Shinseina jū-nenkan no Japonizam
Datebayo! Da, dobro ste pročitali, celih deset godina od kad je 2007.godine prvi put održana konvencija popularne japanske kulture u Domu omladine, na čijem čelu je bilo i, ostalo do danas, ( tad još mlado ) udruženje ,,Sakurabana” iz Beograda. ,,Japanizam” je konvencija vredna divljenja – za samo dekadu se iz totalne opskurnosti uspeo do mnogo višeg stepenika i sad gotovo svaki geek/nerd može da izdužuje motku ( da, to nikad ne prestaje da bude zanimljivo xD ) na žutom oblaku. Kako je vaš dragi Vodič uvek kadar na strašnom mestu postojati, svoja kopita ( zajedno sa sveprisutnim kategoričkim egzistencijalizmom ) smo poterali u pravcu ,,Doma omladine” u Beogradu. Prateći već isprobanu šemu konvencije ( filmovi-radionice-predavanja-Artist alley-gost-cosplay ), ,,Japanizam” je još jednom osigurao veliku posećenost.
Pod terminom ,,posećenost” ( hiljadu i više prokletih duša ) se podrazumeva da ste bili primorani da se gurate (mi krvoločni smo se uzdržavali i obećavali sebi da ćemo kasnije da prinesemo masovnu žrtvu, za sad ćemo da iskuliramo i posmatramo) u slučaju da ste bili počastvovani ( ”Digimon”, ”Blame!”, ”Harmony”, ”Koe no Katachi”, ”Doukuusei-Classmates” ) da prisustvujete nekom mini-događaju kao što je filmska projekcija ( ,,Neverovatno. Transformisao se, sad ima pantalone!” ) ili kupovina postera (gužva je bila kao da su delili diplome Univerziteta u Beogradu). Koga je stvarno, ali stvaaaaaaaaarno mrzelo da čeka u redu za nepotrebne igrarije ( koga to zezamo, ko ne bi hteo set Zmajevih kugli, Death Pool majicu ili crni kimono sa crvenim obi pojasem xD ), mogao je da se popne na drugi sprat i uživa u svim turnirima igara svih vrsta ( kartične, računarske, board, duša jok! ), ili obraduje nepce prigodnom ,,ozbiljnom” hranom ( pozdrav za ekipu iz PlaySushia! ) i slatkišima ( bubble tea i sladoled su hrana i u 4h ujutru xD).
Što se tiče stranih gostiju, nisu razočarali niti je živahnost sa bilo čije strane izostala. Iz zemlje samuraja, nindži i gejši su nam u posetu došla pevačica Kanon Mizuko i kosplejeri Rado Raven iz Bugarske, David Chan iz Francuske, NađaSK iz Italije, Okkido iz Mađarske, predavač Noemi Išteneš iz Mađarske i ilustratorka Magdalena Pagovska, poznatija kao Len-Yan, iz Poljske. O Združenim snagama sa radionicama kospleja/mangi, gosti su opustili preplašene nubove što se zaputiše u nove, nesigurne vode ( kakav sam pesnik, jauza! ) Pomogao je i pohvalan nastup naših ,,starijih” kosplejera, čija kreativnost je pokazala da još nisu za kutiju sa natpisom ,,rezervni delovi”.
I tako, malo po malo, mic po mic, još jednom ,,Japanizmu” se približio kraj. Kao i uvek, imali smo žarku želju da duže potraje jer smo mogli da zbrišemo iz svojih običnih života i puna četiri dana budemo apsorbovani u matriks čudesnog Japana. Nama nije bilo dosta, a vama koji niste stigli da svratite kažemo ,,sram vas bilo” i guramo vam prstić u oko proizvodom aktivnosti našeg fotografa na linkovima 1 i 2.
P.S. Volela bih da se ovom prilikom zahvalim Isidori Vlasak iz ,,Sakurabane” što nam je omogućila dolazak na konvenciju.