Naziv igrice The Binding of Isaac ili Žrtvovanje Isa(a)ka potiče iz starozavetnog dela Biblije i poglavlje je u Knjizi Postanka. U sam fokus stavićemo originalnu verziju igrice sa povremenim osvrtima na druge delove. Samu igricu su napravili Edmund McMillen i Florian Himsl, a izašla je 2011. godine.
Na samom početku predstavljen nam je uvodni deo u kom se razjašnjava kako sve počinje – Isakovoj majci se javlja Bog i konstantno zahteva sve više i sve veće žrtve da bi ona potvrdila svoju veru u njega, s tim da se sve žrtve odnose na Isaka, kao da je on centar svih grehova. Na kraju ga njegova majka juri sa nožem, da bi ga ubila, ali on pobegne u podrum i odatle kreću pustolovine koje se odvijaju u podzemlju, kojima mi dalje rukovodimo, krećući se sve dublje (npr. po podrumima, pećinama, raznim dubinama i čak utrobi). Na kraju svakog od tih nivoa borimo se boss-om, što je sasvim očekivano. Bitno je da kažemo šta je Isakovo oružje – to su suze, da, on se bori plačući. Intrigantno je to što skupljanjem različitih predmeta njegove suze mogu da se promene, čak postoji mogućnost da mu oružje bude čokoladno mleko – ne, ne šalim se. Mislim da je bitno da naglasimo i to da igra nije linearna i da ima više „krajeva“.
Kada govorimo o samoj priči na osnovu koje se igrica izgrađuje, kao i o glavnom (i jedinom otključanom pri početku) liku – Isaku, moramo se prvo osvrnuti na originalan narativ, a to je biblijski. Preciznije, radi se starozavetnoj priči koja služi kao večna inspiracija za stvaranje književnih dela, a možemo videti, i veoma savremenih video igrica. Isak je sin Sarin i drugi sin Avra(a)mov. Avram je otac Izrailja, on je toliko poštovao Boga da je bio spreman da žrtvuje vlastitog sina, Isaka, kada mu je Bog to tražio kao test njegove vere. Avram to planira da uradi sa nožem, što vidimo i u samoj uvodnoj priči igrice. Međutim, kao velika razlika jeste to što Isakova majka ne odustaje u svojoj nameri žrtvovanja sina, što se svakako razlikuje od biblijske priče. Majka, kao subjekt, ovde je mnogo nasilnija i potpuno predana, kao bez svesti, kao da joj rođeni sin ništa ne znači. Kod Avrama, naravno, to je mnogo razvijene i psihološki produbljeno, gde mi vidimo njegovu empatiju, a kod majke u igrici nemamo prostora ni šanse da je uočimo. U Starom zavetu, Božija volja ipak zaustavi Avrama neposredno pred žrtvovanje sopstvenog sina.
Pored samog Isaka i njegove pozadine, ima dosta toga da se kaže i o drugim likovima koji se javljaju i otključavaju u ovoj igrici i njenim delovima. Prva bi bila Magdalene ili Marija Magdalena (Magdalina). O njoj znamo da je bila veoma bliska samom Isusu, možemo je čak staviti i u ravan sa samim apostolima. Ne zna se toliko mnogo o njoj, sem samih činjenica da je bila Isusova učenica i prisutno je verovanje da ona jeste, kao i Isus, istorijska ličnost. Neki su verovali da je ona bila prostitutka, grešna žena iz koje je Isus izbacio čak sedam demona (koji mogu predstavljati sedam smrtnih grehova). Interesantna je činjenica da je u igrici za otključavanje Magdalene potrebno sedam srca, što verovatno ima neke veze sa biblijskim narativom.
Sledeća, veoma zanimljiva, ličnost je Cain (Kain). On je Adamov i Evin sin koji je ubio svog brata Avelja, čime je postao prvi ubica i nakon čega je usledilo njegovo prognanstvo. Kada Kain biva oteran, Bog ga ipak na neki način štiti (Curse and mark of Cain). To bi značilo da ako bi neko povredio Kaina to bi mu se vratilo sedmostruko. Ta Božija zaštita se u igrici možda može poistovetiti sa Lucky Foot predmetom koji Kain poseduje i koje ga štiti od drugih, negativnih, predmeta i time mu daje određene prednosti. S druge strane, sam Avelj se u igrici pojavljuje kao sasvim sporedan lik – duh koji prosto prati Isaka, kao glavnog lika. On nema nikakve posebne sposobnosti, ako uopšte ikakve i ima.
Govoreći o veoma poznatom (čak i u popularnoj kulturi) liku, osvrnućemo se na Judas tj. Judu. U igrici o kojoj govorimo, Juda uz sebe ima „đavolski predmet“ – The Book of Belial (knjiga satanističke Biblije). To donekle i ima smisla kada se setimo razvoja događaja u samoj Bibliji. Juda jeste bio sledbenik Isusa, ali ga je izdao za novac, svima nam je poznato Judino izdajstvo na čuvenoj Tajnoj večeri. Činjenica da je sam Hrist toliko verovao i Judi, među ostalim apostolima, dodatno uveličava Judino izdajstvo, što ga može dovesti u konotaciju sa samim Đavolom. Međutim, Juda se jeste pokajao vrativši novac i izvršivši samoubistvo – ali dobro nam je poznato kako hrišćanska vera gleda na oduzimanje sopstvenog života.
Sada ćemo otvoriti i priču o prvim ljudima koje je Bog stvorio, a ujedno i prvorodnom grehu. Još jedan od likova koji se javljaju je Eve, takozvana Eva. U originalnog priči Eva je prva žena nastala od Adamovog rebra, takođe i prva grešnica jer je (prva) pojela zabranjeno voće (što nam već dosta govori) sa drveta znanja, na šta je bila navedena. Interesantno je da se, verovatno inspirisano time, ona pretvara u demona kada igra to zahteva (pred sam gubitak svih života). Takođe jedan od njenih „pomoćnika“ je mrtva ptica, vrlo verovatno vrana, što pridodaje njenom mračnom karakteru. Ovde bih pristupila subjektivno rekavši da Evu ne smatram za tako veliku grešnicu da bismo je ovako oslikavali u igrici, dok sa druge strane razumem da je tako zbog same tematike i potrebe igrice. Ipak, ako bismo želeli da izvršimo „Evinu odbranu“ – ona nije bila prisutna kada se Bog obraćao Adamu upozorivši ga da ne sme jesti pomenute plodove, ali se govori da je toga ipak bila svesna. Međutim, ona nije zdravorazumski odlučila da to uradi i da pođe putem grešnika, već je velikim delom bila izmanipulisana. Istinski, Adam je taj koji se takođe ogrešio, njegova greška se čini većom ako uzemo u obzir to da se Bog njemu direktno obratio i upozorio na zabranjeni plod. Adama ipak nigde ne nalazimo (mada čini se da se na neki način pojavljuje u kasnijim delovima, o kojima ovde ne govorimo). Prvorodni greh se pripisuje oboma, lično smatram da bismo i njega mogli tu negde, u samom originalu, smestiti, ako već njihove greške tretiramo u skladu sa igricom. U kontrast možemo dovesti i sam edenski vrt iz koga je biblijska Eva pala u same dubine pećina i podruma u kojima Eva iz igrice dela, sva mračna i demonski nastrojena.
Posvetićemo pažnju i Samsonu, koji se javlja u nadogradnji igrice pod nazivom Wrath of the Lamb. Prema Bibliji, on je svoje podvige izvršavao koristeći se snagom, čija se ključna tačka nalazila u njegovoj kosi, zato i u samoj igrici ima dugu kosu. Data mu je snaga da bi mogao da se izbori sa svojim neprijateljima, dok se u igri njegova snaga povećava ubijanjem čudovišta, ali pre bismo rekli da se njegov bes povećava, a zaista time i snaga. Možemo ga shvatit kao neku varijaciju grčkog Herkulesa, koji nam je dosta poznatiji s obzirom na to da se javlja u popularnoj kulturi. Samson je bio neka vrsta superheroja, čudno, znam, ali tako zaista jeste a baš to možda njega čini i najkompatabilnijim i najrealnijim likom ove igrice. Posedovao je natrpirodnu snagu sve dok ga njegova žena Dilajla nije izdala. Sada se možemo pitati: „Pa koji je to Samsonov greh da završi u ovoj igrici?“ Mada, on se ipak jeste ogrešio o Božije zakone – obljubio je ženu sa kojom nije u braku (za šta je dobio kaznu), ubio je mladog lava kao i mnoge ljude. Samson je možda fizički jak, ali je moralno slab. Slikovito je kako to vidimo u ovoj igrici, njegov bes raste ubijanjem i kristalno jasno vidimo njegovu krvožednost.
Nakon prvog dela ove video igre dolazi The Binding of Isaac: Rebirth, a u okviru njega imamo Afterbirth, Afterbirth+ i najnoviju nadogradnju Repentance. U tom delu dobijamo i nove likove, kao što su Azazel i Lazarus, od najpoznatijih.
Interesantna su i sama mnogobrojna stvorenja s kojima se susrećemo dok pokušavamo uopšte i da dođemo do samog boss-a. Pored onih stvorenja koja su tradicijonalno gadna u ovoj igri, javljaju se i Satana, Glasnici (četiri jahača apokalipse), Jagnje, Urijel, kao i sama majka i zasebno njeno srce. Ta stvorenja su krajnje odbojna, možemo reći i odvratna a tako se takođe mogu okarakterisati i predmeti koji mogu da se sakupe kao što su npr. jetra, ljudsko srce, Judin jezik i ostale gadosti. Kao predmeti javljaju se i Biblija, Otkrivenje (knjiga), knjiga greha, oreol, Anđeo čuvar, demonska beba i milion različitih vrsta sečiva. Igrač ima šansu da se „susretne“ i sa sedam smrtnih grehova u vidu protivnika, što nam pruža dodatnu referencu sa Biblijom.
Koliko god sve ovo svučalo odvratno i naša prva asocijacija bila da je to satanistička igrica (a to pitanje ću ostaviti otvoreno), grafika nije tako sjajna da bismo se zaista (previše) zgadili. Mislim da je ipak više u pitanju činjenica da se Isak bori sam sa svime otkrivajući dubine svetova za koje ni mi ne znamo i da je samim tim krajnje očekivano da će naići na posve neuobičajena stvorenja. Kao jedne od predmeta jesu i tarot karte koje imaju specijalne efekte koje sami aktiviramo, tako isto postoje i tablete koje na isti način možemo iskoristiti.
Postoje i sobe Đavola i Anđela koje se specijalno otvaraju, zahvaljujući raznoraznim faktorima. Predmete koje Satana nudi možemo kupiti životima (bukvalno), a neki od poznatih su brimston (čiji smo simbol možda često viđali a ne znamo šta znači), mamin nož (interesantno je da, kad ga zadobije, Isak više ne koristi suze kao oružje već sam nož), ouija board.
S druge strane, predmeti koje Anđeo nudi ne zahtevaju „žrtvu života“ oni mogu biti npr: oreol, Biblija, sveti gral, mitra. Ta soba dosta liči na samu katedralu.
Postoji toliko simbolike koja bi mogla da se krije iza svih tih posebnih i ne tako posebnih predmeta koje naš lik sakuplja, iza načina sticanja istih, otključavanja drugih likova, ali ne možemo toliko duboko zalaziti jer bi nam trebala čitava večnost. Slobodni ste da sami pronalazite još referenci na Bibliju, sigurna sam da ih ima beskonačno mnogo, ovo je bio pokušaj da ja obasjam samo tračak svetlosti na nešto što bi ljudima moglo biti veoma zanimljivo i možda čak zadivljujuće zbog same činjenice da je toliko kompleksno. Ukoliko ste zainteresovani za više, možete posetiti i sajt koji mi je bio velika pomoć pri orijentisanju i podsećanju.
About Author
