nas, zaista, pokreće kao kreativne graditelje sadržaja. Takve igračke/igre stvaraju priče, pripovesti, rađaju događaje koji postaju doživljaji, ono što poželite da prepričate svima koje uspete da privolite da vas saslušaju.
Početak i kraj igre zadajete i oblikujete vi sami. Ono što se dešava između jeste slast u kojoj ćete uživati satima (danima, nedeljama!). Bilo da ste grupa svemirskih brodolomnika, pleme koje je pobeglo pred đavolskim mašinama ili eremita koji se odrekao nesuvislog života na dekadentnom sjajnosvetu punom društvene pravde, čudesne tehnologije i obilja za sve, okvir je zajednički. Neki ljudi zatekli su se u divljini, uz oskudnu početnu opremu i nešto zaliha. Zadatak je da prežive i iskroje sebi sudbinu… ostanak na planeti koju su pretvorili u mali raj ili odlazak svemirskim brodom nazad u civilizaciju. U tom smislu igra omogućava da i sami sastavite zaplet igre pomoću dvadsetak parametara. Želite da kolonisti budu devojke između 15 i 19 koje sve biti blagorodne, vredne i jedre, odevene samo u prsluke, ali sa energetskim puškama i u pratnji desetina alpaka, a koje će živeti na planeti koja je džinovska plaža sa beskonačno lepim vremenom? Samo podesite odgovarajuće klizače i to je to.
Nastavljajući u duhu igračke, sledi izbor pripovedača. Tajnan se, naime, proslavio na internetu kao jedan od vodećih pokušaja da se stigne do računarskog igrovođe. U tom smislu Klasična Kasandra postepeno uvodi nedaće i prilagođava ih tako da je igrač pod neprestanim pritiskom. Opuštena Fibi daje priliku da se oporavite i uspostavite bolju infrastrukturu pre nego što na vas napujda karakondžule i muke. Nasumični Rendi naprosto ne haje da li je vaša baza u stanju da se odupre, pa ne šalje nevolje srazmerne stepenu razvitka kao Kasandra i Fibi. Možda će vas snaći tek beznačajna najezda dabrova, a možda će se krvave mašine obrušiti na vaše selo i zbrisati vas sa lica planete. I sve to dolazi u šest raslojenih stepena težine, sa mogućnošću da isključite snimanje pozicije (permadeath).
Ostaje još samo da se ceo jedan svet sazda samo za vas. Još malo klizača i podešavanja i eto nas pred globusom. Kućice označavaju naselja drugih kolonista, vigvami plemenske zajednice, a kosturske lobanje ukazuju na legla razbojnika. Izbor mesta za početak igre zapravo određuje ne samo nivo težine već i stil igre. Umereni predeli koji nisu ni planinski, a ni ravnice. Manje ili više brdovito i pošumljeno, to je za početak savršenstvo, još ako nađete nešto u pojasu gde sezona setve traje tokom cele godine, iha!
Dobro, konačno kreće igra. Na dopadljivo iscrtanoj površini planete razaznajete travu, kamenje, stene, drveće, žbunje, sitne i krupnije živuljke, razbacane predmete, te konačno i vaše čovečuljke. Počinju da tumaraju. Kliknete li na jednog, dobijate mnoštvo podataka razvrstanih u nekoliko odeljaka. Doznaćete šta ima od opreme, ko su mu prijatelji i poznanici, kakve ga osobine krase i koje sve veštine zna. Tu su i merila u stilu “Simsa” koja pokazuju koliko su zadovoljene potrebe datog građanina, te koje sve okolnosti utiču na njegovo opšte raspoloženje. Sve što radite u igri tiče se podmirivanja potreba i izgradnje infrastrukture koja će od pustare napraviti grad sposoban da odoli svim prirodnim nepogodama, nesrećama, te napadima razbojnika. Konačno, vaši puleni moći će da sagrade svemirski brod i vrate se kući. Ili ostanu u raju koji su izgradili u znoju lica svog.
Kad smo već kod gradnje, malo toga možete neposredno narediti stanovnicima. Upravlja se pomoću planiranja, uspostavljanja skladišta i zona aktivnosti, kao i određivanja prioriteta. Da li će se građani odazvati pozivu da podignu novu vetrenjaču, razvuku kablove za struju ili sašiju još jedan par tople odeće zavisi od toga da li je materijal dostupan, da li su za rad raspoloženi i da li postoji posao za koji smatraju da je preči. Za razliku od pomalo nasumičnih “Simsa”, čikice i tetice u “Rubosvetu” prilično su razboriti i dosledno se drže zadataka koji su u skladu sa njihovim karakterima i potrebama.
Lepota načina na koji je igra ustrojena jeste u tome što elemenata ima gotovo bezbroj, kao i mogućih odluka i izbora i njihovih ishoda. A opet, pasus iznad objašnjava sve. Lako se uči, teško savladava. Raspon i raznovrsnost prepreka jesu začin koji čini izazov. Najezda insekata, predatori koji postaju ljudožderi, poludele životinje u ubilačkom zanosu, talas vreline, požari, kratak spoj, lopovi, otmičari, prepadi i ratovi, karavani, povrede na radu, nesreće u rudniku, drevni roboti-ubice, glad, pošast, boleštine, trovanja hranom, slom živaca, piromanija, psihopatije, depresije, strah i panika, psihička zvonjava, radioaktivna i hemijska zagađenja, gromovi, oluje…
Igru najtoplije preporučujem ljubiteljima strategija, graditeljskih igara, igara preživljavanja, onima što vole neuobičajene igre, svima koji su voleli “Simse”, retkima koji vole “Patulj-tvrđavu”, te zaluđenima za post- i apokaliptične priče.