,,50. je godine p.n.e., Galiju su u potpunosti okupirali Rimljani. Pa, možda ne u potpunosti … Jedno malo selo nepokornih Galija se i dalje odupire osvajaču. Život nije lak rimskim legionarima koji komanduju rimskim utvrdama-logorima Totorum, Akvarium, Laudanum i Kompendium…“
Zajedno sa svojim partnerima Gošinijem i Morisom je ulepšavao detinjstvo brojnih generacija, koje su kroz smeh izrasle u koliko-toliko stabilne individue. Govorim, naravno, o Alberu Uderzu, jednom od tvoraca stripa ,,Asteriks i Obeliks“. Međutim, kako je sve to počelo?
Alber je rođen kao četvrto dete Silvia Uderza i Irie Kristini, koji su se upoznali tokom zajedničkog služenja u italijanskoj vojski tokom Prvog svetskog rata 1915. godine. Par se venčao po završetku rata, preselio u grad Šoni u severnoj Francuskoj i izrodio četvoro dece – Bruna, Rinu, Alberta (preminuo od zapaljenja pluća) i Albera, čije je puno ime Alberto Aleandro Uderzo. Iako je imenovan u čast preminulog brata, Alber je pogrešno upisan u knjigu rođenih kao ,,Alberto“ jer je francuski službenik imao problema sa razumevanjem naglaska Alberovog oca Silvia. Kao da ime i spomen na brata nisu bili dovoljni, Uderzo je rođen sa prstom viška na obe šake, koji su odstranjeni vrlo brzo nakon što je Alberu ušlo u naviku da krši ruke kad je uznemiren ili besan.
Porodica se 1929. preselila u grad Kliši-na-Boi (Clichy-sous-Bois, istočno predgrađe Pariza), izrazito antimusolinijevski nastrojen grad, gde je Alber, kao osoba italijanskog porekla, osetio znake francuskog neprijateljstva protiv njega kao Italijana, iako se od 1934. zvanično slovi kao Francuz. U Klišiju je Alber dobio sestru Žan i brata Marsela i zaintresovao za crtanje. Još po polasku u vrtić je njegovoj umetnički nastrojenoj braći i sestrama majka poklonila olovke i papir ne bi li ih okupirala nečime, a rani američki strip-likovi poput Mikija Mausa (kod nas prevedenog kao Mika Miš) i Paje Patka su dodatno produbili njegovu već urođenu ljubav ka ilustraciji. Nažalost, pokazao se kao loš đak u svim predmetima osim u likovnom, a da stvar bude još gora, otkrio je i da je daltonista kad je počeo da slika bojama. Doskočio je problemu tako što je nalepio ime nijanse na svaku tubu boje koju je koristio, a što se tiče ilustracija, bio je samouk. Ipak, usledila nemačka okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu, pa se Alber zajedno sa starijim bratom Brunom prijavio u francusku vojsku kao avio-inženjer.
Nakon rata, Alber je upoznao Renea Gošinija 1951. godine, danas poznatijeg kao scenaristu ,,Asteriksa Gala“ i ,,Taličnog Toma“ s kojim se sprijateljio i započeo rad na stripovima ,,Umpah Pah“ koji je pičio neko vreme u časopisu ,,Tintin“, da bi uskoro postao urednik časopisa za pubertetlije (kako bi ih nazvala moja majka) zvanog ,,Pilot“. Prvi zajednički projekat sa Gošinijem je bio u ,,Pilotu“ je objavio prvi broj ,,Asteriksa Gala“ 1959, 61. g dok mu je u stripu „Avanture Tangija i Laverdira“ pomagao kolega Žan-Mišel Šarlije. Nakon Gošinijeve smrti 1977. godine, Uderzo nastavlja sa usporenijim ilustrovanjem ,,Asteriksa Gala“ za koga mnogi kažu da je nastao kao pokušaj odbrane francuskog stripa od uticaja američkog, u okviru svoje izdavačke kuće „Alber Rene“. Budući da je prva zamisao o strip-verziji francuske bajke ,,Roman o liscu Renaru“ bila zauzeta, Gošini se gnjurnu u istoriju i nastala je ideja o liku gala Asteriksa, baziranog na figuri galskog vođe Vercingetoriksa. „Asteriks Gal“, a potom „Asteriks i Obeliks“ je preveden na preko sto svetskih jezika, pretočen u crtane i igrane filmove, pa i u kompjuterske igrice. Šarmantna Bretanja je bila upravo Uderzov odabir kao savršena naseobina za malo selo nepokornih Gala. Nakon lika Asteriksa, Gošini i Uderzo su uvideli mogućnosti umetničke slobode, pa su u strip uveli satiru u vidu poigravanja sa stereotipima i smešnim imenima, nastalih od igara rečima (puns) – Garofiks, Kakofoniks, Panoramiks i kompanija su se ubrzo takođe našli na papiru. Od 1962., Gošini radi i na ,,Iznogudu“, gde nastavlja svoju ljubav prema igri rečima (,,Is-no-good“ ili ,,Nije-uopšte-dobar“). Dok je lik Asteriksa bio Goinijeva kreacija, Uderzo je, nezadovoljan odsustvom stamene građe kod Asteriksa, osmislio Obeliksa, koga krasi upravo ta osobina koja Asteriksu, po Uderzu, nedostaje.
Decenijama je ,,Asteriks Gal“, sad poznatiji kao ,,Asteriks i Obeliks“ uveseljavao čitaoce da bi 2000-ih Uderzu je doneo i mnogo patnje. Naime, nakon svađe oko Uderzove želje da prava na ,,Asteriksa i Obeliksa“ proda izdavačkoj kući ,,Hašet Livr“ (Hachette Livre) jmer bi time osigurao da se ,,Asteriks i Obeliks“ ne završe njegovom smrću, otpustio je kćer Silvi i njenog supruga sa pozicije menadžera u njegovoj izdavačkoj kući 2007.g. Kćer i zet su poveli parnicu protiv njega, sa Silvinim zlosutnim komentarom da je ,,neko namerno uticao na slabosti njenog oca“. Nakon povlačenja po tabloidima, strane su se pomirile 2014. i ,,Hašet Livr“ je dobio puno pravo na objavljivanje novih brojeva ,,Asteriksa i Obeliksa“. Od 2011.godine, na kormilu ,,Asteriksa i Obeliksa“ su Žan-Ives Feri (scenario) i Didie Konrad (ilustracija), a Uderzo se penzioniše. Umire 24. marta, ove godine od srčanog udara u snu u 93. godini, nakon što se nekoliko nedelja pred smrt požalio na iznurenost.
Alber Uderzo je dobitnik nekoliko nagrada od kojih su najznačajnije ,,Grand Prix de la ville d’Angoulême’’, ,,Max & Moritz Prize Special Prize for outstanding life’s work’’, kao i nekoliko titula poput titule viteza u ,,Legije časti“, viteza ,,Reda holandskog lava“ i oficir ,,Legije časti“. Sjedinjene Američke Države su Uderzu ukazale posebnu čast i primile ga u ,,Ajznerovu Nagradnu Halu Slavnih“. Po podacima UNESKA, Uderzo je treći najprevođeniji francuski strip-ilustrator, odmah posle Eržea (,,Tintin“) i Gošinija. No, kao najveću nagradu, osvojio je umove miliona čitalaca, uselivši im se u srca. Malo li je za jednog čoveka?
Do sledećeg pisanija,
Pozdravlja vas vaša Gospa Smrt (i dalje u civilu i karantinu)