Siguran sam da ste već čuli onu rečenicu, da umetnost postoji radi umetnosti ili ono da samo malobrojni umeju prepoznati i ceniti umetnost. E, ovo nije nijedno od ta dva. Ova umetnost nije dovoljna sama sebi, bez čitaoca bi bila poput protagoniste ovog dela, samo SAN. Nije ni neka za koju se tvrdi da je umetnost i kojoj se tek divi nekolicina. Već od samog početka je uočljivo da je ovo više od stripa, da je to umetnost skrivena u koricama stripa, i svi ćete moći to da prepoznate.
Ne postoji ljubitelj fantastike koji nije upoznat sa likom i delom scenariste Sendmena iliti Nila Gejmena, čoveka koji je živa ikona žanra. Sa šest Huga i dve Nebula za Američke bogove, Koralinu i Anansijeve momke i još neke kraće priče, zanimljivo je da je čak sticajem okolnosti upravo sebi dodelio Huga za kratku priču. A dobitnik je i nagrade “World Fantasy” oko koje su se brojna koplja lomila, jer je dodeljena za „San letnje noći“ odnosno priču koja je deo serijala Sendmen, tako da je bio prvi, koji ju je dobio za strip, ali i poslednji, jer je strip diskvalifikovan iz nominacija za ovu prestižnu nagradu. Doživeo je, da upravo predgovor za ovu knjigu Sendmena piše idol Džin Vulf. Takođe, jedan je od onih koji nekako sve postižu, od pisanja preko komunikacije sa fanovima, kao da mu dan traje 48h.
Kada je počeo 1987. da piše scenario, već je bio odredio kraj i koliko dugo će trajati Sendmen, koji je savršena antropomorfna personifikacija sna. Potrajalo je do 1996. dok je izašlo svih 75 epizoda plus jedan specjial kojim je zaokružio priču baš kako je i planirao od samog početka. Danas se serijal izdaje u deset tomova i mi ćemo ovom prilikom predstaviti šesti tom sa devet priča o Morfeusu, a koje nam crtaju neki od najvećih crtačkih imena sveta.
Kent Vilijams, poznat po sjajnim crtežima Vulverina, crta nam priču „Strah od pada“ koja govori kako jedan san može da postane java ukoliko se prepustiš skoku. Interesantno u prvom kadru Gejmen sam sebi, ali i Vilijams, tek obojica odaju počast nagrađenom delu Sendmena, tj. priči „San letnje noći“.
Šon Makmanus kog znamo po „Stvorenju iz močvare“, stripu koji je mejnstrim sceni ponudio nešto drugačije od superheroja, nam crta „Tri septembra i januar“, priču o opkladi, porodičnom rivalstvu, o tome kako se spas pronalazi u ludilu i snivanju.
Sten Voh i Dik Đordano, obojica poznata kao Betmenovi autori, no prvi se ističe sa par vrhunskih epizoda Helblejzera, dok drugi ima izuzetan rad na posebnom izdanju Modesti Blejz. Oni nam predstavljaju priču „Termidor“ u kojoj ćemo videti svu surovost revolucije, ali i dobiti potpuno novi smisao onog da agenti na zadatku nose glavu u torbi.
Dankan Igleson i Vins Lok, prvi poznat po radu na grafičkoj noveli En Rajs „Veštičji sat“, dok se drugi nije preterano istakao u ovom domenu jer je rastrzan između svih grana umetnosti, nam donose „Lov“, priču za laku noć, priču o jednoj knjizi i priču o tome kako je ponekad bolje da želje ostanu neispunjene.
Brajan Talbot i Sten Voh, prvi je poznat po Sudiji Dredu i Torkemadi, drugog sam već predstavio. Ilustruju pripovest „Avgust“ u kojoj car nije car na jedan dan i u kom se prepušta premišljanjima i sećanjima.
Džon Votkis je poznat po radu na Konanu i Dedmenu, ali i nekim Diznijevim crtanim filmovima kao što je Tarzan iz 1999. godine. Priča „Meka mesta“ koju nam on crta, govori o pustinji Lop i kako je nemoguće izaći iz nje, a da ne sretneš Lorda svih snova. A sve to proživljava Marko Polo.
Brajan Talbot i Mark Bakingem, prvog ste već upoznali, a drugi je poznat po Helblejzeru i Miraklmenu kog takođe radi u saradnji sa Gejmenom. Priča koju nam crtaju je “Orfej” i govori o epskoj ljubavi, tragičnom kraju i kako je to Orfej došao do besmrtnosti.
Džil Tomson i Vins Lok, dama je poznata po radu na Vonder Vomen, a gospodin je već predstavljen. Dvojac nam crta priču „Sabor vrana“ koja prikazuje kako deca dobijaju priče čak i u carstvu snova.
- Krejg Rasel i Lavern Kindžirski, prvi je veliki crtač – Derdevil, Konan, Helboj, Bafi ubica vampira, Doktor Strejndž i Zvezdani ratovi su samo neki od njegovih radova, dok mi je drugi, odnosno kolorista, priznajem, sasvim nepoznat, možda je zato i potpisan kao kameleon. Priča koju crtaju nosi naziv „Ramazan“ i pripovest je o tome kako je Harun Al Rašid poklonio najvrednije što je imao, u zamenu za jedan san, san o večnosti, te obećanje o pričama koje će jednom tkati o njegovom dobu.
Na kraju šta da kažem sem, da ovaj strip ima manu, naime uvek je prekratak i nedostaje još koja strana u carstvu sna. Beskrajnike morate voleti čak i ako ne volite fantastiku i fantazi, jer oni su život, smrt i snovi, a svi smo deo tog ciklusa ili bolje kruga koji se negde zatvori da bi se drugde otvorio. Uzmite Sendmena i sanjajte.