Skrovište – Masasumi Kijazaki

Mange, mange, mange… Bili njihovi ljubitelji ili ne, mora se priznati da su obogatile naše stripsko tržište. Izdavači su videli profit u izdavanju mangi, najrazličitijih žanrova, pa su se i oni koji nisu okrenuti i naklonjeni devetoj umetnosti otisnuli u ove vode. Ipak ne može se poreći da je Darkwood, pokrenuo taj trend i da smo zahvaljujući njemu dobili neke poznate naslove poput Naruta, One Piece, Napada titana, Beležnice smrti, Duha u oklopu, Ubice demona i Berserka. Takođe su nas upoznali sa Đunđi Itom i njegovim košmarnim svetovima i sa nestrpljenjem čekam objavljivanje ostalih njegovih radova. Sada se na naše tržište pojavio još jedan (nama) novi mangaka čiji prvi rad sam čekao sa velikim nestrpljenjem. 

Masasumi Kakizaki (Masasumi Kakizaki), reč o žanrovski raznovrsnom i talentovanom mangaki čiji mi se rad posebno dojmio kada sam malo o njemu i njegovim radovima počeo da istražujem. Njegovo najpoznatije delo je drama Rainbow: Nisha Rokubo no Shichin na kome je sarađivao sa Džordžom Abeom (George Abe), nekadašnjim tj. bivši pripadnik Jakuza. Za ovu mangu objavljivanom u 22 tankobona, su osvojili Šogakukanovu nagradu, što je jedno od najvećih priznanja u svetu mange. Zatim su nakon nje usledili horor – Skrovište (Hideout) objavljen u jednom tankobonu, vestern Zelena krv (Green Blood) objavljen u pet tankobona i Bestijarius (Bestiarius), alternativna istorija Rimskog carstva sa mitskim bićima objavljena u sedam tankobona. Kako nas je Darkwood prvo upoznao sa Skrovištem red je da o njemu najpre kažem par reči.

U centru ove psihološke horor mange je bračni par koji na odmoru pokušava da izgradi narušeni odnos nastao nakon tragične smrti njihovog deteta. Suprug Seići Kirišima, nekada uspešni pisac i porodični čovek, isplanirao je ovo putovanje kako bi ubio svoju ženu i započeo život iznova, kriveći je za sinovljevu smrt. Ne sluti da će i sam upasti u noćnu moru koju nije mogao ni da zamisli.

Sama ideja nije loša, ali je realizacija morala biti mnogo bolja. Priča je imala potencijala da se razvije u eventualno još jedan tankobon, ali je autor ipak odlučio da je sa ovih devet poglavlja završi u jednom tankobonu. Likovi su mu uglavnom suviše stereotipni. Nekada uspešni čovek koga tragedija tera u ludilo, tu je i njegova sebična žena koja zapostavlja svoju porodicu zarad ispunjenja svojih hirova i glavni antagonista koji je po meni trebao da dobije malo više prostora. Ipak moram da pohvalim Kakizakijev napor da nam, kroz flešbekove, predstavi Kirišimin mentalni sunovrat u čemu je zasigurno uspeo. Ova priča predstavlja zanimljivu mešavinu Isijavanja i Pogrešnog skretanja i žao mi je što nije dovedena do savršenstva. U pogovoru je i sam autor napomenuo da je King znatno uticao na njegov rad pa je trebalo da uloži više truda.

Ako je scenario slaba karika, crtež je definitivno uspeo da ga nadmaši i podigne priču na viši nivo. Kakizaki je majstor detaljnog prikazivanja ljudske fizionomije i tegobne atmosfere. Koristeći tamniji stil. crtež mu više obiluje nijansama crne i sive. Pošlo mu je za rukom da dočara u određenim panelima i klaustrofobični osećaj kroz prikaze unutrašnjosti pećine i mračnih noći u kojima se odvija veliki deo radnje. Verujem da ćete i sami biti impresionirani njegovim crtačkim umećem.

Darkwood je ovu mangu objavio u septembru prošle godine premijerno pred Sajam knjiga. Ubrzo su posle nje svetlost dana ugledali Zelena krv i Bestijarius tako da se nadam da u skorijoj budućnosti, možemo očekivati i Rainbow, iako bi ova manga bila daleko veći projekat nego sve navedene.

Što se tiče Skrovišta preporučio bih da ga svakako pročitate, ništa ne možete da izgubite, a možete da obogatite svoju kolekciju jednom mangom sa sjajnim artom. Radi kompletnog ugođaja preporučujem da je čitate po slabom svetlu tokom kišnih noći. A ako vam se svidi onda prionite na njegove ostale radove koji su dostupni kod nas.

About Author