Jedan ovan u svetu Valerijana
Čitajući Stripoteku mogu da se zahvalim širokom spektru dobrih priča, prelepih svetova, velikih simpatija. Jedna od omiljenih intergalaktičkih saga među njima mi je i Valerijan.
Naravno, sad je godišnjica izlaska stripa i kako bolje ovekovečiti nečiji rad nego filmom pod režiserskim štapom Lika Besona… ili ne.
Moje neko mišljenje, koje ne znači puno, je da treba da bude jasno je da je Valerijan jedan od stripova koji ima više nagrada i koji je zaslužio više nego da se pohvali filmom koji je prepun CGI efekata i loše glume jedne kvazi preforsirane manekenke. (I dalje se oporavljam od razočarenja jednog Suicide squad-a i besmisla njene uloge.).
Vratimo se na strip. Za vas koji ste se tek uključili, Valerijan je izašao iz pera maestra Žana Kloda Mezijera, koji je kasnije inspirisao franšizu Star Wars i učestvovao u vizuelnom izgledu kao dizajner za film Peti element.
U stvaranju prelepog naučnofantastičnog sveta Valerijana, Žan Klod se udružuje sa svojim prijateljem iz detinjstva Pjerom Kristinom. Fantastična avantura i uvertira za šaroliki svet u koji su nas bacili kroz velika vrata počinje 1967. godine. Kada su pozvani da se vrate iz Amerike jer im je prvi šest tabli prihvaćeno od strane strip magazina Pilot, jedna od najvećih avantura naučne fantastike je mogla da krene i traje sve do 1985. I ne gubi na popularnosti i kvalitetu ni danas.
Vrhunski vizuelni svet u kome se čitalac nađe, uhvati ga i ne pušta od korice do korice.
Stil crtanja ne varira mnogo kroz različite univerzume ali postaje jači i konstantan.
Mnogi žanrovi i slikari su kopirali ovaj dvojac, naročito što se tiče svemirskih brodova koji su, osim elementa baroka i vikinških obeležja, imali čak i racionalna rešenja motora i razvoja brzina za putovanje kroz svemir i vreme. Njihov brod nosi naziv XB982 i služio je kao kopija mnogim svemirskim brodovima koje volimo, uključujući i činjenicu da brod iz Serije Farscape veoma podseća na njega.
Galaksija u kojoj se rodio jedan od glavnih likova Valerijan nije nikako institucijski sređena kao naše poimanje politike ili imperije, ali i dalje u nekim izdanjima ima sličnosti i nivo korupcije sličan onom sa kojim se naše društvo neuspešno bori, a Valerijan se buni protiv njega. Rođen u 28. veku vraća se kroz modernu, renesansnu i preistoriju, Valerijan mnogo podseća na Tin Tina koga je Francuski dvojac i uzeo kao neku vodilju inspiracije za izgradnju ovog karaktera.
Svoju saputnicu sreće u 1000. godini naše ere, koja mu spašava život i zahteva da mu se pridruži. Tipičan sindrom „dame koje treba spašavati“ ili ti damsel in distress.
Tu počinju njihova putešestvija koja traju u stripu do 2010. godine.
Strip je satkan od jasnog i izričitog stila, i dok sam ja upoznavala Valerijana kroz Stripoteku neki su imali više sreće i čitali ga u originalnom tekstu. Detalji uneti u svaki karakter koga glavni junaci upoznaju, kao i specifičnost mimike izraza i reakcija su ga izdigle od izvora inspiracije koja je dolazila sa zapada. Nazovite me tvrdoglavom, ali ovaj stvaralački dvojac je zadao visoke standarde ne samo scenariom, odličnim rešenjima priče i stranicama koje su kao magazin za kupovinu svemirskih brodova već i samom udicom koja nas hvata u priču kao gladne ribe. Za nekog ko je sladokusac svetskog stripa, Valerijan je jedan neizbežan klasik poput Puškina na polici. Ipak ukusi su različiti, moj ukus posebno.
Nagrade koje je ovaj dobio su raznovrsne i mnogobrojne, neke ću ipak spomenuti:
Žan Klod 1984. biva počastvovan nagradom Grand Prix de la ville d Anguleme za svoje stvaralaštvo u stripu uključujući za Valerian. Mezijer i Kristin dobijaju nagradu godine kad sam se ja rodila, 1987, od Evropskog Naučnofantastičnog udruženja.
Posebno hoću da istaknem da postoji enciklopedija bića i vrsta iz stripa Valerijan kao posebna oda tom predivnom svetu. Onima koji nisu pročitali ni stranicu ovog stripa preporučujem da preispitaju svoje zamisli o tome kako nismo sami u svemiru, jer iskreno bilo bi šteta sav ovaj materijal potrošiti na vrstu kao što su Zemljani.
Otvorenog uma treba sagledati ovaj prelepi strip. Preporučujem jer ako nećete biti puni utiska, onda ćete imati neki déjà vu osećaj da ste vi ove svetove videli negde, neko ih je sigurno vešto prepisao… preslikao malo tu i tamo koje uvo skratio, oči promenio ili ste neki svemirski brod baš videli kako vozi neki Wookie. Zar ne? Pokažite mi da grešim i biću spremna da odluku prepustim vama.
Eh, sad o filmu. Na žalost moju veliku, ili ne, moj rodni grad nema bioskop, imamo onaj putujući cirkus koji proizvodi izbor od dva filma i baš propustim Valerijan ne svojom voljom nego sprečena poslom. Naravno, pod izgovorom da pišem članak ni slučajno me srpski robovlasnik ne bi pustio.
Tu je internet da ispravi krivu Drinu koju, iskreno, bolje da nisam ni htela da ispravim.
Prvo ako mislite da sam filmski kritičar odmah da ste prekinuli tu nit u glavi, ja sam hedonista žderem dobar film, znam sve o njemu ali…uh (drvlje, kamenje, bacanje 20 na kockice da me uništi počinje) vreme koje sam protraćila gledajući ovaj film mogla sam da pretočim u kvalitetno čitanje.
Ne, nije zbog toga što mi se nije svideo. Film je odličan da je neki Saturday night live omaž stripu i razumela bih prevelika očekivanja nas koji čitamo, ali čitanje nije u modi, došavši do zaključka da film nije ni blokbaster nego remek delo koje je sigurno poklon Lika Besona tvorcima Valerijana, kao nagrada za dugovečnost jednog stripa.
Nije moje da sudim sate i mukotrpni rad animacije, dizajnera kostimografa, scenografa, ali da je ova gluma mogla da bude kvalitetnija je jedan neoprostivi faktor. Znači da vam ne pokvarim film ako hoćete da uživate u njemu kao u umetničkom viđenju stripa pokvariće vam dve izvikane persone koje su trenutno hit i koje nećemo oprostiti Liku jer ima fetiš na neuranjenje loše glumice od kojih posle postaju akcioni heroji koji siluju jednu franšizu dok nam se ista ta ne smuči zbog glume. (Da mislim da Resident Evil, da Mila je mogla da bude zamenjena posle 2. dela kao dobar dan, mrzite me imam pravo da gledam iza mojih rogova.). Naime, ne znam ko je jadnoj gđici Delevin rekao da ume da glumi ali da je mogla da uzme i pročita sve, ama baš sve stripove kao pripremu, mogla je. Rijana, takođe. Sve što može da vas razočara može iskreno njih dve da nema, film bi imao neku realnu dinamiku. Naravno sedela sam i gledala sam film pored nekog ko nije čitao strip i iste komentare smo imali samo iz različitih uglova. Neke uloge treba dati mladim glumicama koje imaju malo širi spektar nego ove dve. Animacije i CGI su prelepi i preporučujem da pogledate zato što sam uvek volela Lika Besona kao pripovedača pored dobre vatre ali fali mu ćumura što se mene tiče.
Da je umetničko delo jeste da neću više da vam kvarim i to je sigurno.
Pročitajte, uverite se sve je do vas ja sam svoje rekla. Mene i dalje svrbi rog zašto baš Rijana a vas…možda uvo da se osvežite nečim.