Smrtovnica mojih majki – recenzija

Navikli ste od mene da vam predstavljam dela koja su obeležila žanr naučne fantastike i čiji kvalitet je neosporan o čemu govore brojne nagrade i kritike. Takođe, povremeno pišem i o stripovima i po kojoj knjizi koja zaslužuje da se o njoj napiše neka reč. Ovaj tekst će upravo biti o jednoj knjizi koja zaslužuje i samim tim drugačiji pošto je knjiga došla iz naše izdavačke kuhinje.

Te davne 2018. godine svetlo dana je ugledao prvi broj Fantastičnog vodiča u kome smo predstavili naše planove za dalji razvoj i borbu za fantastičnu scenu. Svaki broj će biti različite tematike tako da drugi broj Zov heroja sa tematikom epske fantastike možemo očekivati početkom naredne godine. Ubrzo nakon prvog broja časopisa, izašla su i dva prvenca u našoj ediciji Zov heroja posvećenoj epskoj fantastici, Mesečev ratnik Stefana Mijatovića i Ukradeni Bog Nemanje D. Pavlovića koja od srca preporučujem i čije nastavke ćemo uskoro čitati. Zatim su svetlo dana ugledali Knjiga odraza Miloša Mihailovića, zanimljiva zbirka horor priča u lavkratovsko-ligotijevskom duhu kojoj je pripalo počasno mesto da otvori ediciju Leptirica posvećenu horor žanru. Zatim je zaživela i edicija Posle milijon godina koju su otvorile Pukovniče, stoj! Mire Satarić i Dronstad: Karantin Nenada Jevtića. Oba naslova su unikatna na svoj način, Mirin jer je sjajan omaž sajberpanku i noar žanru i iza koga ostaju pitanja o kojima razmišljamo, dok je Šonetov roman prvi roman vojne fantastike na našem području i bilo mi je čast što sam o njemu govorio na promociji naših izdanja u Nišu.

Nismo bili lenji ni ove godine i objavili smo dve knjige: Mirin Gospodar vrana koji je otvorio ediciju džepne knjige i Smrtovnica mojih majki Maje Mitić, drugu knjigu u ediciji Leptirica koja je i pre nego što je izašla izazvala šok i polemiku. Upravo će ona biti tema mog teksta.

Kada bih pričao o Smrtovnici mojih majki imao bih nedoumicu oko određivanja žanru kom pripada. Iako pripada folklornom horor žanru u njoj su više izraženi elementi drame i psihološkog trilera tako da to predstavlja jedan odličan ukombinovani multižanrovski roman. I sada imam nedoumicu da li je ovo roman ili zbirka priča koja predstavlja fix-up roman.

Prva priča počinje dvadesetih godina prošlog veka i u njenom središtu je žena koja pomoću bajalice ostaje trudna što je glavna okosnica radnje ovog romana. Ostale priče se odvijaju u današnjem vremenu i prate tri generacije ženskih članova iste porodice koje se, svaka na svoj način, bore sa svojim demonima i nad kojima se nadvija senka prokletstva njihove pretkinje. Tek se u poslednjoj priči sklapaju sve kockice i slagalica se slaže sama od sebe.

Čitajući knjigu pitao sam se koliko dugo naši gresi mogu da se odražavaju na naša buduća pokoljenja. Članica porodice se, u želji da ima potomstvo, oglušila o savet što je glavni uzrok porodičnog prokletstva. Kletva jeste glavni motiv, ali nije centralna tema romana. Ovo je zapravo priča o potrazi za srećom, ljubavlju i pripadnošću. Naše junakinje, generacije porodice Radenković, su u stalnoj potrazi za zrnom nežnosti koje im uzmiče. Sve što traže je ljubav, ali se život surovo poigrava sa njima. Tokom cele knjige prisustvujemo i neprekidnoj neravnopravnoj borbi Erosa i Tanatosa koja svoj vrhunac dostiže u poslednjoj priči.

Maja Mitić nam je servirala roman o kome će se dugo pričati. Sam pogled na korice nam govori da je u pitanju nešto provokativno tako da preporučujem da raznislite kome ćete pokloniti ovaj roman uprkos humanoj poruci koju donosi.

Majin stil je direktan i ono što počinje kao folklorna fantastika ubrzo prerasta u pravi lavirint psihološkog horora. Pesnicom u lice nam servira sve užase svakodnevnice uverljivo opisujući seksualne fetiše, zavisnost od društvenih mreža i grozomorne zločine s toga ovu knjigu ne bih preporučio osobama slabijeg želudca. Sa druge strane nam postavlja šekspirovske dileme koje su pred našim junakinjama. Vođene svojim mračnim željama odabraće pogrešan put. No, pitanje je da li će imati vremena za iskupljenje?

Čitajući ovaj roman i sam sam imao problema sa nekim delovima, što je glavni plus jer ih je Maja uverljivo dočarala. Direktno se obraća čitaocu što je njen glavni adut i nadam se da u budućnosti možemo još da očekujemo od nje jer je autor vredan pažnje. Držim palčeve da ne posustane jer verujem da još ima šta da nam kaže.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *