U narednim redovima upoznaćete se sa malo drugačijim, nesvakidašnjim filmom koji nam je donela peruanska kinematografija, kao i bitnim temama koje i u današnje vreme ne prestaju da budu važne, a to su tradicija i patrijarhat, kao i njihova povezanost. Ovo kontroverzno filmsko ostvarenje, čija je režiserka Klaudija Ljosa, nećaka poznatog peruanskog pisca Marija Vargasa Ljose, izazvao je podeljena mišljenja među gledaocima, ali jedno je sigurno, nikoga nije ostavilo ravnodušnim.
Da bismo bolje shvatili ovu priču, bitno je upoznati se sa mestom radnje, kao i samim likovima. Sve se odvija u fiktivnom, izolovanom selu po imenu Manajajkuna, koji se nalazi duboko u Andima. Zanimljiv je podatak da naziv sela na kećua jeziku znači ,,grad u koji niko ne sme da uđe“ i to nam odmah na početku otkriva u kom pravcu bi radnja mogla da ode. Glavni lik predstavlja četrnaestogodišnju devojčicu zvučnog imena Madeinusa. Ona je mlada, ljupka, ali i snalažljiva i hrabra, koja se po mnogo tome razlikuje od ostatka meštana. Madeinusa ne prestaje da se bori za svoju slobodu koja je vodi u Limu, prestonicu Perua. Živi u trošnoj kući sa svojom sestrom Ćale i ocem Kajom koji je i gradonačelnik Manajajkune. Ćale predstavlja manje zanimljivu sestru koja je ljubomorna na Madeinusu jer zavređuje svu pažnju, kako njihovog oca, tako i ostatka sela. Poslednji član porodice je otac Kajo, tradicionalan, patrijarhalan i težak čovek koji izaziva strahopoštovanje meštana, ali ne i mlade Madeinuse. Još jedan lik koji je bitan za razvoj priče je Salvador, fotograf iz Lime koji se na svom putovanju našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i tako, sasvim slučajno, postao žrtva tradicije. Kao što može da se vidi, majka u priči nije prisutna, što znači da su devojčice odrastale u patrijarhalnoj sredini, koja ih je na kraju dovela do toga da se pobune protiv iste. Može se reći da bunt počinje još dosta ranije, kada je njihova majka odlučila da ode u Limu, nikada ne vrativši se. Devojčice obavljaju kućne poslove, kuvaju i ne pitaju se mnogo, ilii bi bar tako trebalo da bude. Najbitnije je da su očeve potrebe zadovoljene, jer ipak je on glava porodice. Madeinusa nikada nije želela da se pomiri sa takvim načinom života i kao da je samo čekala svoju priliku da se oslobodi stega patrijarhata i konačno živi život koji je i njena majka davno odabrala.
Naime, radnja u filmu se dešava za vreme Uskrsa. Seljani se pripremaju za proslavu koja traje tri dana, od Velikog petka do nedelje kada je sve dozvoljeno, jer prema verovanju, Bog za to vreme ne kažnjava. Zamislite da ne postoje nikakva pravila, da možete da radite šta hoćete i da vas neće stići nikakva kazna. Nestaju sva pravila, prelaze se granice, dolaze do izražaja nagoni, kao i ljudska primitivnost. Upravo to se dešava i možemo slobodno reći da se tada prikazuje ono životinjsko u ljudima i oslobađaju se najrazvratnije želje.
Noć pred proslavu, otac želi da oduzme nevinost Madeinusi koja na to ne pristaje, govoreći da još uvek nije počeo praznik. Otac svoje ponašanje opravdava time što uskoro Isus ne može da ih kazni, pa Njegovo odsustvo ustupa mesto nagonima. Može se reći da je u filmu prisutan verski sinkretizam, jer dolazi do stapanja vere sa starosedelačkim običajima. Naime, dešavanja koja bi starosedeoci nazivali tradicijom, je zapravo skup nemoralnog ponašanja, pa čak i incesta, što možemo da vidimo na primeru devojčicinog oca. Iz bunta, ona odlučuje da nevinost izgubi sa Salvadorom, znajući da se tim činom zamera svom ocu i tada se jasno vidi da je rediteljka želela da prikaže jačinu autonomne žene u vremenu i društvu u kojem je dominirao muškarac. Kako su starosedeoci tradicionalisti i ne vole ništa što je novo, što se može videti u značenju naziva sela, oni ne prihvataju mladića. Evidentno je da on u ovoj priči predstavlja civilizaciju i sve suprotno tradiciji. Upravo zato je on veoma bitan lik, jer prikazuje kontrast u odnosu na ljude koji tu žive, nešto novo, neprihvaćeno i daje nam do znanja koliko seljani zapravo žive u svom svetu koji ne trpi promenu. To se najbolje može videti na primeru Madeinusinog imena, kada je devojčica ugledala etiketu na Salvadorovoj majici na kojoj piše made in USA i nije imala predstavu šta zapravo to znači. Ona u mladiću vidi svog spasioca i način da ode u Limu, kao što je to jednom uradila i njena majka.
Za dalji razvoj fima, bitno je da se prisetimo upečatljivog početka kada Madeinusa koristi otrov kojim okružuje kuću kako pacovi ne bi prišli. Taj isti otrov predstavlja način putem kojeg se rešava štetočina, a koji će protagonistkinja opet jednom da iskoristi. Već se na tom primeru može primetiti oslobađanje od svega što bi moglo loše da utiče na njihov način života. Kako radnja otiče, shvata da nije dovoljno da samo napusti selo kako bi se prekinuo začarani krug, već je morala da donese odluku koja će drastično promeniti njen život. Naime, ona poziva oca na ručak, kao što i uobičajeno radi, ali odlučuje da u ručak stavi taj isti otrov koji joj je služio da se reši pacova, u želji da i sa njim uradi isto, kao poslednji bunt protiv patrijarhata. Kao što se Salvador već jednom našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, to se ponovilo još jednom, ali ovaj put ga je koštalo slobode. U momentu kada Madeinusa otruje svog oca, pridružuje joj se sestra koja počinje da viče kako je gringo, što je naziv za stranca, ubio njenog oca. Opet dolazi do neočekivane Madeinusine reakcije i ona se pridružuje sestri i ponavlja njene reči. Tada glavna juakinja shvata da Salvador nije njena karta ka slobodi i postaje svesna da je dovoljna sama sebi da se reši stega tradicije sela.
Poslednja scena prikazuje mladu protagonistkinju kako putuje ka Limi, konačno slobodna. U selu se sve vraća na staro, kako se pakuju ukrasi i rekviziti, tako i impulsi seljana opet bivaju potisnuti do sledeća tri dana u godini kada njihovi gresi neće biti kažnjavani, dok, sa druge strane, Madeinusu čeka novi, neistraženi svet i sloboda od koje nikada nije odustala.