Posle dugog čekanja, pred nama je treća i poslednja knjiga iz Bonelijevog mini serijala „Ut”. Ne znam da li su vas recenzije prethodnih delova navele da ih čitate, ali ja sam jedva čekao izlazak poslednjeg dela i zaokruživanje celokupne priče. Kakvi su utisci i da li su ispunjena sva očekivanja o tome u sledećim redovima.
Priča se nastavlja tamo gde smo ostavili naše junake. Ut, Iranion i Iv su ušli u glavnu kuću koja je nastala spajanjem svih ostalih i otkrili istinu vezanu za njenu prirodu i još čudnije stanovnike, o Iranionovom poreklu, njegovoj pravoj nameni i Utovoj ulozi i zagonetnoj prošlosti. S druge strane, imamo raspravu Dečoa, Kaligarija i Gau o poretku sveta kojeg su pokušali da stvore i razlozima koji su doveli do neuspeha, o misterioznom Hogu i njegovom dnevniku koji sam pomenuo u ranijoj recenziji i o netrpeljivosti koja kulja između njih troje. Ne treba zaboraviti ni Leopolda, Utovog mačka koji u celoj priči ima svoje mesto pod suncem, ali kakvo to ćete saznati kada pročitate ovu perfektnu završnicu.
Dobićete odgovore na pitanja vezana za poreklo nakaza koja nastanjuju nekadašnju Zemlju, o Iranionu, Dečou, Kaligariju, Hogu i Gau koji predstavljaju originalne arhitekte i naravno, o Utovoj uključenosti u pomenute događaje, kao i o takozvanoj bajci koju je Ut pričao tokom serijala. Međutim, odgovori na neka pitanja se neće servirati čitaocu, i ostaće tu da se samostalno zaključi šta su autori hteli da poruče.
Sad što se tiče samog krešenda, zadovoljan sam. Ovaj deo obiluje bizarnijim situacijama u odnosu na prethodne. Tu vredi izdvojiti Utovo istraživanje kuće i scenu u glavnoj kući između Uta, Iraniona, Iv i stanovnika kuće koja se nalazi na sredini poslednje epizode. Sami ćete je prepoznati. Završetak je možda mogao da bude malo bolji, ali ni ovo nije loše rešenje.
Autorski dvojac je uradio odličan posao i uspešno nas proveo ovim disonantnim svetom. Barbatova je priču satkala iz košmarnih predela koje je Roi zamislio pre dvadesetak godina i pripovedačkim talentom nas je uspešno provela njima. Steći ćete utisak da sami proživljavate događaje likova čitajući ovu završnicu u kojoj je filozofija zastupljenija nego u drugoj knjizi. Krvoprolića, s druge strane, ni ovde ne manjka.
Roijev crtež ovde je nadmašio sam sebe. Sasvim ubedljivo i maštovito je preslikao košmarni svet koji je zamislio. Pošlo mu je za rukom da pri prenošenju enterijera kuće oslika bizarne prikaze na kojima bi pozavideo i Salvador Dali. O njegovom crtačkom umeću sam pričao u prethodne dve recenzije i ne bih da se ponavljam.
Sad par reči i o samom serijalu. Ovo je nešto najbolje od mini serijala koje je Boneli iznedrio. Razlog je taj što odudara od uobičajenog i što se ovde od čitaoca zahteva da napne moždane vijuge i pazi dok čita. Rekao sam ranije, i ponoviću – svaki razgovor, svaki detalj i svaki događaj su bitni i ako nešto promakne to može da pokvari celokupni utisak. Ako ovaj serijal postavlja neko pitanje to je da li čovečanstvo zaslužuje ostanak na Zemlji? Da li u slučaju istrebljenja vredi ispraviti nepravdu i dati mu drugu šansu?
Zahvalnost što se Ut našao pred našom publikom dugujemo izdavačkoj kući Phoenix Press i iskreno se nadam da će nas obradovati i izdati priču koja prethodi ovim događajima.
Za kraj mi preostaje jedino da vam preporučim ovo kvalitetno štivo. Ljubitelji stripa se neće pokajati ako utroše vreme na ovaj serijal. Sa druge strane, ako vam strip služi samo za razonodu i prefeirate uglavnom junake poput Teksa Vilera, Zagora, Komandanta Marka i Mister Noa onda ipak razmislite da li biste se otisnuli u ovu avanturu.