Ne objavljujemo često poeziju ali verujemo da ovaj eksperiment naše saradnice Bojane zavređuje vašu pažnju. Naime, u pitanju su narodne lirske pesme, onako kako ih ona vidi i priređuje u jednom novom ruhu.
KO TEBE, MAJKO, PITA
I izbiću ti luk tvoj iz leve ruke,
i prosuću ti iz desne ruke strele.
Na gorama ćeš Izrailjevim pasti
ti i sve čete tvoje i narodi koji budu s tobom;
pticama, svakojakim pticama krilatim
i zverima poljskim daću te da te izjedu.
Jezekilj 39:1-6
Pase pase zelenko travu
Devojka pod borom odmara glavu
Zelenku na rame orao sleće
Slušaju šta devojke hoće a neće
Ne miriše trava, ni zeleni bor
Ne razgovara se s vilama niti peva ptica hor
U tišini devojka oči otvara
Na usni joj prljava reč izgara
Nakon hiljadu godina
Ustajem odmorna
Govori ćerka vatre i krajnjeg severa
Ustajte da pokažemo ko je nevera
Psujem Boga i njegov rod
Potomkinja svile i nedragog
Bilo jednom u dolini Harmon-gog
ZIDALA VILA GRAD
Ošinu kosom i odrubi Sunce Nebu.
Zadrhta telom i od planine odroni led.
Obuče drveće u lisice i žbunje u ježeve.
Porodi dva zla i jedno dobro, pa se umori.
U starosti je odsedala u hotelu
i mislila o napuštenim crvenim cipelama u šumi
i krilatim željama na nebu.
Deca su joj se ponekad javljala na tri različite žice,
dok se jednog dana nisu nadigrali sa životom,
pre njene apokalipse.
Autor: Bojana Cvetković
Ovaj eksperiment je uspeo pre svega jer narodna lirska pesma ima univerzalni jezik, jezik ljudskih emocija. Ljudski život između neba i zemlje, pod okriljem magije i Boga, tema je kojom se igra pesnikinja. Savremena poezija je na tragu narodne i uspešno se uliva u predačke korene, od stila pisanja do poštapalica. Radujemo se da vidimo još autorskih bravura na ovu temu a vi nam napišite svoje utiske.