Pa dragi naši, već neko vreme vas drndamo, širimo vam vidike i obrezujemo, pardon, obrazujemo vas na temu stripova (nema na čemu, volimo i mi vas!). Kako autora često svrbe prstići i pomeraju joj se granice komfor-zone, odlučili smo da, specijalno zbog čitalaca, (pumpanje ega over 9000!) u celosti na papir (makar i virtuelni) prenesemo intervju sa Dušanom Mladenovićem, glavnim urednikom ,,Veselog četvrtka.“ Da vidimo šta to Duško ima da nam kaže!
V-Vodič, D-Dušan.
- Haug!
Ehm, zdravo. Pre svega, nemojte me zvati Duško, molim vas. Na to sam alergičan. Takođe, tradicija srpskih prevoda Dilana Doga nalaže da bi i naslov ovog intervjua morao biti „Stotinu mi vampira”.
- Za početak, da li nam možete reći šta to izdvaja Veseli četvrtak? Kakva je energija koja vlada?
Od čega, od ostalih izdavača? Izdvaja nas to što smo najtvrdoglaviji među već tvrdoglavima, verovatno. Veseli četvrtak objavio je već oko 700 različitih stripova, što je samo po sebi ogroman uspeh, a upečatljivi smo i zbog toga što smo koliko-toliko oživeli strip scenu pre devet godina (ili makar ja tako volim da mislim) i stripove u većim tiražima vratili na kioske, gde im je primarno mesto. Energija je isključivo pozitivna. U suprotnom ne bi imalo smisla baviti se ovom pričom.
- Oduvek nas je zanimalo – zašto baš Veseli četvrtak? Što ne npr. Energični vikend, Opušteni petak, Nervozni ponedeljak?
Veseli četvrtak ime je prvog srpskog dečjeg časopisa, objavljivanog između dva rata (1932. godine), koji je na svojim stranicama veći deo sadržaja dodelio stripovima. Dakle, radilo se o začetku objavljivanja stripova na ovoj teritoriji. U trenutku kada je današnji VČ kretao (2008. godine), doneta je hrabra odluka da se omažiranjem ovom kultnom nazivu najavi novi početak, novi život domaće scene. Sva sreća pa nismo omanuli, inače bi fora baš loše ispala. Kada je konačno određen naziv nije bilo teško doneti simboličnu odluku da novi stripovi moraju da se pojavljuju na kioscima svakog četvrtka u godini. Kako drugačije?
- Pardon na direktnosti – otkud baš vi za izdavačkim stolom? Koji stripovi su vas privukli ovom poslu? Omiljena strip-dosetka?
Zanimljiva je to priča, uzbudljiva, turbulentna, sa dozom krimića, tvrdog SF-a i iznenađujućim preokretima, ali isto tako i vrlo duga, pa ne bih sad čitaoce zamarao time. Stripovima sam zaokupljen odmalena. Uz strip sam naučio da čitam, uz njega sam izgubio vid i dobio dioptriju, otvorio mi je nove horizonte u ključnim godinama i naučio pravim vrednostima, pa sam shvatio da bi jedino pravedno bilo da mu se odužim tako što ću ga objavljivati. Bitno je da se ne prestane sa čitanjem. Dosetke ne pamtim, već ih proživljavam, i trudim se da svakog dana naletim na neku novu koju ću do sutra zaboraviti. Ovom poslu privukli su me Bonelijevi stripovi, budući da se VČ bavi objavljivanjem maltene isključivo takvih izdanja, ali i ideja da se ovi dobri temelji jednog dana nadograde.
- Blizina stripa ume da pokrene lavinu kreativnosti. Da li ste nekad osetili želju da sami nacrtate nešto svoje?
Verovatno, ali sam na vreme shvatio da nemam talenta za crtanje, da se blago izrazim. S druge strane, stripovi me inspirišu da se kreativno izrazim na druge načine.
- Jedno malo detinjasto, ali slatko ki duša – kakav bi bio vaš strip junak? Izgled, moći, zanimanje, background story? Kakva mjuza bi pratila dogodovštine tog lika?
Hteo sam da kažem kako bih najradije napravio strip sa glavnim ženskim likom, ali pošto sledeće pitanje ide u tom pravcu, primoran sam da se ovde bavim maštarijom o tzv. muškom stripu. Nešto na tragu Ajznerovog Spirita bi mi bilo najzanimljivije, samo preneseno na područje domaćeg terena. Postmodernistička mešavina svega i svačega. Taj junak bi danju bio novinar, povremeno privatni detektiv (jer, budimo realni, novinarski zanat je potpuno obesmišljen i ponižen), pisac krimića iz hobija, influenser na društvenim mrežama, ekstrovertna ličnost poznata po raskalašnom načinu života i odličnim žurkama koje organizuje, a noću bi navlačio kul kostim (stilizovani kožni crni kišni mantil, namrgođenu masku i šešir sa oštricom umesto oboda) i svetio se pokvarenim dilerima, prljavim tajkunima, korumpiranim političarima, krimosima en générale, dizelašima i lošim muzičarima. Dub step sa dozom psihodelije.
- Prošli smo mušku verziju junaka, a kakav bi bio ženski protagonista? Kako je strip nastrojen što se tiče rodnih i seksualnih uloga?
Nešto na tragu snažnih glavnih likova kao što su Bafi, Gea ili Tank girl. Mogla bi da živi u istom svetu kao i junak iz gornjeg pitanja, s tim što u startu ne bi imala nikakve ambicije da se bori za pravdu. Ona samo hoće da živi na miru u svetu lakih droga, street arta, body arta, superkul moderne rokenrol muzike, stalno bi menjala bendove jer je takvog karaktera (ah da, ona svira, piše i agresivno peva), ali bi se ispostavilo da njen genetski kod nosi nešto za šta se prvo misli da je smrtonosna bolest (pa bi čitaoci empatisali s njom jer će, eto, uskoro umreti, a tako je puna života, avaj), da bismo vremenom došli do toga da ona potiče od loze Nemanjića, za koje će se ispostaviti da su bili herojski klan boraca protiv vampira, demona i Vizantije. Pratili bismo njenu borbu da prihvati zaostavštinu svojih predaka (dug put je pred njom, s obzirom na to da ne zna ništa o svojim pravim roditeljima, jer je jedna od beba ukradenih iz porodilišta), a u svemu tome bi joj kao učitelj pomagao car Dušan lično, koji kao starac nalik Raši Popovu i dalje inkognito živi među nama i bavi se duhovnim uzdizanjem novih pokolenja sve dok (ponovo) ne odluči da uđe u politiku usled tragičnog spleta okolnosti. Tako nekako.
U stripu ima svega, kao i u književnosti i filmu. Kod nas su uvek bili popularniji stripovi za dečake, iako lično nikada nisam razumeo tu podelu. Dobar strip je dobar strip, ali verovatno ne bi škodilo da je u ponudi više stripova kao što je nekad bila Modesti Blejz.
- Postoji li neki strip po kome bi napravili film (a da nisu navedeni pod pitanje br.7) da, u jednom trenutku, dobijete veeeee (wait for it) liku kesu s novcem od Daltonovih ili Braće Buldoga na poklon?
Film o Zigomaru bio bi pun pogodak. Radi se o srpskoj verziji Fantoma, recimo tako.
- Zašto su, po vašem mišljenju, na ovim prostorima i dalje najpopularniji i najprodavaniji ,,Dilan Dog“, ,,Zagor“ i ,,Alan Ford“?
Pre svega zbog jake tradicije objavljivanja tih serijala i slabog interesovanja mlađih generacija za čitanje, što dovodi do slabije ponude i insistiranja samo na „proverenim” stvarima. Ako to stavimo na stranu, deluje kao da su Zagor i Alan Ford upisani u kolektivno nesvesno naših naroda i narodnosti.
- Kakva je to veza izmedju Dilana, Zagora i Alana i balcanicusa ordinariusa (vrsta ,,Obični balkanac“)?
Dilan je ipak manje popularan od ove dvojice, pa nisam siguran koliko ga možemo smestiti u taj kontekst, ali i Zagor i Alan su nepopravljivi optimisti uprkos nesrećnim životnim okolnostima i još nesrećnijem oktuženju. Lako je našem čoveku da se identifikuje s tim stvarima. Pritom, za obojicu znamo da su osuđeni na propast. Zagor se neće izboriti za pravdu i Indijanci će biti istrebljeni, a Alan neće pobediti truli kapitalizam i umreće u nemaštini među visokim oblakoderima. To je naš kredo, borba sa vetrenjačama.
- Zar ne bi prirodniji izbor za omiljenog junaka na ovim prostorima bio ,,Dampir“ sa svojim balkanskim korenima i verovanjima?
Verovatno bi bio da se pojavio krajem šezdesetih godina prošlog veka. Ovako je suviše moderan za stare generacije, a istovremeno i suviše neatraktivnim novim, jer njih stripovi ne zanimaju dovoljno, nažalost. Ostaje nada da sve ovo što radimo ipak nije sasvim uzalud i da će ovi retki mladi koji danas vole strip jednog dana napraviti širu publiku.
- U vreme kad digitalni mediji vladaju, kako je to biti poslednji front na kome se bije bitka za održanje štampane forme?
Kao što to obično biva na barikadama, ovde smo zato što smo ludi i ponosimo se time. Iako najviše volim papir i živim okružen njime (bukvalno, jer u svakom delu stana imam gomile stripova i knjiga, što me podseti da sigurno može još nešto da stane u kuhinju), ne mislim da digitalizacija označava skori smak sveta. Ako je tablet dovoljno velik, stripovi se na njemu mogu sasvim fino čitati. To je budućnost, samo što će, kao i svaka druga budućnost, kod nas doći sa debelim zakašnjenjem. 🙂
- Možda je nezgodno pitanje, ali kad (figurativno,a možda i bukvalno, šta mi znamo) bacite okac u svemir, kakva je budućnost stripa u Srbiji? A u svetu?
Svetla. Odbijam da poverujem u nešto drugo. Mora biti mnogo bolja nego sadašnjost, iako ni ona uopšte ne izgleda loše, naročito u poređenju sa nekim ne tako dalekim prošlim vremenima. Dok ima ljudi biće i stripa. U nekom obliku.
Nadajmo se, Dušane, nadajmo se!