Autorki se već nekoliko godina zaredom dešava da joj misli, svaki put kad se smrzne kao Napoleon u Rusiji, otputuju malo južnije, u Italiju. Šta ćete, kriza, stisli Arapi, stigao je račun za struju, te je sanjarenje najjeftiniji način putovanja van dvorišta. Pa dok mi čekamo Godoa, ‘ajde da skoknemo do Rima iz osamnaestog veka.
,,Škorpija“ (”Le Scorpion’’ u originalu) je francusko-belgijska strip-serija čiji su autori Stefan Desberg (scenario) i Enriko Marini (crtež). ,,Škorpiju“ je u Francuskoj objavila izdavačka kuća ”Dargaud“, a u Engleskoj ”Cinebook”. Mada su 2000.godine započeli serijal kao zaokruženu priču od dvanaest tomova, Marini i Desberg su izgleda izgubili pojam o vremenu, s obzirom da je do danas objavljeno tek jedanaest brojeva. Za sad je objavljeno jedanaest svezaka- ,,Djavolji znak“ (2000.), ,,Papina tajna’’ (2001.), ,,Demon u Vatikanu“ (2004.), ,,Sveta dolina“ (2004), ,,Blago Hrama“ (2005.), ,,U ime oca“ (2006), ,,Senka andjela“ (2008.), ,,Maska istine“ (2010.), ,,U ime sina“ (2012.) i ,,Nova porodica“ (2014.). Objavljivanje najnovijeg toma ,,Tajne Trebaldijevih“ je bilo najavljeno za novembar 2014., ali se to još nije dogodilo.
U čemu je caka oko Škorpije? Basically, imamo zgodnog ,,a-la musketar“ baju arheologa, koji preživljava prazneći svete grobove da bi se dokopao relikvija, prodao ih i tako zaradio za egzistenciju sličnu rok zvezdama iz osamdesetih godina (žene, alkohol, žene, alkohol…the list kinda repeats itself). Zaplet počinje u trenutku kad kardinal Trebaldi (po definiciji, dežurni negativac), italijanska verzija kardinala Rišeljea, odluči da ojača vlast devet drevnih i aristokratskih porodica nad Rimom u drugoj polovini 18.veka. Trebaldi sklapa pakt sa devetkom, čije poreklo seže još od Rimskog carstva, u želji da postane papa. Spletke se kuju, saveznici se okupljaju.
Iz nekog, nama sad još nepoznatog razloga, Škorpija je Trebaldiju jedini trn u oku, jedini kamen u cipeli koji može da šutira…Trebaldijevu vreću za spavanje do kraja sveta. Osim što ima jedino njemu zanimljiv talenat da mrsi i onemogući svaki plan nad kojim je ,,nesrećni“ Trebaldi lupao glavu, mister Katalano je i sin žene koja je pre mnogo godina spaljena kao veštica jer je navodno zavela sveštenika. Plod veze, Armando, smatra se jeretikom zbog porekla i neobičnog belega u obliku škorpiona na desnom ramenu (dam dam daaaaam xD), tzv. ,,djavoljeg znaka.“ Ipak, Škorpiju ne ometa mnogo Trebaldijeva mržnja, pa uživa u životu bogatog bonvivana u kom ga poznaju sve kafane i žene, koje se neretko tuku za njegovu pažnju. Armandova donekle mirna egzistencija (ne po Trebaldijeve živce i žučnu kesu) se iznenada menja iz korena kad Trebaldi odluči da po Škorpijinu glavu pošalje ženskog asasina Mežai, specijalizovanu za otrove.
Nakon jednog prilično neprijatnog susreta sa Mežai, mlađani Katalano saznaje da se kardinal dao u neobičnu potragu za krstom nikog drugog do samog Sv.Petra, prvog pape, i blagom Templara jer kardinal voli kako moć, tako i zlato kojim plaća svoje redove monaha-vitezova. Cela priča je neobično zainteresovala Škorpiju, te je sa sobom poveo i Husara, saborca u pljački, ne znajući da su mu za petama zanosna ciganka Mežai, opasna plemkinja Ansea Latal, misteriozni vođa Trebaldijevih vojnika Rohnan, Lice sa ožiljkom i banda lopova koje je Škorpija, u svom standardnom maniru, pošteno rasp…nagazio. Kako serijal odmiče, Škorpiju sve više muči pitanje sopstvenog porekla i Trebaldijeve opsednutosti njime. Katalano će pokušati da sazna istinu, ali shvata da neke zagonetke nije pametno odgonetnuti.
Što se tiče crteža, Marinijev stil je realističan, pun jarkih boja. Likovi, arhitektura, tekstura tkanina, lokacije i dinamične scene mačevanja su prilično detaljne i anatomski korektne. Da bi izbegao zbunjivanje čitalaca i uravnotežio redosled scena, Marini je za flešbekove iskoristio drugačiju paletu boja. Iako je strip grafički fantastičan, glavne zamerke su klišeizirana, nekonzistentna radnja i površna razrada likova -,,dobri“ junaci ostaju dobri, negativci su i dalje zloće. Dakle, ne postoji bilo kakav psiho-fizički razvoj likova. Međutim, odličan crtež i Škorpijin lik koji zrači šarmantnošću i prefinjenošću ublažavaju navedene mane. Ipak, ko bi još mogao da odoli vinu u potocima, prijatnom društvu suprotnog pola i povremenom ukrštanju mačeva? Zvuči baš…škorpionski, zar ne?
Realno dobar crtež zamerke puno od toga da je sve bolje zlikovce Trebaldija i kapetana Rošnana ubio da je ubio Mežainu mačku do toga da je posle smrti Trebaldija počeo da piše nepovezano radnju sa originalnom u duhu današnjih političkih ubedjenja