Ponosan sam što je moj grad početkom avgusta domaćin najzvučnijim imenima džeza povodom međunarodnog festivala Nisville. Tada je Niška Tvrđava, mesto gde se festival održava, prepuna ljudi koji uživaju uz kvalitetnu muziku i piće. Uporedo sa njim nam dolazi i Striporama, međunarodni festival stripa i pop kulture, koji se održava na istom mestu tako da i ljubitelji devete umetnosti imaju zbog čega da se raduju toplom avgustu.
Kao i ranijih godina festival traje četiri dana uporedo sa programom džez festivala. U daljem tekstu ću se osvrnuti na svaki dan i šta nam je ove godine Zlatibor Stanković, organizator festivala i vlasnik striparnice Južni Darkvud, spremio za ovu petu po redu Striporamu.
Festival je zvanično počeo u 20č otvaranjem izložbe Dejana Nenadova „Legenda o Elazaru i druge priče“ koja se održala u Salonu 77 u Tvrđavi i na kojoj su posetioci mogli da vide table iz dosadašnjeg autorovog rada od kultnog stripa Elazar do Legende o Isu. Uporedo sa njom je otvorena i izložba na otvorenom pod nazivom „Prva petoletka“ na kojoj su bili izloženi radovi svih gostiju festivala tokom pet godina postojanja štampanih na ogromnim formatima koj su privlačili pažnju posetilaca. To vreme sam iskoristio da se družim sa preprodavcima stripova kojima sam postao redovna mušterija i sa gostima festivala među kojima su pored Nenadova bili i Darko Perović poznat po radu na Magičnom Vetru, Milorad Vicanović Maza koji je stekao ime među ljubiteljima stripa u Francuskoj radom na serijalu Wunderwaffen, Leonid Pilipović, gitarista Goblina koji je zahvaljujući radu na omotima naših najpoznatijih pank i rok bendova postao poznato ime u Francuskoj, Miroljub Milutinović Brada, gost iz Bugarske Konstantin Vitkov Titis, Sabahudin Muranović Muran i Ivan Stojković. Skupljao sam na portfoliju crteže dok je u pozadini iza nas na ogromnom platnu išao Striporama Vintage Movie Cinema prikazujući starije crtane filmove uz koje smo odrastali, poput Supermena, Beti Bup, Studenka i Đoleta Prolećea. Pored toga posetioci su mogli da prate crteže u nastanku, a koje su gosti Striporame stvarali na grafičkoj tabli. Ovo je za mene bilo prijatno iznenađenje i novina na festivalu. Ostatak večeri je bio rezervisan za kvalitetnu muziku.
Program drugog dana bio je identičan prvom. Promocije nisu bile predviđene za ovaj dan već su posetioci mogli da pazare stripove i figure koje su dugo tražili, a ispred štandova nije manjkalo velike gužve. Proćaskao sam sa preprodavcima i kupio dugo očekivano izdanje mange Duh u oklopu (Ghost in the shell) u izdanju Darkvuda koja je na festivalu imala svoju premijeru. Priznajem da sam se obradovao kao malo dete i da mi je prodavac rekao da sam ja među prvim kupcima. Dalji program je bio rezervisan prvo za školu stripa za osnovce i srednjoškolce koju je vodio Dušan Cvetković koja je, kao i prethodnih godina, privukla veliku pažnju najmlađih, a potom i zeleni strip atelje sa gostima festivala. Čekao sam sa drugim posetiocima na još crteža i proćaskao detaljnije sa gostima od kojih sam dobio korisne savete vezane za strip scenarije. Atmosfera je bila prijateljska, gosti festivala su crtali dok su posetioci bez tenzije i u dobroj atmosferi čekali svoj red za crteže i potpise. Naravno u pozadini je išao filmski program bioskopa na otvorenom i kvalitetna muzika čijim čarima sam se kasnije prepustio.
Treći dan je trebalo da počne u striparnici Južni Darkvud gde je gost trebalo da bude Đuzepe Mateoni (Giuseppe Matteoni), čitalačkoj publici poznat kao tvorac Dragonera, ali je posredstvom više sile (smrtni slučaj u porodici) morao da otkaže svoje gostovanje.
Zatim je došlo 18č kada je u Pres centru Nišvila počela prva od četiri planirane promocije. Prvi je na redu bio Dušan Cvetković, voditelj škole crtanja za najmlađe, koji je ovog puta govorio o svom autorskom stripu Amejzin Storis. Posetioce je upoznao i sa svojim underground satiričnim fanzinom koji izlazi već godinama. Govorio je o počecima fanzina, o pronalaženju inspiracije za svaki broj kao i o planovima da fanzin bude dostupan u svakoj striparnici u Srbiji. Takođe je izrazio želju za napretkom i nadu da će jednog dana naći scenaristu za dalji evolutivni razvoj u oprobavanju po tuđim scenarijima.
Posle njega je na red došao Dejan Kostić, urednik Strip Pressinga, jedne od najstarijih strip revija u Srbiji. Predstavio je devetnaesti broj časopisa i upoznao prisutne sa sadržajem novog broja i naglasio da nas u ovom broju, pored radova dosta mladih autora čekaju i zvučna imena, poput Stjepana Šejića i Dejana Nenadova.
Sledeća promocija je bila prava poslastica za ljubitelje horora. Dejan Ognjanović je promovisao svoje knjige „Kult Gula“ i treće izdanje romana „Naživo“ koje je skoro izašlo. Govorio je o svom blogu i počecima istog čiju je deceniju proslavio izdavanjem najboljih tekstova koje je sam odabrao. Takođe se osvrnuo i na obnovljeno izdanje svog prvenca „Naživo“ kao i o inspiraciji za isti i njegovom evolutivnom razvoju.
Za kraj su došle dve promocije u jednoj koje su bile prava poslastica za ljubitelje istorije. Prvo je na redu bio strip „Duge noći i crne zastave“ Dejana Stojiljkovića koji je rađen po istoimenoj knjizi. Pored samog autora koji se osvrnuo na stanje i odnos države prema stripu svoju reč je imao i Ivan Stojković koji je govorio o svojim iskustvima tokom rada na ovom stripu sa Stojiljkovićem i Aleksom Gajićem. Nakon njega je došao red na „Do pakla i nazad“ strip sa tematikom Prvog svetskog rata po scenariju Marka Stojanovića, poznatog ljubiteljima devete umetnosti po radu na Vekovnicima. Svoja iskustva sa rada na ovom stripu su podelili Dražen Kovačević i Brada koji su crtali neke od priča.
Nakon promocija su usledile škola stripa za najmlađe, zeleni atelje i bioskop na otvorenom. Opet sam se družio sa gostima, strip preprodavcima i dragim ljudima koje sam u međuvremenu sreo.
Nažalost, sve što je lepo ima kraj. Završno druženje sa gostima festivala se održalo u kafeu Sallon u Tvrđavi. Posetioci su mogli da učestvuju u školi stripa, strip ateljeu i projekciji filma Metropolis (Metropolis) Frica Langa (Fritz Lang) na platou gde je bio vintage bioskop.
Što se tiče Striporame 2019 program je bio bogatiji za Vintage Cinema, novitet koji nije promakao posetiocima i za koje je bio novo iskustvo. Najviše interesovanja je probudila radionica stripa za najmlađe i Zeleni strip atelje. Drago mi je kada vidim da se najmlađi zanimaju za umetnost i da imaju želju da se razvijaju u nečem ovakvom, uprkos šundu i kiču koji ih okružuju. Sve stolice za crtačkim stolom su bile zauzete i u prijateljskoj atmosferi su stvarali crteže. Zeleni strip atelje je zaštitni znak bez kog ovaj festival ne bi bio isti.
Ljubitelji stripa su mogli da kupe nove naslove po povoljnim cenama, promocije su bile u jednom danu pa je svako mogao da prisustvuje onome šta mu se učinilo privlačnim. Zlatibor Stanković je i ove godine dokazao da festival može da se organizuje uz mnogo dobre volje i nadčovečanskog truda. Mogu da kažem da je ovo postao jedan od boljih strip festivala u Srbiji.
Toliko od mene za ovu godinu i ovaj festival. Ostaje nam da čekamo narednu godinu i vidimo šta nas čeka na narednom festivalu.