Iako je od Tolkindana 2018. prošlo dva dana pozitivni utisci se još nisu slegli. Svako od nas AVKF-ovaca je imao neko zaduženje, na mene je palo da budem hroničar ovog događaja tako da ću Vam preneti sve događaje onako kako su se odigrali.
U Božidarac sam stigao oko jedanaest časova gde sam se odmah našao sa ostatkom družine. Popili smo po kafu i prionuli na posao pripreme prostora za predstojeći događaj. Pomagali smo volonterima da nameste stolove za naše izlagače i goste dok su u dvorištu članovi udruženja Valinor pripremali prostor sa kucama i macama koje su udomljavali tokom celog dana festivala. Program festivala nije počeo tačno na vreme zbog kašnjenja brojnih izlagača koji su bili ujedno i sponzori festivala dok su izlagači stripova otkazali svoje prisustvo iz opravdanih razloga, ali to nije naša priča.
Program je zvanično počeo tribinom „Konvencije u Okrugu – Valinor na putovanjima“ koju je vodila predstavnica udruženja Valinor Bojana Vukotić koja nas je provela kroz kratki istorijat svog udruženja. Takođe je predstavila sve saradnike među kojima je i naše udruženje dok su se na videobimu smenjivali rekviziti i slike sa prošlih Tolkindana. Najavila je i takmičenje u Kospleju koje se održalo istog dana, a pobednik bi dobio mogućnost da ide na takmičenje u Sofiju.
Posle njene tribine su usledile promocije dveju knjiga. Vila šatorica Borisa Mišića i Loza pelina Dragane Ćosić koju su vodile Mira Satarić i Ljubica Dolašević. Promociju je otvorila Mira čitajući odlomak iz Borisove priče Moje godine za tvoje. Nakon toga Boris je ukratko govorio o svojoj knjizi kao i o razlozima zašto je odabrao baš taj naziv koji ga podseća na rodni kraj. Govorio je i o emocijama dok je pisao ratne priče jer je i sam bio učesnik istog, kao i o junakinji Daci koja je probrala simpatije svih ljudi koji su čitali priče u kojima se pojavljuje.
Meni je bilo zadovoljstvo da prisustvujem promociji njegove knjige u mom rodnom gradu Nišu i da se uverim u kvalitete njegovih priča. Svoju promociju je završio odlomkom iz priče Kaktus nakon čega je na red došle Ljubica i Dragana Ćosić koja je svoj roman napisala u saradnji sa Aleksandrom Savić i koji je ujedno bio i pobednik Portalibrisovog konkursa Vrata knjige 2017. Nakon pročitanog odlomka je iznela zanimljivo izlaganje zašto nedostaju poglavlja u knjizi kao i o izmenama koje su napravile kod pojedinih bića iz nama poznatih mitologija. Takođe se pohvalila da je njihov prvenac preveden na engleski, nemački i francuski, a koliko smo čuli u planu su i prevodi na ostale jezike. Promocija se završila dodelom zahvalnica autorima.
Nakon njihove promocije je usledio Fandom kviz čije vreme smo iskoristili za pauzu za pivce kao pripremu za tribinu koja nas je očekivala. Uz prijatnu atmosferu smo ćaskali i spremali se za tribinu našeg udruženja „Od stolice do police – nastanak jednog književnog dela“ koju su vodile neumorne Mira Satarić i Irena Ilić – Vasiljević iz našeg udruženja dok su gosti bili pisci Tihomir Jovanović, Ksenija Pešić, Matilda Veljković i Boban Trifunović čija će knjiga ugledati na jesen svetlost dana pod izdavaštvom našeg udruženja.
Svako od učesnika tribine je izneo svoje načine na koji crpi inspiraciju i kako bira žanr i ideje za svoje priče. Takođe su nam pričali o svojim iskustvima sa lektorima i složni su da svaki pisac mora da prođe kroz proces lekture jer često nije svestan grešaka koje pravi dok piše.
Zanimljivo mi je bilo da slušam njihovu tribinu o radionicama koje su preporučili svakom piscu početniku, o njihovim iskustvima sa urednicima jer se i sam bavim pisanjem i dosta toga sam naučio iz njihove tribine. Svi autori su se složili da je najbolja reklama knjige sama knjiga jer treba da dođe do čitalaca i da ima što više promocija.
Takođe se slažu da prvo izdanje treba da ima manji tiraž kako bi se videlo kako ide prodaja. Za kraj tribine su poručili mladim autorima da rade sa udruženjima i kulturnim centrima, da pišu ono što vole, da slušaju svoj unutrašnji glas i da nikada ne odustaju. Posle tribine su dobili zahvalnice.
Posle njihove tribine smo uživali u izvođenju irskog plesa devojaka iz škole Irish Dance of Belgrade. Tribinu o Ženskim likovima iz Tolkinovih dela koju su držale Nataša Tučev i Vedrana Nikolić sam propustio iz opravdanog razloga jer smo zbog vrućine u klubu izašli na još jedno piće i naručeni ručak jer kako se kaže „I mi cigani imamo dušu.“
Piće i klopa su nam poslužili za napajanje energije jer nas je čekala najvažnija tribina festivala o iskustvima prevođenja Tolkinovih dela na kojoj nam je gost bio Zoran Stanojević i kao specijalna gošća Marija Gičić Puslojić koja je doktorirala na Tolkinovim delima, a koju je vodila Ljubica Dolašević.
Tribinu je otvorila poznata pesma o kovanju prstenova moći koja je poznata svim ljubiteljima Tolkinovih dela i fantastike pride. Zatim je usledilo predstavljanje Zorana Stanojevića koji nam je govorio o sebi i slučajnosti kako mu je zapalo da prevede jedno od najpoznatijih dela u fantastici.
Dnevno je izdvajao osam sati kako bi prevodio i bio je prisiljen da ništa ne piše godinu dana. Priznao je da mu je bilo teže da prevodi jer u njegovo doba nije bilo interneta. Takođe je priznao da je Tolkin lagan za prevođenje, ali da je imao poteškoća sa prevođenjem pesama zbog rimovanja reči jezika koji ima mnoštvo kratkih reči sa rečima srpskog jezika koji kratkih reči ima veoma malo. Govorio je i o svojim poteškoćama i o tome da je često bio prisiljen da vrši prepravke. Pričao je i o zamerkama na prevod pojedinih reči, mislim na reč Strajder. Nije hteo da prevodi Silmarilion jer je smatrao da je suviše mermeran dakle uzvišen za njegov ukus i nije imao strpljenja da uđe u koštac sa tim.
On i gošća Marija Gičić Puslojić su nam otkrili neke zanimljivosti iz Tolkinovog života. Silmarilion je pisao isključivo za sebe. Retko je koristio ženske likove u svojim delima, ali je zato svaki od njih imao upečatljivu ulogu. Najviše su se vezali za Toma Bombadila, liku o kome i dan danas ne znamo mnogo.
Nakon toga je usledio najemotivniji deo promocije kada je veliki deo publike priznao da je uživao u njegovom prevodu i nagovorio ga da recituje pesme iz Gospodara što je Zoran oberučke prihvatio. U svaki stih je uneo emociju i delovalo je da će se rasplakati tokom svakog izvođenja. Najviše ga je obradovala konstatacije jedne od posetiteljki koja je rekla da ju je njegov prevod naterao da počne da se bavi prevodilačkim radom.
Nakon tribine su dodeljene nagrade za literarne i likovne konkurse. Usledilo je i tradicionalno kosplej takmičenje koje smo mi iz AVKF iskoristili da odemo na po još jedno pivce i sumiramo utiske sa promocija. Za to vreme i najmlađi posetioci su imali svoj program u vidu radionice malih kuvara gde su pravili čarobne poslastice, učili da izrađuju čarobne šešire, crtanju štitova od kojih će najbolji biti oslikan kao kosplej rekvizit. Uživali su i u kreativnom čitanju bajki. Moraću da iznesem i radosnu vest da je udomljen veliki broj kuca i maca.
Utisci sa Tolkindana su itekako pozitivni. Video sam neka poznata lica i upoznao mnogo više ljudi. Samo mi je žao što je veliki broj članova AVKF bio sprečen da dođe, ali se iskreno nadam da će nas na sledećem okupljanju biti u što većem broju. Ovde vaš hroničar završava svoj izveštaj. Želim Vam mnogo fantastičnih momenata i da na sledećem Tolkindanu napravimo jednu zajedničku fotografiju sa svim članovima udruženja.