Kao i svaki pripadnik čovečje rase na ovom zbunjujućem disku, koji na leđima četiri slona koji su na leđima džinovske kornjače besciljno pluta kroz beskrajni svemir, neke stvari su, uprkos težnji ka promeni, konstanta. Te stvari delim u grupe ,,sjajno”, ,,može-da-prođe” i ,,ledi-se-u-redu-za-večni-Limbo-sve-ti-po-spisku….” (osećajte se slobodno da ovo poslednje dopunite što je maštovitije moguće). Srećom po mene i sve moje drage čitaoce (mwa, ma ne ulizujem se uopšte!), Sajam knjiga (21.-28.10.2018.) u Beogradu svrstavam u grupu sa titulom ,,sjajno”, a kad se na taj isti Sajam nadoveže kosplej i gostovanje poznatog autora Pitera V. Breta (,,Demonski ciklus”), odličnost je zagarantovana.
Da se razumemo, svako prethodno posećivanje Sajma knjiga je u meni izazivalo određenu dozu mazohizma koji se manifestuje u obliku pitanja ,,koliko divnih knjiga, a koliko malo štekane krvarine”. Ovaj oblik samomučenja me spopada kao Smrt baku kad god priđem štandu sa antikvarnim izdanjima, te sam ove godine odlučila da (ili je prevagnuo moj novčanik) od sreće ne zapiškim štand „Wizard-a”, „Portalibrisa”, „Darkwood-a”, “Lagune” ili ,,Odiseje”i ne ponesem kešovinu. Mudra odluka? Vreme će pokazati kad mi istekne članska kartica za biblioteku u decembru.
Pored stezanja budžeta, ova godina je za mene bila znatno drugačija jer sam učestvovala ne na jednom, već na dva kosplej dešavanja. Prvo kosplejovanje se zbilo 24.10.2018. godine na štandu ,,Odiseje”- u pitanju je ujdurma ,,Valinoraca” kome je nedostajala jedinka za ulogu Eme iz serijala dečjih knjiga o genijalnom naučniku i izumitelju Nikoli Tesli (Vlada Gašić), Galaktičkom Tesli (Bogdan Čurguz), Rakunu (Anja Belikov Zlatanović), Ima-Je-Nema-Je (Ljubica Dolašević – Čurguz), baka Galuški (Vedrana Čačić Nikolić) i Emi (moi, moi, moi et moi aussi) mađarskog autora Ištvana Lakatoša.
Akcija je nastrujila prisutne (Edisone, krepaj.) koji su se fotkali sa kosplejerima (najmlađi i robovi najmlađih), čistili dečurliju, potpisivali knjige i vucarali jednoroge, dok su meni uvalili plavu periku do struka, prugastu majicu na kratke rukave i šorc-tregerke. Hepening je lepo prošao, mada su me pojedini pomešali sa Pipi Dugom Čarapom Astrid Lindgren.
Sledeće menjanje kože se odvijalo 27.10.2018. na ,,Laguninom kosplej takmičenju”. Pored mene u svojstvu Gee iz istoimenog Bonelijevog stripa italijanskog autora Luke Enoha i Milana Borivoja Kostića – Mađije u svojstvu Badže, Geinog Teškaša i izvora nervnih slomova, na kospleju su učestvovali još i Ljubica Dolašević-Čurguz, Anja Belikov Zlatanović, Damjan Silbaški, Dimitrije Šobot, Amelia Nikiforova, Celeluin Ingalaure, Bojana Vukotić i mnogi drugi. Osim pehova koji su standardni deo kosplej nastupa (odletela mi je perika sa tikve), publika, kosplejeri i žiri (u kom se našao i naš Bret) su se dobro zabavljali. Defilovali smo, fotkali se, kezili, podelili nagrade i razbežali, jedva dočekavši da skinemo oklope, naočare, perike, lažne rane, oružje, kapute, majske, fejspejnt, sočiva i pelerine. Poučena vazda prisutnom gužvom na sličnim manifestacijama, našeg gosta sam intervjuisala preko Facoknjige nekoliko dana pre njegovog prispeća u prestonicu Srbistana.
AVKF: Kako vam izgleda tipičan spisateljski dan?
PVB: Nemam rutinu za bilo koji određeni dan. Između dve male dece, težeg rasporeda putovanja i upravljanja poslednjim danima moje zvanične karijere, ne postoji određeni raspored za mene da pišem. Moram da stvorim taj trenutak kad god mogu. Teško je, ali podsećam da možemo istrenirati sebe da budemo kreativni po komandi. Rutinski “spisateljski dani” su luksuz, a ne nužnost.
AVKF: Da li ste uvek imali želju da budete autor ili da li se Vas je ta želja zadesila kasnije?
PVB: Želeo sam da budem pisac otkad sam bio jako mlad, možda od devete ili desete godine. Nisam očekivao da će se to zapravo dogoditi, ali pisanje je oduvek bilo ono što sam voleo da radim, a ja ću nastaviti da to radim čak i da niko ne čita. Izborni predmeti koje sam izabrao u školi bili su usmereni ka pisanju, mada mislim da na kraju nisu pružili mnogo pomoći. Verovatno bi bilo mudrije da sam stekao neke korisne životne veštine.
AVKF: Kako ste došli do ideja za imena Vaših mačaka?
PVB: Dve mačke navedene na mojoj veb stranici su Džinks i Maks Pauers. Džinks je bila crna mačka koju smo usvojili iz skloništa u petak 13. decembra. Džinks (eng. maler, baksuz) se pokazalo kao dobro ime, pošto je ovaploćenje zla. Posle toga je došao njen usvojeni brat Maks Pauers. Krstili smo ga snažnim imenom jer je morao da se bakće sa svojom zlom sestrom. Maksovo ime je omaž jednoj od mojih omiljenih epizoda ”Simpsonovih”. Nažalost, nijedna od mačaka nije više sa nama, a ja putujem vrlo često pa još uvek nismo u mogućnosti da usvojimo nove.
AVKF: Gde vidite sebe za dekadu?
PVB: Kako još uvek pišem! Ugovor za novi serijal mojih knjiga uključuje događaje u tri knjige, 15 godina nakon ,,The Core”. Tako da imam izbor da li da nastavim ili da započnem nešto novo. U ovom trenutku se više radujem istraživanju sveta ,,Demonskog kruga” , ali možda će doći vreme kad mi ta priča dosadi te će poželeti da prestanem. Potonje knjige će biti manjeg obima nego prvi tomovi prve sage. Nadam se da će mi to omogućiti da pišem brže.
I mi se nadamo, gospodine Brete, i mi. A do tada, ne zaboravite na peškir i hvala na poseti! Nemojte ni slučajno da paničite jer je Sajam prevejani mimiks i sve oseti!