Promocija „Fantastičnog vodiča 1” – jedan sasvim subjektivan prikaz

Prvi oktobarski petak u 2019. godini je bio samo još jedan dan u beskonačnoj štoperici vremena, za skoro pa čitavu planetu. Ipak, jedna šaka ljudi, nakon nekoliko godina snova, ideja i rada, uz podosta komplikacija, konačno je videla početak neke nove priče za sebe i svoje udruženje.

Nije sramota priznati da kašnjenje jedne promocije za čak 45 minuta (zbog štrajka taksista, prolaska jermenskog predsednika i jedrenja raskopanim ili jednosmernim ulicama Beograda) – na neki način opisuje put koji je i sama priprema promocije prošla. San o časopisu je nastao onog trenutka kada se ideja o sajtu rodila, a planovi zajedno sa udruženjem. Ipak, mnogo je vremena prošlo, jer entuzijazam i pokoji slobodan sat dnevno tek toliko mogu učiniti. Ograničenja su mnoga, koliko god snovi bili veliki.

Ako sve te zavrzlame balkanske sredine sagledamo kroz negativni uticaj na svakog pojedinca, jednu ipak moramo istaći kao pozitivnu. Od svih najavljenih govornika, samo troje su Beograđani, a da se Biljana nije naknadno pridružila, ostatak ekipe bi ih nadjačao, snagom Nikšića, Sombora, Novog Sada i Niša. Neki malo mlađi učesnici, prespojili su region uz dosta novih tehnologija, te usput sebi zagarantovali zavrzlamu probijanja kroz zakrčeni Zemun čitavih sat vremena. Ali, na kraju su bili tu, na sopstvenu radost i zadovoljstvo (a nadamo se, i publike).

Ispunjena sala svedoči o tome. Koliko je gostiju i saradnika bilo na sličnim promocijama, te koliko često na njih idu, ne mogu znati. Ali sa druge strane tribine, AVKF je video budućnost. Napisati, izabrati, urediti, lektorisati, prelomiti i odštampati trista strana nije mali poduhvat, naprotiv. Ali, mnogi su to do sada učinili, te će činiti i ubuduće.

Stolica je bilo taman da niko ne stoji. Čini se da je to činjenica koja najčešće služi za prosto hvaljenje i reklamiranje na društvenim mrežama i sa spoljnim saradnicima, ali ta sala znači mnogo više, i to možda ne samo za nas. Volela bih da je mnoštvo posledica raznovrsnosti koju bismo toliko želeli da postignemo. Kako je jedan od urednika izdavaštva, Miloš Mihailović u jednom momentu rekao, teme prvog i drugog broja časopisa kao da skaču jedna drugoj za vrat. Jedinica slavi ono što fantastiku dodiruje, a dvojka će nam doneti omaž “najfantastičnoj” fantastici koja to može biti – onoj epskoj. Mesta u AVKF-u ima za sve, kako žanrove, tako i mišljenja i ljude. Pod uslovom da su dobri i reprezentativni, a to nije toliko teško biti kao što se ponekad čini.

U skladu sa misijom, i samo uredništvo je raznoliko, ali opet toliko slično u ciljevima, hobijima i želji za uspehom. Svaki član, pre svega, udruženju daje sebe onakvog kakav jeste, a niko više od glavnog i odgovornog urednika, Kristijana Šarca. Život retko koga mazi, ali njegove karte su pružale toliko uzak izbor u ovoj sredini – da je samo snaga karaktera kreirala to što je samostalno iznedrio. Idejni tvorac, živa biblija fantastike, kao i neverovatan prijatelj i emocionalna podrška, Kristijan je upravo ono što jedan šef treba da bude – srce tima. Zarad uštede na vremenu i balkanskog tipa šefovanja (niko to ne radi bolje od našeg), meni je dato zadovoljstvo čitanja Kristijanove uvodne reči, nakon njegovog pozdravljanja okupljenih, uz moderatorku Anu Ubavić, koja je prethodno otvorila događaj i vešto spustila rastuću anksioznost prisutnih oko početka promocije, u nastavku najavljujući jednog po jednog izlagača.

Priču je nastavila Mira Satarić, ponos AVKF-a i jedna od najvećih spisateljskih zvezda koje su deo našeg tima. Uz obrazovanje i veliko iskustvo u pisanju i radu u neprofitnim organizacijama, Mira je onaj stručni deo ekipe koji zna kako ispuniti snove nezaustavljivog Kristijana. Uz njenu priču o nastanku časopisa, podsetili smo se i zašto nam je bio toliko važan cilj.

Oličenje samouzdižućeg humora i neverovatne opuštenosti pred publikom, Srđan Todorić ne deluje kao oštrooki urednik kome ni zarez ne može promaći, ali on to upravo i jeste – profesionalac sa osmehom. Tim svojim talentom je uredio tekstove časopisa, te iste i opisao publici, fokusirajući se na analitičke domete pojedinih tekstova.

Tim sastavljen od lektorke priča Marije Nenezić i saradnice Biljane Golić, o fikciji prvog broja je govorio sa dva različita stanovišta – profesionalnog i čitalačkog. Time su na najbolji način pokazale interakcijski proces postanja književnog dela kroz saradnju i komunikaciju autora sa čitaocem, te kako se svaki put iz takvog razgovora perspektiva širi u beskonačnost.

Na kraju, istaknuti književnik Miloš Mihajlović, kao nova velika zvezda AVKF-a, je pored komentara na priče, imao nešto i da doda o budućim izdanjima udruženja, prilikom čega je intevjuisao jednog od naših autora – Nemanju Pavlovića. Podizanjem prečke u nivou pripremljenosti i širine vokabulara, ostavio nas je veoma ponosnima, i verovanju da ako mlad umetnik može toliko da zablista, straha za budućnost srpske fantastike nema osnovu u realnosti.

Ostaje lični utisak da je još zabavniji materijal razmenjen nakon formalnog dela promocije, uz tortu dekorisanu jestivnom naslovnicom casopisa, i čašicu razgovora sa pojedinim saradnicima koje ređe viđamo uživo. Toliko kreativnih ljudi nas je podržalo, da nismo mogli propustiti priliku da ih zamolimo da i oni napišu članak iz neke druge perspektive, koji ćete čitati kroz nekoliko dana. Do sledećeg teksta i budućih druženja, upamtite sledeće – kod nas ste uvek dobrodošli.

Komentarišite putem Facebook-a

Podela: