Shigurui: Samuraj nije gospodar sopstvenog života

„Feudalno društvo, u savršenoj formi, čini mali broj sadista i veliki broj mazohista.“

Glasina je da anime adaptacija mange Shigurui nije prosto pala u naručje studija MADHOUSE. Reditelj Hamasaki je, navodno, morao da ubeđuje mangaku sa skicama i produkcijskim materijalima da će njegovo delo verno preneti na ekran. Strip, zapravo, nije u potpunosti originalan rad. Shigurui je delom baziran na Suruga-jou Goyen Jiai,, noveli iz ‘93, koja prepričava seriju različitih okršaja na samurajskom turniru – odigranom sa pravim mačevima i učesnicima sumnjivih karaktera. Prvi meč, u kojem se suočavaju jednoruki Genosuke i slepi Seigen, služio je kao kostur mange koja će zamisliti njihovu istoriju i onoga što je dovelo do njihovog sukoba.

Shigurui se može rasčlaniti u tri dela; ulazak Seigena u Genosukeov dođo i njegovo nasilno proterivanje, osveta nad članovima Kogan škole i prvi dvoboj između Seigena i Genosukea, i konačno, završetak njihovog neprijateljstva na gorepomenutom turniru. Negde na početku mange, majstor škole Kogan, naređuje učenicima da imobilišu njegovu ćerku Mie kako bi sa jednim od njih začela naslednika dođoa. Mie zaključuje da su ,,svi ljudi marionete,” i ova pomisao postavlja depresivan i nihilističan ton koji će pratiti sagu dvoje samuraja do tragičnog kraja. Autor izvorne novele i student istorije, Nanđou Norio, bio je mišljenja da je većina japanske istorije napisana iz perspektive vladara, hvaljenih kao odlični političari uprkos njihovoj tiraniji.

„Kada učenik Kogan škole podigne mač iznad ramena, budi posebno oprezan.“

Bušido i umetnost bitke su, u popularnoj kulturi, često okićeni velom romantizma i pojmovima kao što su poštovanje, čast i samokontrola. Ne sumnjam da u ovome ima istine, ali Shigurui je delo koje se ne bavi integritetom. Filozofska tematika mange je stilizovana određenom hiperbolom i elementima apstraktnog, ali ostaje realistična i može se reći da ima univerzalan domašaj. Hijerarhijski status i moć koja dolazi sa njim nije samo motiv oko kojeg se cela priča vrti. Ono predstavlja dominantan i nemilosrdan sistem koji će aranžmanom šema izmanipulisati sve aktere svog sveta u potrošne, biološke šrafove za nastavak svog postojanja. Berserk, čiji je mangaka Jamagući Takajuki fan, predstavlja sličan koncept transcedentalne sile u takozvanom izgubljenom poglavlju – ,,Ideja Zla,” manifestacija kolektivne potrebe za razlogom iza bola i patnje, u formi monstruoznog organa čija usta vuku konce sudbine čovečanstva.

U malevolentnom kaleidoskopu obmana koje rađaju trajne animozitete, otrovnih ambicija i apsolutne poslušnosti, karakteri plaćaju cenu submisivnosti ovom dizajnu. Prvo na mentalnom nivou, potom fizički, da bi pre ili kasnije postali jedno sa zemljom. U jednoj instanci izobličene okrutnosti, mladom učeniku je naređeno da usavrši baratanje španskom sabljom, u cilju stvaranja adekvatne demonstracije inferiornosti varvarske, jeretične veštine. Mladom učeniku je, kasnije, kranijum uništen golim rukama od strane samuraja. Mangi prilaže određen stih u kolekciji Damapade, u kojem Buda opisuje čoveka kao ,,tužnu igračku, obolelu stvar sa glavom punom izmišljotina.” Oporavak u hramu nakon egzila iz Kogan škole, Seigen će obeležiti skrnavljenjem svetog mesta i grafitom kojim objavljuje da je oslobođen avidje, što je budistički pojam zablude i neznanja. Ovaj gorko ironičan gest je, međutim, na njegov račun – jer točak karme je upravo kaznio njegovu egoističnost slepilom, kao što će Genosukeovu parališuću pokornost kazniti oduzimanjem ruke.

Skeptik Kogan škole upoznaje tehniku tigrove pesnice.

Praksa Kogan škole jeste ,,ulepšavanje” izazivača kako bi bili hodajući dokaz jačine dođoa. Ulepšavanje podrazumeva deformaciju lica, uklanjanje nosa ili uveta, ili odvaljivanje vilice od ostatka glave. Gracioznost borilačkih veština je nulirana njihovom jedinom svrhom koja je svirepa destrukcija tela i eliminisanje života. Mogli bismo reći, naravno, da to i jeste njihova poenta. Sa ultimativnim ciljem služenja krvožednih vladara, životna dedikacija ekspertizi mača je zarobljena defektivnim ubeđenjima, ako nije ugašena sadističkim impulsima nečasnih gospodara. Jedan od vrlo malobrojnih činova vrline u prvom poglavlju, gde guverner moli daimjoua da zaboravi na korišćenje pravih mačeva na turniru – predstavljajući mu sopstvena creva iz odsečenog stomaka kao demonstraciju jedinog ishoda koji čeka takvu naredbu. Guverner ga poslednjim dahom naziva budalom.

Pretpostavljam da se nameće pitanje da li postoji lik sa kojim možemo da se simpatizujemo?  Ali ovo je, mislim, najveća odlika mange i odgovor zavisi od toga koliko ste liberalni sa vašom definicijom žrtve, i vašoj poziciji na konceptu slobode. Shigurui bi možda bio previše sumoran i emotivno distantan da nije retkih momenata u kojima  na videlo probija iskrena ljudskost i empatija, pre nego što su uhvaćene u čeljusti gladi za dominacijom. Između Genosukea i Seigena, zakopano talogom mržnje, leži međusobno poštovanje koje bi, da su okolnosti malo drugačije, rodilo čelično bratstvo. Zato će pobednik njihovog finalnog dvoboja ostati ponižen, slomljen i opljačkan od svega.

Demonska vizija sigurne pobede.

Za kraj bih se vratio na Berserk, čijim bih fanovima prvenstveno preporučio Shigurui, sa ikoničnom izjavom u anime adaptaciji: ,,…Barem je tačno da čovek nema kontrolu; čak ni nad sopstvenom voljom.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *