Kako to obično bude, kaskamo za svetom. Iako su se mange sredinom osamdesetih probile na Zapadu kod nas su svoju premijeru imale 2002. godine, izdavanjem Akire pod okriljem izdavačke kuće Marketprint iz Novog Sada. Razlozi za to su svakojaki počevši od dobro poznate situacije vezane za devedesete godine i krizu koja je pratila privatno izdavaštvo. Ova nepravda je ispravljena zahvaljujui Darkwoodu koji nas je obradovao sa trenutno popularnim mangama poput Napada titana (Attack on Titan), One Piece (One Piece), Beležnice smrti (Death note), Naruto (Naruto) i Duh u oklopu (Ghost in the Shell), o kome sam pisao u jednom od ranijijh tekstova. To je podstaklo i druge izdavače da i oni počnu sa izdavanjem mangi, ali to je već druga priča. Međutim, od navedenih moju pažnju je privukla druga manga za koju prosečni ljubitelj stripa nije čuo ili ju je samo ovlaž pogledao kada je uzeo neku od gorepomenutih po kojoj su snimljeni slavni animei. U pitanju je Uzumaki (Uzumaki) koji važi za klasik i nezaobilazno štivo među ljubiteljima horora.
Autor ove mange je Đunđi Ito (Junji Ito), dobro poznato ime u svojoj matičnoj zemlji i u svetu po radu na horor mangama koje krasi unikatan crtež o kome ću kasnije pisati. Pored Uzumakija njegov magnum opus čine i Tomi (Tomie) i Gujo (Gyo) koje nažalost još uvek nisu prevedene kod nas. Ali kako se kaže, nikada nije kasno i nadam se da će i ostala dela ovog autora videti svetlost dana.
Radnja Uzumakija nas vodi u Kurozu, naizgled miran gradić, koji krije jezivu tajnu. Stanovnici grada vremenom postaju opsednuti spiralnim oblicima koji se manifestuju na različite načine. Da bi stvari postale još gore počinju da se dešavaju bizarni događaji i jezive smrti koji se nižu poput domina kako priča odmiče. U koštac sa otkrivanjem uzroka ovih događaja uhvatiće se dvoje srednjoškolaca. Da li će uspeti u tome ostaje da se vidi u ovoj trodelnoj mangi. Dodatnu zanimljivost daje to što Kurozu znači Crni vrtlog na japanskom i što se u njegovoj blizini nalazi neobično jezero koje je možda povezano sa uzrokom prokletstva.
Meni je ovo nešto najbolje što sam čitao od horora, bar što se stripa tiče. Đunđi Ito je dokazao da je japanski horor neprevaziđen zbog njihove specifične bizarne mašte i bogatog folklora. Ovog autora krase bogati pripovedački ton i crtež koji verno dočarava radnju. To je sledeće čime ću se baviti.
Dok budete čitali stranice i napredovali sa radnjom mangu nećete moći da ispustite iz ruku. Ubrzo ćete se uveriti u Itov pripovedački talenat koji će vas terati da sa nestrpljenjem saznate kako se radnja dalje odvija i šta će se desiti. Od ukupno devetnaest poglavlja koliko ih ima u mangi svaka predstavlja po jednu epizodu sa grozomornim krešendom i kafkijanskom borbom glavnih junaka sa nepoznatim silama upotpunjene bizarno jezivim prikazima telesnog horora i drugih grozomota koje samo japanska mašta može da smisli. Odatle može da se nazre i Lavkraftov uticaj koga je Ito često navodio kao svog uzora. Dodatni plus tome daje i fenomenalni crtež zahvaljujući kome ti prikazi deluju dosta realistično pa zbog toga Uzumaki neće leći široj čitalačkoj publici.
Što se tiče kritika njih ne bih imao puno. Kao prvo, odličan crtež je zapravo mač sa dve oštrice. Grozomorni detalji neće leći onima sa slabim stomakom što će uticati na dalju prodaju. Sa druge strane priča je malo na sredini završne sveske pala u kvalitetu i otišla u drugom pravcu. Lavkraftovska atmosfera je znatno umanjena kako se razjašnjenje misterije bliži i sam završetak nije baš zadovoljio. Ne bih da spojlujem, sami pročitajte mangu.
Po ovoj mangi je snimljena prosečna filmska adaptacija davne 2000. godine, a sledeće godine nas očekuje i anime serija u crno beloj tehnici od koje mnogo očekujem.
Uzumaki predstavlja jednu od najboljih mangi objavljenih na našem tržištu. Darkwood se odlučio na pravi potez upoznajući nas sa radom Đunđi Ita i nadamo se da će još dela ovog autora postati dostupno na našem tržištu.