– Visosti?!! Šta se događa?! Da li ste dobro?! Gde je Rama?!
– Ah, dobri moj štavioničarski nevoljniku, bedno piskaralo i netalentovani žohare. U pravi trenutak si došao. Pomislio sam da si se i ti izgubio u adskom bezdanu između foruma. Zamalo da počnem bez tebe…
– Ali, Glavni Štavioničare? Šta to radite?! Čučnuli ste kao da će te, ne-daj-bože, naserendati još jedan spisateljski krug?
– Nego šta nego da ’oćemo. Ovo je tradicionalni slovenski čučanj. Poboljšava cirkulaciju, ispravlja kičmu, usaglašava mentalne frekvencije sa bićem Svaroga, diže nacionalni i plemenski ponos. Dođi ’vamo, probaj i ti….
– Ali, ali, ja ne razumem… Zar baš sada, kada su svi štavioničari utekli s lanca, pobegli od biča, izgubili se u akciji, gužvaju burek i zeljanicu, prave selfije i aplikacije, lutaju među forumima, zarađuju novce i fućka im se živo za pisanu reč? Zar sada, kad još samo tri štavioničarke osvetljavaju obraz ove govnare što je iz pristojnosti zovemo radionica pisanja?!
– Tako je. Dobro. Zar nije bolje ovde dole? Cugni malo, pa da počnemo. Nema mesta za slovenski patos. Čeka nas veliki posao.
– Mi… Mislite na onaj dil sa tapatalk…
– Ne! Ne spominji to ime. Čuma ga odnela! Nego, slušaj ’vamo. Otvaramo novi štavioničarski krug, u konaku na kraju vaseljene. Ovo je vrlo važno… Moramo odmah, pre početka, da spalimo sva pisanija zapadnih špijuna…
– Zapadnih špijuna?
– Njih, majke im ga steram kapitalističke! Upravo njih! Da se otarasimo Marka Orbina, Popa Dukljanina, tatara i teutonaca, Klintona i Olbrajtove, kao i one kapitalističke svinje, najgore od svih…
– Tapat…
– Porfirogenita, đavo ga na ferije vodio! Njega, i njegove romejske škrabotine! Nego slušaj, počinjemo novi krug, i tema je…
– Visosti, čujete li to? Zvuči stravično, kao da nekoga kolju tupom kašikom… Bože, da to nije Rama u nekoj nevolji?
– Ah, stigli su. Gusle! Muzika! Ojkanje! Čistokrvna dinarska polifonija! Drži, ovo. Oćeš da zapališ jednu?
– I svi ti ljudi u runu i sa tikvama na glavi… Šta to rade, majku mu božiju?!
– Koledari! Odlično. Nema dobre paljevine bez njih.
– I sve te devojke samo sa cvećem u kosi…
– Dodole! Sve je spremno, ništarijo, samo nam još jedna stvar fali…
U daljini, začu se grmljavina.
– A eto konačno i njega!
Negde iz pozadine, tiše od šapata, čuje se: o, kuuurwa mać….
Tema: SLOVENSKA (mitologija, istorija, moderna i davna prošlost, naučna fantastika, panslovenska fantazmagorija)
Broj karaktera: 7000 sa belinama
Rok: 20. novembar
Priče slati na mejl: stavionica@gmail.com
