Pozdrav svima. Sigurno ste se pitali šta se dešava sa predavanjima i zašto kasnimo? Jedan od razloga je taj što sam pripremao specijalno predavanje povodom izlaska drugog broja našeg časopisa. Neću vam reći koji je klasik u pitanju, neka ostane iznenađenje. Drugi razlog je moje sopstveno pisanje kome sam se posvetio pored podučavanja o obaveznim klasicima. Pored nastavka Anđelinih avantura radim na još nečemu, ali kako kažu đavo nikada ne spava tako da ću ovde stati sa ovom pričom.
Drago mi je što sam na fb stranici video komentare vas koji ste uživali čitajući Klarkove „Pesme daleke zemlje”, kao i da je moje predavanje probudilo uspomene nekima od vas i zainteresovalo vas za ovu knjigu. Na tom času sam takođe rekao da ćemo raditi još jedan Klarkov klasik nakon čega idemo na pauzu do oktobra meseca kako bih se malo posvetio svojim radovima.
Što se tiče današnjeg predavanja, bilo mi je teško da se odlučim koji klasik ću vam predstaviti jer Klark ima dosta knjiga koje su pogodni kandidati. Pored “2001: Odiseje u svemiru” (ne grešite, po ovoj knjizi je Kjubrik snimio jedan od najboljih filmova svih vremena) i „Kraja detinjstva”, kog sam pomenuo na prošlom času možemo izdvojiti „Rajske vodoskoke” (The Fountains of Paradise), Maticu Zemlju (Imperial Earth), „Grad i zvezde” (City and the Stars), „Svetlost zemaljsku” (Earthlight), „Pad Mesečeve prašine” (A Fall of Moondust), „Sastanak sa Ramom” (Rendezvous with Rama)…. U ove knjige nisam ubrao one koje je pisao u saradnji sa drugim piscima i zbirke priča. Posle dugog razmišljanja, odlučio sam se za klasik koji predstavlja deo njegovog magnum opusa i koji je prva asocijacija na Klarkovo stvaralaštvo. Ne, nije Odiseja, koju ćemo sigurno raditi na nekim od sledećih predavanja, već Sastanak sa Ramom koji je neplanirano postao serijal, ali otom potom.
Sada odlazimo u 2130. godinu gde su ljudi, nakon pada razornog meteora u Italiji u 21. veku, osmislili sigurnosni sistem koji ih na vreme upozorava na pretnje koje dolaze iz svemira. Isti detektuje da je u Sunčev sistem ušao čudan polucilindrični objekat koji ide ka Zemlji. Ubrzo se ustanovljava da nije reč o meteoru, već o vanzemaljskom brodu kome daju ime Rama po božanstvu iz indijske mitologije i šalje se ljudska posada sa zadatkom da uđe u isti i ispita njegove tajne. Odatle počinju da se nižu misterije i nova pitanja bez odgovora. Ko i šta je Rama? Ko su njegovi stvaraoci? Zašto je i sa kojim ciljem ušao u Sunčev sistem? Sve oči su uprte u Bila Nortona i njegove ljude kojima je pripala čast da budu prvi ljudi koji će uspostaviti kontakt sa vanzemaljcima. Ili možda ne.
Klark se u ovoj knjizi pozabavio jednom temom kojom je bio fasciniran tokom svog stvaralaštva i kojoj je posvetio brojne radove, kontaktom sa vanzemaljskim životom. Njegov poljski kolega Stanislav Lem tvrdio je da, ako postoji vanzemaljski život, da je za uspešan kontakt potrebno da budemo na istom tehnološkom nivou. U knjizi postoje naznake da su Ramanci daleko uspešnija civilizacija od naše pa ostaje pitanje zbog čega bi uspostavili kontakt sa nekim ko je na niskoj lestvici u odnosu na njih.
Što se tiče stila, stoji sve što sam rekao tokom predavanja o „Pesmama daleke zemlje”. Čitajući postajete fascinirani Klarkovim tehnološkim znanjem i poznavanjem svemira i njegovih pojmova. Takođe, možemo da pohvalimo i razradu upoznavanja sa nepozvanim gostom u našoj galaksiji koji nas je pustio da se, poput mrava, penjemo po njemu pokušavajući da otkrijemo njegove tajne. Treba izdvojiti i građenje atmosfere napetosti i iščekivanja dok posada pretražuje Ramu i pronalazi ono unutar nje. Sa druge strane, razrada likova je dosta loša, što Klarku i dalje zameraju jer se današnji pisci dosta oslanjaju na likove nego na radnju.
Koliko je Rama važan klasik za naučnu fantastiku idu u prilog tome brojne nagrade koje je pokupio nakon što je ugledao svetlost dana te daleke 1973. godine: Nebula nagrada za najbolji roman 1973. godine, Hugo nagrada za najbolji roman 1974. godine, Lokus nagrada za najbolji roman 1974. godine, nagrada britanske naučno fantastične asocijacije u 1973. godini, Jupiter nagrada za najbolji roman 1974. godine, Džon V. Kembel memorijalna nagrada u 1974. godini. Sa pravom se može reći da je ovo jedan od najboljih naučnofantastičnih romana sa tematikom prvog kontakta i delo koje spada u vrh Klarkovog opusa. Rama je poslužila i kao inspiracija za video igru na konzolama poput Apple II i Comodore 64 i za radio dramu na BBC Radiju 4. S vremena na vreme se čuju i glasine o navodnoj filmskoj adaptaciji koju bi režirao Dejvid Finčer u saradnji sa Morganom Frimenom, ali zasad sve ostaje na glasinama. Da li će Rama ikada doživeti svoju filmsku projekciju ostaje nam da vidimo.
Kako to obično bude ni ovaj klasik nije odoleo pritiscima izdavačkih kuća pa je Klark bio prinuđen da se udruži sa drugim piscem, Džentrijem Lijem (Gentry Lee), sa kojim je napisao tri nastavka, Rama II (Rama II, 1989.), Vrt Rame (The Garden of Rama, 1991.) i Otkriveni Rama (Rama Revealed, 1993.) Zapravo, Li je napisao sve tri knjige dok je Klark davao sugestije. Nijedan od nastavaka nije prišao slavi prvog dela, uprkos tome što je Li doprineo boljoj karakterizaciji likova kojoj Klark nije bio sklon i dinamičnijoj radnji, sa manje filozofije. Treba napomenuti da je Li napisao još dva romana koja su smeštena u Ramin univerzum, ali da nijedan nije objavljen kod nas.
Rama je kod naših izdavača doživeo brojna izdanja. Prvo je svakako Kentaurovo izdanje iz 1978. godine u sklopu najpoznatijih dela Artura Klarka, druga je Polarisovo izdanje iz devedesetih godina koji je odgovoran za objavljivanje i dostupnost i nastavaka, dok je treću premijeru imao u izdanju Lagune iz 2011. godine. Sva izdanja su trenutno rasprodata i mogu se naći jedino kod antikvara ili na sajtovima za prodaju. Iskreno, ja se nadam i četvrtom izdanju, ovaj put pod palicom Čarobne Knjige, jer ovaj klasik zaslužuje da bude dostupan široj čitalačkoj publici.
Toliko od mene za ovaj semestar. Poželeo bih vam da se otisnete i pokušate da otkrijete tajne koje krije ovaj vanzemaljski objekat. Meni ostaje da radim na svojoj prozi i da pripremam predavanja koja nas čekaju u oktobru.