Burne 60-te, hipijevski i pank pokreti su iznedrili i prve fanzine, kao izraz bunta i nečeg što je andergraund, nečeg što nije mejnstrim odnosno izvan šablona i uobičajenog. Kao takvi imaju i takvu filozofiju i etiku, odnosno ideologiju. Za izdati fanzin je potrebno da imaš da kažeš nešto što će zastupati tvoja uverenja ili tvoje grupe, posle toga ti ostaje samo da deliš. Klasična samizdat filozofija i “uradi sam” etika čine ideologiju svakog fanzin izdanja. Potpuno je besplatno, također se i autorstvo ne štiti već se rukovodi kopileftom, dakle može se upotrebiti svaki tekst, promeniti, dodati i slično. U današnje vreme sve manje fanzina se pridržava svega ovoga, što zbog nemogućnosti da se to uradi bez finansija, što zbog autora koji nisu voljni da daju tekstove pod uslovima kopilefta. Ali kako to i dalje postoji, mora biti prilagođeno vremenu u formi ezina iliti elektronskoj koja se također drži načela da je besplatna i podložna svakoj vrsti upotrebe. Ideja i sistem za divljenje, i zato svaki fanzin ima moju bezgraničnu podršku.
“SCI&FI” je udruženje građana osnovano 2004. godine i bavi se popularizacijom fantastike na ovim prostorima, a i šire. Jedna od ideja udruženja je da se fantastika uvede kao predmet u škole i fakultete, doduše na manjem broju fakulteta fantastika već postoji kao predmet, no još uvek nedovoljno. Hvale vredna ideja nadamo se da će im poći za rukom da je realizuju. A sada da se pozabavimo malo samim fanzin almanahom.
Počinje sa kratkom uvodnom rečju glavnog urednika Svetislava Filipovića i himnom udruženja. “U godini 2525”
Tihomir Jovanović donosi potpun izveštaj iz Bijelog polja sa trećeg Refestikona festivala fantastične književnosti. Usledio je izveštaj sa Festivala fantastične književnosti u Pazinu. Oba izveštaja su napisana u duhu avanture, ali sa mnogo podataka, sve pohvale za autora.
“90-te godine 20-og veka – terminatori, dinosaurusi i marsovci” tekst Doktora Roberta Hektora koji povezuje stvarni svet sa svim onim što čitamo i gledamo u SF žanru na jedan razložan i zanimljiv način, odličan prevod Milana D. Stojkovića doprinosi dobrom utisku.
Sledi in memoriam za Kristofera Lija, ukratko opis najopasnijeg momka fantastičnog filma jer je bio SAS-ovac i to je jednom prilikom Piter Džekson i otkrio kada mu je rekao da vrišti pri ubodu u leđa, dobio je odgovor da on zna kako zvuči kada neko biva uboden u leđa, sem toga jedini je od glumaca iz Gospodara prstenova koji je upoznao Tolkina, poželimo im da su sada na nekoj žurki zajedno.
“NLO arhiva SFRJ” su priče iz otvorenih dosijea koji su bili zapečaćeni i iskazi očevidaca koji su se susreli sa avanturom, borbom i strahom pri viđenju NLO-a.
“Naučna fantastika – Ogledalo stvarnosti” tekst nepoznatog autora, preuzet sa interneta. Vrhunski esej o tome koliko je žanr uslovljen promenama u stvarnom svetu i kako je stvarni svet uticao i na žanr, ali još više na žanrovski opredeljene autore.
“Biblioteke u naučnoj fantastici” autora Džejmsa Gana govori o tome kako su autori SF-a videli skladištenje knjiga odnosno znanja i razne opasnosti koje donose biblioteke budućnosti.
“Nastanjivi Mlečni put” neznanog autora, je tekst koji donosi nešto stručniji osvrt na to kako prepoznati zvezdu koja će biti nastanjiva za par milijardi godina. Sve to uz razložan osvrt kako se i sama Zemlja tako razvijala.
“O mapiranju i kolonizovanju svemira” je tekst Predraga Krstića u kome je izneo neke dublje stavove o serijama i filmovima “Zvezdane staze”. Dovodeći u pitanje ispravnost i pobude njihove prve direktive i raskrinkavajući njihov opšte poznati multikulturalizam.
“Od sajber raja do sajber rata” esej preuzet sa mreže, nepotpisan. Iako se u naslovu pominje raj, tema članka je samo sajber rat i tehnike, virusi za sprovođenje istog u delo. Navodi se i nekoliko uspešnih primera, kao i taj da su amerikanci virusom unazadili Iranski nuklearni program.
“Ispovest insajdera: Nemci su bili na Mesecu 1947. a mi i Rusi 1962.!” je intervju sa Alom Bielekom za koga ćete reći da je ludak, ali ne pre no što na trenutak pomislite da je sve što priča istina i samo istina. Toliko realno zvuči kad govori o putovanju kroz vreme i dogovorima sa vanzemaljcima. No priča sa ovoliko detalja može biti samo delo vrhunskog “lažova” ili naučna fantastika.
“Istorija srpske naučne fantastike” je delo Srđana Đukića i nešto što bi trebalo da pročita svaki ljubitelj fantastike kod nas. Esej nudi malu bibliografiju srpske fantastike idući po godinama i događajima koji su obeležili istu, sa lakoćom nam prenoseći suvoparne podatke na način da nam budu interesantni i laki za učenje. Dodao bih da nam je neophodno neko luksuznije izdanje sa mnogo dužom i opširnijom verzijom ovog izvanrednog eseja u kom se spominje skoro sve bitno u našoj fantastici, drame, romani, časopisi, edicije, fanzini i naravno ljudi koji su sve to omogućili. Mana eseja je nedostatak strip autora i izdanja koja su isto tako učestvovali/a u razvoju srpske fantastike. I sve bi bilo sjajno da ovaj izuzetan rad nije napisao Miodrag Milovanović, a gore spomenuti ga potpisom pripisuje sebi. Što to ne nazvati i pravim imenima plagijat i krađa.
”Kosmičko u poeziji za decu Slobodana Stanišića” autora Milutina Đuričkovića je tekst o tome kako i poezija može ravnopravno da bude deo naučne fantastike. No ovo je i mnogo više, jer Stanišić svojim komičnim naučno fantastičnim stihom stiže do dece, koja će jednom raditi ovo što mi danas.
“Obruč” Gorana Stevanovića je priča o tome šta bi sve postigle današnji ratni strojevi kada bi mogli da putuju kroz vreme. Autor vrlo dobro barata istorijskim podacima i vojnom tehnologijom tj nazivima iste i to priču čini uverljivom.
“Sarmagedon” delo Svetozara Zorbića je satirična, naučno fantastična priča u kojoj Srbi spasavaju svet od ogromnog asteroida u obliku sarme.
“Keti Peri Album Teenage dream (2010.)” Ovaj tekst donosi pesmu E.T. prvo u originalu, pa na srpskom. Razlog zašto se tekst našao ovde je, pretpostavljam, taj što je pesma je o vanzemaljcu.
“Poseta iz svemira” stvaralaštvo je Dina Buzatija izuzetna priča koja kroz posetu vanzemaljaca i razgovor sa njima dovodi u pitanje hiljade godina vere. No isto tako dolazi do zaključka da je bolji Isus na krstu nego nikakav.
“Put kroz vreme” Nikole Vuškoviča je priča o tome kako vremenski putnici utiču na budućnost i bez da to nameravaju. Vremenski paradoks na sasvim nov način. Odnosno da se ne plaše menjati vreme, ali ipak ga ne žele menjati, a ipak ga menjaju.
“Čovek, svet, svemir, islam” tekst Ahmeda Hulusija govori o veličini galaksije i čoveka, ali sve to posmatrajući kroz Kuran i islam . Ovaj tekst ima i nauke u sebi, astronomije i filozofije te je stoga vrlo zanimljiv.
“Univerzum – Fenomen života” Frimena Dajsona u kom fizičar piše o astronomiji i biologiji i trudi se proniknuti u tajnu zašto je vaseljena naklonjena životu. Postavljajući večno pitanje šta oblikuje to dvoje, katastrofe ili vreme. Uz to autor nam predstavlja mnoge teorije i eksperimente što jeste ono zbog čega je nauka tako zanimljiva, jer se iz mnogih grešaka i pretpostavki dolazi do pravih rešenja i istina.
“Milan PL. Šufflay” je biografija jednog od začetnika žanra u Hrvatskoj, koji je verovatno poznatiji kao istoračar, političar i utemeljitelj albanologije. No ovde ćemo se više pozabaviti njegovim književnim opusom i spisateljstvom. Ono zvbog čega ga spominjemo je roman “Na Pacifiku 2255” iz 1924. godine što je jedan od prvih SF romana u susednoj nam državi. U tekstu piše prvi, ali to više nije tačan podatak, je se smatra da bi to magao biti “Crveni okean” Marije Jurić, Zagorke iz 1918.1919. godine kada je izlazio kao feljton. No vratimo se čoveku iz teksta, u jednom delu Terra fanzina imamo priliku pročitati popriličan odlomak romana “Na Pacifiku 2255” zbog kog je i uvršten u fanzin posvećen naučnoj fantastici. Na osnovu kog ipak ne bih mogao donositi sud o kvalitetu romana, ali bi svakako bilo interesantno pročitati ga u kompletnoj verziji.
“Željko Pahek” biografija ilustratora koga verujem svi znate kao autora stripa “Legija nepromočivih” i “Astroiđani” no radio je naslovnice za gotovo sve velike pisce SF-a na našem tržištu. Također je crtao za sve časopise i magazine vredne pomena, a da se ovim žanrom bave kod nas, a i u inostranstvu.
“Zečija šapica” tvorevina Andreja Ivanuša, deo je novele “Kapetan Sreća” lagane i čitke spejs opere. Brod u raspadu i sa nekonvencionalnim kapetanom se šalje u nemoguću misiju, priča iako jednostavna drži pažnju.
“The man who was KILLED in TIME” je vrlo dobar strip nepotpisanog autora, koji nam donosi priču o vremenskoj petlji i tome da ma koliko težili da promenimo prošlost, ona ostaje ista.
Fanzin Terra ima svojih dobrih strana kao što su oblik i forma almanaha, te vrlo dobri eseji, priče i osvrti na prošlost žanra. Postoje, međutim, i nedostaci kao što su potpuno odsustvo vesti i novosti, što je nedopustivo za fanzin glasilo i nešto slabija korektura i lektura, jer su brojne slovne greške. Ipak fanzin Terra je samo za pohvalu jer je to čist entuzijazam ljudi koji rade na njemu i ne samo na njemu, udruženje uređuje i drugi fanzin pod imenom SF Portal, ali o njemu više u narednim tekstovima. Ovakva politika i vođenje je jako nalik našem portalu i zato za kraj ću samo da upotrebim moto “SCI&FI” udruženja “Fanovi naučne fantastike svih zemalja UJEDINITE SE!”.