Fantastika predstavlja zahtevan žanr za filmsko stvaralaštvo, a kada su tvorci drugog remek-dela ograničeni sredstvima, idejama i saradnicima, to je odmah uočljivo. Bilo kako bilo, ne moraju svi loše snimljeni filmovi otići na otpadi, neki od njih su vredni ponovnog gledanja, a neki su dobili čak i kultni status. Odlučih zato da se podsetimo „fantastičnog kinematografskog smeća“ prošlog stoleća, kako bismo još više zavoleli naučnu fantastiku.
Robot Monster (1953)
Svako može uvrediti umetnika, a autor fantastičnog horora Robot Monster, Fil Taker, ni slutio nije da će kritičari razbiti njegovu kasetu u paramparčad. Da, slika, snimljena za samo 4 dana i 16 hiljada dolara, izgledala je nevešto i šarlatanski čak i u to vreme, ali publici se to dopalo i sa tako skromnim budžetom Robot je na blagajnama zaradio preko milion dolara. Javnost je zamoljena da brine zbog skromnih ostataka čovečanstva koja se suprotstavljaju invaziji vanzemaljaca – iz nekog razloga gorila u ronilačkoj kacigi terorisala je Zemljane.
Fire Maidens from Outer Space (1956)
Pedesete godine prošloga stoleća predstavljale su period procvata svemirske fantastike, ali nisu sva ostvarenja ovoga perioda bila prihvaćena sa oduševljenjem. Na primer, avanturistički film Fire Maidens from Outer Space osvojio je nagradu za jedan od najgorih fimova u istoriji kinematografije, mada su njegovi tvorci pokušali da zadive javnost. Njihova priča o zemaljskim astronautima, koji su na jednom od Jupiterovih meseca otkrili potomke drevnih Atlantiđana, praćena je prikazima atraktivnih devojaka u uskim odelima. Istina, kartonski ukrasi su bili korišćeni kao pozadina – što je sve i pokvarilo.
Plan 9 from Outer Space/ Grave Robbers from Outer Space (1959)
Treš-fantastika je dobila svoje posebno mesto pojavom ovog filmskog ostvarenja, snimljenog u neverovatnim uslovima u režiji Eda Vuda mlađeg. Zaplet prikazuje kako vanzemaljci, zabrinuti zbog toga što čovečanstvo namerava izraditi oružje Sudnjeg dana kojim može uništiti univerzum, pokreću tzv. Plan 9, odnosno masovno oživljavanje mrtvaca koji će kao zombiji (u filmu nazvani gulovima) napadati ljude. Kako bi dobili novac za snimanje, autori su morali proći obred krštenja. Glavni glumac filma umro je kada je snimljeno svega 10 minuta od ukupnog filma. Postavka i rekviziti za snimanje su kupljeni u prodavnicama igračaka, a prva projekcija je održana tri godine nakon snimanja. Ako uzmemo u obzir sav prethodno naveden jad, Plan 9 zaslužuje ovacije i poštovanje, a ne prezir.
The Beast of Yucca Flats (1961)
Svojim fantastičnim hororom The Beast of Yucca Flats režiser Koleman Frensis želeo je upozoriti čovečanstvo na strahote nekontrolisanog rasta broja nuklearnih testiranja, ali se ispostavilo da je film grubo snimljen te nije mogao biti pogodna propagandna horor priča. Glavni lik u gilmu je sovjetski naučnik, koji je, špijuniravši američka ispitivanja, ušao u zonu zračenja i pretvorio se u čudovište. Niskobudžetni film bez umetničke vrednosti, ipak vredan gledanja, jer je uvek zanimljivo gledati Ruse u ovakvim komadima.
The Madmen of Mandoras (1963)
Činjenica je da je u početku The Madmen of Mandoras bio televizijski kratak film, koji su studenti snimili za 20 minuta prema vlastitoj priči i sa sopstvenom vizijom. Ispostavilo se da je u pitanju priča o neo-nacistima, koji su pokušali da vrade Treći rajh pomoću otete i oživele Hitlerove glave. Jednostavno je nemoguće snimiti nešto luđe i lošije, a film s razlogom ima 0% pristalica na portalu Rotten Tomatoes, iako izgleda zanimljivo.
The Creeping Terror (1964)
Tvorac fantastičnog filma The Creeping Terror Vik Sevidž, toliko je bio opsednut svojim projektom da ga nisu mogli zaustaviti nedostatak profesionalne audio-opreme, mogući dugovi glumcima ili svađa sa majstorom specijalnih efekata uoči početka snimanja. Kao rezultat toga, umesto dijaloga, gledaoci mogu čuti vojsover, sletanje NLO-a je nastalo od snimaka poletanja rakete, lansiranih u suprotnom smeru, a čudovište prikazuju ljudi prekriveni vunenim tepihom. Premda je premijera filma doživela veliki neuspeh, mnogo godina kasnije je ovo ostvarenje prepoznato kao kultno.
Zaat (1971)
Kada se jedan od kritičara koji je gledao Zaat našalio da je „ovo možda najbolji film o somu-mutantu“, nije se ogrešio o istinu, jer je pitanje da li se iko može setiti drugih filmova o mutiranim ribama. Drugo je to što je sam snimak toliko smešan, a monstruozan tek toliko da izgleda kao čudan umetnički komad, a ne samo smeće. Glavni junak je naučink koji odlučuje da se osveti svojim podrugljivim kolegama na najluđi način: transformiše se u soma i ide da ubija.
Dünyayı Kurtaran Adam (1982)
Turska je pravila jeftine i smešne kopije holivudskih hitova pre nego što je to postalo moderno. Dakle, film Dünyayı Kurtaran Adam nije slučajno nazvan Turski ratovi zvezda. Režiser Četin Inanč ukrao je Lukasu ne samo detalje zapleta, već i nekoliko scena kako bi ukrasio svoje delo. Pored ovoga, fragmenti iz desetak drugih filmova su bili uključeni u film, što je od specijaliteta napravilo bućkuriš. Samo dve decenije nakon što je film ugledao svetlost dana, publika je ovaj neobični projekat procenila kao komad od istinske vrednosti – film je stekao kultni status i (čak!) dobio i nastavak.
Howard The Duck (1986)
Kad već pričamo o Džoržu Lukasu, valjalo bi se podsetiti i njegovih izvanrednih neuspeha. LucasFilm je potrošio dva miliona dolara za kreiranje pačijeg kostima za glavnog junaka fantastičnog filma Howard The Duck, zatim još 35 miliona je uloženo na samo snimanje i iznajmljivaje. No, bez obzira na ova ulaganja, Lukas nije mogao da izdvoji dovoljno novca za ovaj projekat, a publika i kritičari su Hauarda našli za veoma neprijatno i antipatično stvorenje. Ugled junaka stripa spasili su Marvelovi filmovi, kojima se Patak Hauard vratio nakon trideset godina.
Highlander II: The Quickening (1991)
Da se neko na svetu pobrinuo za sastavljanje vrha najgorih nastavaka u istoriji, onda bi nastavak kultnog Gorštaka bio rangiran ne samo među prvih deset, već i postavljen na pijedestal srama. Autori filma Highlander 2 u film su ugurali vanzemaljce, ekološku katastrofu, zle korporacije i lasere – pravi kraljevski odsjaj treš-fantastike. Nije iznenađujuće što je tada film propao na blagajnama i što je sramotno prognan iz kanona, ali danas izgleda krajnje zanimljivo (verovatno zahvaljujući uvek pozitivnom i šarmantnom Šonu Koneriju).