Rado čitam strana dela, dosta vremena provodeći u „druženju“ se sa velikanima svetske književnosti, ali ništa ne može da se poredi sa zadovoljstvom predstavljanja domaćih pisaca koji skoro mogu da stanu rame uz rame s tim velikanima. Mladen Đorđević je jedan od njih i sa svojom drugom knjigom polako postaje jedan o njih. Sa svakom stranicom je korak bliže tom cilju. Takođe, imao sam tu čast da u ime redakcije knjigu pročitam dok je bila u procesu objavljivanja, te se na naslovnici nalazi naš komentar vezan za istu.
„Svetioničar: Pritajeno zlo“ drugi je tom sage „Svetioničar“ – ne mešati sa popularnim serijalom filmova „Resident Evil“ – dok je radni naslov romana bio „Unutrašnji neprijatelj”. „Svetioničar“ je ispočetka zamišljen kao jedna knjiga, ali je u dogovoru sa izdavačem, „Otvorenom knjigom“, pisac materijal podelio u tri toma. Tako se „Pritajeno zlo“ direktno nadovezuje na dešavanja iz prvog dela, „Vesnici oluje“. Stil je blago promenjen, može se reći – unapređen, dok je neo-noar ovoga puta podloga, a horor građa. Knjiga i dalje ima neo-noar crte, atmosferu i likove karakteristične za taj pravac, ali je obogaćena hororom, koji ovog puta nije prisutan samo u tragovima.
Kada pričamo o hororu, kakav je to horor u „Svetioničaru”? Kako je Mladen Stanisavljević, jedan od autora romana „Jezomor: Portret troprstog slikara“, i veliki poznavalac tog žanra naglasio, horor koji se pojavljuje u ovom delu najbliži je onom koji je prepoznatljiv za Ligotija, a u pojedinim trenucima i majstora ovog žanra, Hauarda Lavkrafta. To nam govori da konačno, posle mnogo vremena, možemo očekivati roman sa pravim hororom, sa „kosmičkom stravom“, bez modernih plastičnih iteracija koje se zasnivaju na „slash i gore“ scenama. Pojedine scene će oduševiti prave ljubitelje ovog žanra i pružiti im trenutke iskrenog uživanja. Horora ima sasvim dovoljno, ali nikako previše, jer je Mladen umeren u svom pisanju. Dovoljno ima i akcije, budući da je skoro cela knjiga odaje utisak konstantne jurnjave za vremenom, iako to nije zaista slučaj. Kao i horor, akcija je kod Đorđevića drugačija, nekako starovremena. Gotovo da sliči na onu sa pečatom velikog Alfreda Hičkoka.
Kako provodite vreme sa likovima, primećuje se koliko je Mladen posvetio pažnje stvaranju istih. Čitalac ima mogućnost da se saživi sa Elenom ili Benom, te da sa njima pretražuje senovite kutke Vranolujnog i tame koja se nadvila nad gradom. Nisu samo Ben i Elena ti koji su fenomenalno napisani. U ovom tomu srećemo neke nove likove, poput Laoa, nemilosrdnog ubicu, i senku vođe kineske kriminalne organizacije, Min Kuei. Tu su i Blekvudovi, porodica koja živi na imanju nedaleko od Vranolujnog, koju proganjanju sopstveni demoni prošlosti. Celokupan utisak je da je ovo delo kakvo dugo nije viđeno na ovim prostorima. Pre svega mislim je miks žanrova, a odlikuje ga i odličan stil, kvalitet stvaranja likova, kao i držanje pažnje tokom cele knjige. Mene je fascinirala činjenica da sam o delu mislio i nakon čitanja, vrteći u glavi sve događaje sa pročitanih stranica, te odlagao obaveze samo da bih što pre držao knjigu u rukama i pratio detektive Elenu i Bena, na njihovim pojedinačnim zadacima.
Što se radnje tiče, sledi kratak sinopsis:
Ben i Elena, dugogodišnji prijatelji, suočili su se sa nečim većim od njih samih u prvom tomu. Sada, na početku druge knjige, nalazimo ih na sasvim suprotinim stranama grada. Ben je na misterioznom imanju Blekvudovih, sablasnom zamku koga su mnogi stanovnici Vranolujnog zaboravili. Istražujući misterioznu smrt mladog Martina Stranda, put ga je doveo tu, do porodice koju proganjaju demoni prošlosti, Kob. U mračnim hodnicima se krije više nego što ukućani žele da priznaju dok se čini da se vreme oko i unutar zamka drugačije ponaša. Ben će biti bačen pred velika iskušenja, i samo ga detektivski insktinkt i poslednji trzaji ljudskosti mogu spasiti.
Elena, poslednja stanica časti policije, u potrazi za „krticom“ našla se u gnezdu najopasnije otrovnice, Min Kuei. Ozloglašena vođa Trijada šalje je na zadatak da istraži nestanak braće koja su stizala sa dalekog istoka i ispita brod kojim su putovali, a koji je u luku uplovio bez i jednog člana posade. Koju tajnu krije korporacija Atrejus – Iridani, i jesu li povezani sa crkvom Jedinstva, ili je to samo trik neprijatelja kojim želi da skrene pažnju sa sebe?
Kada se Ben i Elena konačno ujedine saznaćemo i koju tajnu krije svetionik Đavolji rog i napušteno ostrvo Maglor. Do tada, zapamtite, prvo pravilo pri sklapanju ugovora sa đavolom glasi: Ne činite to.
Korice, za koje se ponovo pobrinuo neverovatni Igor Krstić privući će vas na prvi pogled. Kombinacija dizajna, naslova i fonta odiše kvalitetom koji je karakterističan za velikane o kojima smo pričali, te zbog toga iskoristite priliku, uhvatite ovu knjigu u ruke, sedite kraj kamina jedne kišovite večeri i predajte se užitku koji ova knjiga donosi.