ŽANR: epska fantastika / istorijski
ORIGINALNI NAZIV: Les 7 vies de l’Epervier
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Patrik Kotjas
CRTAČ: Andre Žuijar
ZEMLJA: Francuska
PREVOD: Olja Petronić
GODINA IZDAVANJA: 1983-2014.
OCENA:
Živimo u dobu u kom imamo jako malo vremena za stvari koje volimo i ono čime dušu hranimo. Jedna od takvih stvari je i čitanje. Postavlja se pitanje kako izabrati nešto kvalitetno za čitati, kako ne potrošiti preko dragoceno vreme na nešto loše?
Prva misao nam je da verujemo izdavačima, ali nisu svi izdavači odgovorni spram kvaliteta i doprinosa kulturi kao Čarobna knjiga; takođe jako malo je toliko dobrih edicija kao što je Stari kontinent. Ova edicija okuplja sve najvrednije u Evropskoj devetoj umetnosti. A ima toga poprilično. Na neki način, tek smo zagrebali površinu i tek sledi otkrivanje istinskih dragulja.
No, da se vratimo na to, kako do tih dragulja i doći? Jako teško, pogotovo u slučaju domaćih autora. Ovo važi za knjige posebno, valja istaći da se stripadžije u jako maloj meri koriste mrežom podrške na sceni. Hoću reći da im ne smeta ni kada istakneš loše strane dela. Sa druge strane, tu su pisci potpomognuti raznim grupama kao što su knjiški blogeri koji su i sami pisci i koji za uzvratnu lepu reč o njihovom pisanju ili novinarski primerak napišu hvalospev, ma čitavu odu. Neki se čak hvataju reči kritika i počinju priču o neprihvatanju iste. Iluzorno je naravno i pomisliti da to nije samo upućeno određenoj osobi jer se usudila jedno divergentno ostvarenje nazvati konvergentnim, što ono u suštini i jeste. Druga grupa je u osnovi najagresivnija, skupina fan girl, prate autore po društvenim mrežama i vrlo strastveno zastupaju lik i delo toliko genijalnih ljudi da ih samo one razumeju. Ova grupa ima starosni okvir 30-50 godina. Često nerazumno sklona zaljubljivanju u idole. A lepo u Bibliji stoji ne imaj idole do gospoda boga svojega. Šta ćeš – naivno, mlado, vruće glave i srca. Tu su i tužni i otužni samizdat autori koje možemo usko povezati sa gore pomenutim knjiškim blogerima i njihovim pokušajima pisanja. Koje ozbiljni izdavači neće da pipnu, pa smo u nerazumevanje genija i potcenjivanje domaćeg sasvim ubeđeni. Na kraju, tu su i izdavači koji su samo paravan za samizdate, jer zamislite tu strahotu, bol i gubitak koju bi doživela naša inteligencija da ta remek-dela ne završe u izlozima knjižara. I to često u tiražima koji se doštampavaju prema potrebama, koje nisu velike, jer ludih nema je l’ te? Takve olakšice jasno nisu posve po odredbama zakona, ali šta sad, ko to još gleda imaš li na stanju čitav tiraž koji ti piše u knjizi? Svi zajedno se predstavljaju kao poznavaoci koječega – da bi se na kraju došlo do toga da ni obaveznu lektiru nisu čitali, a kamoli, uveličavajuće rečeno, da su u stanju razlikovati sajberpank od distopije ili stimpanka, epsku fantastiku i čist fantazi. Ova bolest scene je tragedija koja se može meriti samo sa plamenom koji je progutao Aleksandrijsku biblioteku. Ne bi bilo loše da još bukti, jer vatra pročišćava kužni vazduh i ubija mikrobe. Ili jednostavno vakcinom protiv virusa. Ta vakcina mogu biti objektivni portali poput našeg koji navode i dobre i loše strane. Za postizanje ovako nečega potrebni su novinari – objektivni, načitani dobre literature sa svešću o tome šta je dobro čitanje i potpuno posvećeni, strasno predani knjizi i stripu.
Naravno da argument da je nešto vredno nije‚’to je moje mišljenje’. Jasno da se sada osećam pomalo kao Kobac, u uzaludnoj borbi protiv već postavljene hijerarhije. Težak je život maskiranih osvetnika. Odgovorno i časno, večna borba za bolje sutra. I nije mi teško – na kraju će vredeti, siguran sam u to.
Patrik Kotjas – jedan od navećih evropskih strip scenarista. Tvorac dela kao što su Sandberg, Masquerouge, Sylvio le Grillon, Snark Saga i Trafic. Jasno, to je samo deo ogromnog opusa. Pre nego se posvetio isključivo scenarijima dobio je nagradu Nikola Gujon koja se dodeljuje za realističan crtež.
Andre Žuijar – tvorac velikog broja naslovnih strana za knjige. Autor stripova Arno, Plume aux Vents i Masquerouge.
Priča počinje u doba Anrija IV, doba u kom se dve vere još bore za prevlast u Francuskoj. A ni magija i praznoverje nisu predali meč. Pripovest ima dva toka ili sedam, ako poverujete veštici ili ispratite dobro mrežu što sudba akterima plete. Pa ipak u stanju smo da odvojimo dva najbitnija puta, u suštini dve porodične drame. Dramatična saga o kraljevskoj porodici i tugaljiva priča siromašnih barona de Troil. Ulični pesnici, veštice, hugenoti, katolici, maskirani osvetnici, neverne žene, mušketari i kopci. Svi oni će odrediti budućnost jedne velike zemlje. Možda… a možda na kraju ima istine u onome da svi putevi vode u Rim, to vam Anri može potvrditi. Koštalo ga je to što je na svetu voleo samo hugenote i žene uz koju kapljicu vina. Glavna junakinja cele sage je Arijan de Troil, divlja devojka puna duha. Tome svet ni danas naklonjen nije. Ostavljam vama da razotkrijete niti što ih isplete veštica zaogrnuta plaštom ucrtanih budućnosti.
Moji utisci? Sve u superlativu, ali zaista, još od prvog toma Velikog mrtvaca nisam video ovakav prefinjen i elegantan sklad boja. Crtež k tome ima dva lica: minimalizam i potpuni detaljizam. Žuijar je neverovatan crtač, kompletan autor. Scenario je uverljiv spoj istorijske romantične tragedije i sasvim neznatne primese epske fantastike. Raskoš je jedna od reči koje mi padaju na um za najkraći opis ovog dela devete umetnosti. Kroz priču paradiraju mnoge stvarne ličnosti, ali i izmišljene. Pa se u tom delu vidi i veliki Dimin uticaj na autora.
Kada sam rekao da je težak život maskiranih osvetnika – mislio sam pre svega na borbu za kvalitet. Ovo remek-delo čini borbu vrednom svih žrtava. Propagiranje dobrih knjiga i stripova je moja životna misija. Naravno da status sudije šta je dobro, a šta loše treba zaslužiti kako znanjem tako i pregalaštvom. Beskompromisno i sa svrsishodnim ciljem da pročitate nešto izuzetno, upućujem vas na ovo delo. Ne dajem olako maksimalne ocene ni biranom društvu, štaviše iznalazim razloge da ne bude tako. Pa vi vidite želite li propustiti ovaj fantastično fantazmagoričan strip.