Poslednjih godina smo svedoci da smo postali robovi ekspanzije rijaliti programa. Prave probleme guramo pod tepih dok danonoćno raspravljamo o tome ko je završio ispod jorgana, ko je koga nadjačao u uvredama, kao i ko će pustiti prvu krv na televiziji. Te davne 1998. godine snimljen je film koji je predskazao pojavu rijaliti programa poput Velikog brata, Farme, Parova i sličnih koji služe za zaglupljivanje narodnih masa.
Trumanov šou (The Truman Show) prati Trumana Burbanka, sredovečnog čoveka koji ima život iz snova. Živi u mirnom gradiću Sihevenu (Seahaven), radi kao agent osiguranja, ima divnu ženu i najboljeg prijatelja sa kojim se druži. Svi bismo mu pozavideli.
Ono što ne zna je to da je ceo gradić zapravo ogromni filmski studio, da su svi ljudi u njegovom okruženju profesionalni glumci, kao ni to da je danonoćno pod kamerama i da je ceo njegov život zapravo rijaliti program koji je gledan širom planete.
Dok pratimo Trumanovu svakodnevnicu i njegove sumnje o okruženju u kom se nalazi, prisustvujemo i radu producenata pod kamerama kao i zabrinutoj slici ljudi ispred televizijskih ekrana koji poput hipnotisane gomile prate svaki Trumanov pokret, čak i dok glavni junak spava.
Ovaj film je na originalan način unapredio koncept Orvelove 1984. Dok je kultna knjiga udarila temelj rađanja rijaliti zabave, Trumanov šou je uspeo da izađe iz njenog okvira na svoj originalan način. Dok su kod Orvela ljudi svesni da su pod budnim okom auditorijuma pa tako prihvataju život u laži i kontrolišu svoja osećanja, ovde je fokus na pojedincu koji svega toga nije svestan. Sve što ima je jedan veliki privid dok se istina ispod vela polako nazire kako film odmiče.
Ovaj film na satiričan način prikazuje otuđivanje ljudi jednih od drugih. Umesto da izlaze i da vreme provode sa svojom porodicom i prijateljima, oni postaju robovi novog božanstva – televizije. Tako dvadesetčetiri časa i sedam dana u nedelji postaju voajeri, koji gledaju privatnost drugog čoveka od dnevne rutine do intimnih momenata.
Prisutan je i termin obrade religije u vidu odnosa između glavnog producenta i Trumana. Kristof, glavni producent Trumanovog Šoua, pomoću tima scenarista upravlja Trumanovim životom i ima uvid u dešavanja u Sihevenu čime prvi čovek predstavlja Boga, a drugi celokupno čovečanstvo.
Gluma u filmu zaslužuje svaku pohvalu. Džim Keri (Jim Carrey) koga uglavnom povezujemo sa kultnim komedijama poput Ejs Ventura (Ace Ventura), Maske (The Mask) i Glupan i tupan (Dumb and Dumber) se odlično snašao u ulozi Trumana Burbanka čime je odstupio od svojih komičarskih uloga. I ovde pokazuje svoj prepoznatljiv šmek u vidu smešnih gestova i uzrečica. Voleli ga ili ne, opravdano je osvojio Zlatni Globus za najbolju glavnu ulogu, jer je ovde pokazao da ima talenat i za ostale žanrove što će pokazati i šest godina kasnije u filmu Večni sjaj besprekornog uma (Eternal sunshine of the Spotless Mind).
Druga uloga koja je obeležila ovaj film je uloga Kristofa u čijoj roli se snašao odlični Ed Haris (Ed Harris). Prvobitno uloga je bila namenjena Denisu Hoperu (Dennis Hooper) koji je od nje odustao zbog kreativnih razlika pa je Haris upao kao poslednje rešenje. Odlično je fizički i glumačkim talentom dočarao beskrupuloznog misterioznog producenta koji svoj život drži u tajnosti, dok, uprkos pritiska dela javnosti, ostaje u nameri da širokom auditorijumu prikaže život pojedinca sa pravim emocijama i privatnim stvarima. Svojim glumačkim performansom osvojio je Zlatni globus za najbolju sporednu ulogu, sasvim opravdano.
Od ostalih glumaca bi valjalo napomenuti Lauru Linej (Laura Linney), kao Meril Burbank, Trumanovu ženu, Nou Emeriha (Noah Emmerich) koji je dočarao lik Trumanovog najboljeg prijatelja Marlona i Natašu Mekelhonu (Natascha McElhone) kao Silviju, devojku koja je trebala da glumi Trumanovu simpatiju, ali su je povuklli nakon što je pokušala da mu kaže istinu o njegovom životu, nakon čega je postala aktivista pokreta da se Trumanov šou ukine.
O kvalitetu ovog filma govore brojne nagrade koje je osvojio. Pored Zlatnog globusa za najbolju glavnu ulogu i najbolju sporednu ulogu može se pohvaliti i Zlatnim globusom za najbolju muziku, trima nominacijama za Oskara u kategorijama najboljeg sporednog glumca, režije i scenarija, tri osvojene BAFTA nagrade za najbolji scenario, režiju i scenografiju i osvojenom nagradom Saturn za najbolji naučnofantastični film. Trumanov Šou je klasik koji je ostavio neizbrisiv trag u kinematografiji. Sama završnica, koja predstavlja najjači trenutak u celom filmu, će podići euforiju gledalca pred ekranima i ostaviti ih da se zapitaju da li polako postajemo prototipi gledalca viđenih u ovom filmu i da li polako, zarad jeftine zabave, gubimo humanost.