Politički korektan govor, propaganda, govor mržnje, metafizičke rasprave.
Desetine naziva za nijanse snega i nijedan za rat.
Da li su i u kojoj meri, granice mog jezika i granice mog sveta?
Vavilon 17 u neku ruku ispituje i preispituje ovu hipotezu iz pomalo nesvakidašnjeg ugla.
Iako tema jezika u SF-u nije ni u Dilejnijevo vreme bila nova i neobrađivana, lingvistička pitanja kojima se bavio jesu bila novina. Način na koji je ova priča građena pravi iskorak čak i iz dotadašnjih jezičkih inovacija u žanru. Autor se ovde bavi samom strukturom, suštinom jezika i pruža uvid u nešto što je izvan pukog igranja rečima. Zapravo, jezik u ovom romanu nije sredstvo već upravo glavni lik.
Okosnicu priče čini ideja da je u srži našeg poimanja sveta upravo naše vladanje jezikom, odnosno da je jezik taj koji oblikuje ne samo našu stvarnost, već i naše postupke, navike, shvatanja i percepciju. Vavilon 17 na neki način testira Sapir-Vorfovu hipotezu (u Dilejnijevo vreme aktuelnu u lingvistici) po kojoj konkretne misli izražene na jednom jeziku ne mogu biti korektno shvaćene od strane osobe koja govori neki drugi jezik. Jezička relativnost, u Dilejnijevom slučaju, bila je inspiracija za književni eksperiment o tome koliko se na misli i postupke može uticati putem manipulacije jezikom, a ovu hipotezu je eksploatisao i Orvel proučavajući na koji način se jezik može koristiti kao politička alatka. Danas, mi proživljavamo nove vrste jezičkih manipulacija našom stvarnošću.
Naša protagonistkinja je Ridra Vong, poliglota, lingvista i pesnikinja, i sasvim slučajno kapetan svemirskog broda. Ovde ću da napravim malu digresiju i da se osvrnem na još jedan aspekt ovog romana koji je, u neku ruku, novina za to vreme (1966). Postavivši Vongovu za protagonistu, a bila je retki ženski protagonista u to vreme još mešovitog porekla, Dilejni krajnje direktno i otvoreno preispituje tadašnje norme žanra. Isto tako, posada koju Vongova okuplja je sve samo ne tipična za jednu spejs operu tog vremena.
Vongova je, u skladu sa svojim sklonostima, opsednuta jezikom, načinom na koji se smisao prenosi putem jezika i, da, savršena je osoba koja bi mogla da pomogne oko razbijanja čudne, neprijateljske šifre. Nije joj potrebno mnogo da shvati neobičnu istinu – Vavilon 17 nije šifra, Vavilon 17 je – jezik.
Iako je ovde demonstrirao ideju da je jezik više od prostog sredstva za komunikaciju, autor nas vodi još jedan korak dalje – od početne Sapir-Vorfove hipoteze, koja se ogleda recimo u nemogućnosti jednog od likova, koji je pod ’uticajem’ novog, vanzemaljskog jezika, da pojmi koncepte ’ja’ i ’ti’ jer za njega oni nemaju značenje I samim tim I ne postoje, do trenutka kada se otkriva sva suština i složenost Vavilona 17. Dilejnijeva lingvistička razmatranja (jer, ruku na srce, radnja im je ipak donekle podređena) dobijaju fantastični i inovativni obrt – u Vavilonu 17 reči otkrivaju samu strukturu objekta, njegov govornik može da razume sam koncept koji određena reč predstavlja. Samim tim, postaje jasna i prava priroda Vavilona 17 – to je veštački jezik koji je u stanju da programira šizoidnu ličnost u svakome ko ga nauči, praveći od svakoga savršenog infiltratora, koji po svaku cenu želi da uništi Alijansu: i ko samim poznavanjem nekog pojma poseduje i stručnost da napravi sabotažu. Kako Vavilon 17 ne prepoznaje koncept ’ja’ osoba pod njegovim uticajem nije u stanju da se kritički osvrne na sopstvene postupke.
Da parafraziram našu protagonistkinju, ponekad nam fali reč kako bismo mogli da opišemo neki pojam i dok neko ne pokuša da ga opiše, da ga imenuje, on ni ne postoji. Imenovanje je, čini se veoma važno našem autoru. Od samog naslova, tj. imena jezika, koji jasno pravi aluziju na Vavilonsku kulu i priču kako su nastali različiti jezici (srž svih problema u komunikaciji), pa do imena glavne junakinje: Rydra Wong (pokušajte ga izgovoriti brzo – right or wrong?).
Naravno, upotreba jedne lingvističke teorije nije ono šta je glavni kvalitet ovog romana. To je priča o multikulturalnosti i ličnim izborima. To je kratak roman koji sadrži sve elemente spejs opere, i svemirska putovanja, sukobe male i velike, pa i svemirske pirate. Idealan za ove praznične dane.
Sam način pripovedanja, jezik koji Dilejni koristi je zanimljiv, vidi se da autor vlada u potpunosti sopstvenim jezikom na jednom dubljem, sveobuhvatnijem nivou. Ipak, pre svega je čitljiv i zabavan. Pojedini aspekti su teško prevodivi, pa preporučujem čitanje u originalu (a postoji i audio knjiga na engleskom jeziku).
Dilejni je bio veoma mlad autor u vreme kada je ovaj roman nastao, i stoga smatram da neke nesavršenosti treba u potpunosti zanemariti i prepustiti se uživanju u jednom autentičnom klasiku žanra.