Svedoci smo da je poslednjih par godina britanski sf u ekspanziji. Serije poput Crveni patuljak (Red Dwarf), Život na Marsu (Life on Mars i Nepodobni (Misfits) su dokaz ove tvrdnje. Među pomenutima bih izdvojio dve serije koje svojim kvalitetom mogu da stoje rame uz rame sa američkim.
Prva je Black Mirror, antologijska serija koja je svojim pristupom istraživanja mračne strane tehnologije osvojila gledaoce širom sveta. Druga je Utopija (Utopia) o kojoj će ovde biti malo više reči.
Serija Utopija prati grupu ljudi koji se upoznaju na jednom internet forumu gde započinju diskusiju o grafičkoj noveli Utopija poznatoj po bizarnim crtežima. Jedan član govori da je došao do jednog primerka, kao i da je novela predvidela katastrofe koje su se već dogodile i predlaže preostalim učesnicima da se sastanu uživo kako bi bliže prodiskutovali o istoj. Njihova diskusija ne prolazi nezapaženo od strane organizacije poznate kao Mreža koja šalje agente da se dokopaju naizgled beznačajnog stripa.
Sa druge strane Britansko ostrvo potresa epidemija smrtonosne bolesti. Vakcina protiv ove bolesti je u izradi tokom trajanja serije. Ono što povezuje ove dve radnje je upravo grafička novela Utopija u čijim redovima se krije šokantna istina o vakcini zbog koje su agenti Mreže spremni da ubiju.
Iako deluje kao još jedna prosečna serija sa tematikom teorije zavere, Utopija od prve epizode uvlači gledaoce u svoj svet. Ljudi koji su samo želeli da porazgovaraju su prinuđeni da preko noći napuste svoje dotadašnje živote i da postanu begunci pred nemilosrdnom organizacijom koja im podmeće zločine koje nisu počinili. Šarolikoj grupi (sredovečni zaluđenik i teoretičar zavere Vilson, IT menadžer Ian , problematični adolescent Grant i Beki koja boluje od teške bolesti) u pomoć pritiče misteriozna devojka Džesika Hajd zahvaljujući čijoj pomoći uspeju da se održe u nemilosrdnoj igri mačke i miša sa progoniocima. Begunci ne slute da u svojim redovima imaju krticu zbog čega su im agenti Mreže stalno za petama.
Prva epizoda druge sezone nas vraća u sedamdesete godine prošlog veka i upoznaje nas sa događajima koji su prethodili celoj prvoj sezoni, kao i o razlozima nastanka novele koja je sve započela. U njoj upoznajemo i mlađe verzije pojedinih likova koje smo upoznali ranije. Nakon ovog uvoda se vraćamo u sadašnjost gde se radnja nastavlja istim tempom.
Posle druge sezone sledi razočarenje jer su producenti odlučili da otkažu seriju pa su sudbine pojedinih likova ostale nedorečene, završavajući se -cliffhaner-ima. O razlozima otkazivanja se može nagađati, ali moje mišljenje je da je posredi uticaj više sile zbog same osetljive teme kojom se serija bavi. Bilo je pomena i o radu na rimejku pod pokroviteljstvom HBO-a, ali se i od toga odustalo.
Kod Utopije bih pored radnje pohvalio glumu. Izbor glumaca za uloge je kvalitetno odrađen. Glumci su se stopili sa svojim ulogama i verno su ih preneli na velikom platnu. Posebno bih izdvojio Nila Maskela (Neil Maskell) koji je dočarao lik Arbija. Zahvaljujući svom fizičkom izgledu i pogledu od kog se ledi krv u žilama pošlo mu je za rukom da dočara psihotičnog ubicu koji radi za Mrežu lišenog svih osećanja. Pored njega bih pohvalio i Fionu O’Šonesi (Fiona O’ Shaughnessy) u ulozi Džesike Hajd, Adila Aktara (Adeel Akhtar) kao Vilsona i Rouz Lesli (Rose Leslie) koja je ovde igrala samo u jednoj epizodi, i to u prvoj epizodi druge sezone mlađu verziju agentkinje Milner koja ima svoje ciljeve.
Ono što je urađeno na kvalitetan način je razrada likova. U ovoj seriji nema definisanih pozitivaca i negativaca. Svaki lik koji je bio pozitivan postaje negativan i obrnuto. Tu mogu da iskoristim primer Vilsona koji je bio jedan od vođa odmetničke družine, ali kada je saznao pravu istinu o vakcinaciji počeo je da preispituje svoja uverenja, poput Džejmija Lanistera iz Igre prestola.
Pored glume i načina razrade likova mi se, ma koliko god morbidno to zvučalo, svideo i realističan prikaz nasilja po kome je ova serija poznata zbog čega je najviše i bila na meti kritike. Scena iz prve epizode prve sezone u kojoj jednog aktera agenti Mreže muče trljanjem čilija, peska i izbeljivača u oči da bi mu jedno oko izvadili kašikom nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ova scena nije jedina takva. Njihova svrha je da šokiraju publiku što je u slučaju Utopije i više nego pošlo za rukom.
Kroz dvanaest epizoda (dve sezone sa po šest epizoda) vas očekuje kvalitetna zabava, bilo da ste ljubitelj teorija zavere ili ne. Utopija je serija o kojoj će se pričati i pod čijim utiskom ćete dugo biti.