Prvi zvučni film iz domena fantastike koji nam stiže ove godine jeste Veliki kineski zid renomiranog kineskog reditelja Žanga Jimoua, koji se svojevremeno istakao sa Junakom (Hero/Ying xiong) iz 2002. Film je ujedno i prvo veliko ostvarenje kineske Vanda grupacije koje je namenski pravljeno da bude primamljivo zapadnom (američkom) tržištu, pa mu je kao takvom poklonjena velika pažnja u matičnoj Kini.
Film je tamo premijerno prikazan sredinom decembra, zbog čega je prošlogodišnji hit Odmetnik-1 pomeren za početak januara, dok ga je uoči premijere pratila velika pompa. Na Zapadu je, zbog činjenice da se kao glavni glumac i promotivno lice filma isticao Met Dejmon, bio izlagan kritici zbog navodnog „beljenja“ (whitewashing) likova da bi imao bolju prođu. Bilo kako bilo, film je stigao i do nas, pa da vidimo šta nam zapravo nudi.
Malo istorijskog konteksta
Veliki kineski zid je, bez dodavanja fantazijskih elemenata, jedno od svetskih čuda sa bogatom istorijom, a koji predstavlja impresivno dostignuće ljudske arhitekture i jedinu građevinu vidljivu golim okom iz svemira. Njegovi inicijalni segmenti su izgrađeni još u sedmom veku pre nove ere. Iz dokumenata su poznati delovi koje je između 220. i 206. godine pre nove ere izgradio prvi kineski car, Kvin Ši Huang, a zid koji i danas stoji je sagrađen za vreme Ming dinastije (1368-1644).
Ovaj zid ima ukupnu dužinu od 8.850 kilometara, koji uključuju 6.259 kilometara samog zida, 359 kilometara rovova, i 2.232 kilometra prirodnih bedema poput brdskih lanaca i korita reka. Sa svim svojim kracima i grananjima, ukupna dužina Velikog kineskog zida je 21.196 kilometara.
Još jedan za film bitan istorijski podatak jeste da su Kinezi otkrili barut još u devetom veku, sa prvom zapisanom formulom iz jedanaestog veka. Evropljani se neće susresti sa barutom do mongolskih invazija trinaestog veka, a prva zabeležena formula van Kine se pripisuje engleskom frataru Rodžeru Bejkonu u njegovom tomu iz 1267. godine.
Konačno, takozvani Put svile je postojao između Evrope i Kine vekovima, ali je postao šire poznat nakon čuvenih putovanja Marka Pola između 1271 i 1295. Sam Veliki kineski zid je zapravo građen i razvijan kako bi obezbedio zaštitu za trgovinu koja je tekla između istoka i zapada.
Sve gore navedeno je neophodno predznanje da bi se razumele neke pozadinske stvari u filmu, tako da pređimo na njega.
Radnja filma
Film prati grupu plaćenika i oportunista koji putuju u Kinu u nadi da će se domoći baruta, misterioznog crnog praha čiju tajnu Kinezi strogo čuvaju, a družina vidi kao kartu za svoje materijalno bogatstvo i status kod kuće. Nakon bega od nomada koji ih proganjaju kroz bespuća Kine, družina se sukobljava sa misterioznom zveri, posle čega glavni protagonisti Vilijam Garin (Met Dejmon) i Pero Tovar (Pedro Paskal) završavaju pred bedemima Velikog kineskog zida.
Tu bivaju zarobljeni i izvedeni pred trijumvirat vođa vojnog garnizona koji je stacioniran unutar njega, a koji čine general Vu (Edi Peng), strateg Vang (Endi Lau) i komandant Lin Mej (Tjan Jing). A onda zid biva napadnut i njih dvojica saznaju pravi razlog njegovog postojanja – da zaustavi nadiranje zveri poznatih kao taotije.
Radnja filma je poprilično predvidiva, gde naši junaci, primorani da sudeluju u odbrani, vagaju između toga da li da ostanu u borbi ili da je iskoriste kako bi pobegli. U njihovoj dilemi sudeluje i treći prisutni belac, Balard (Vilijam Dafo), koji je već godinama zatočenik zida i pridošlice vidi kao svoju šansu da pobegne.
Istovremeno, Kinezi vode drevnu bitku taktičkog nadmudrivanja sa taotijima koji, iako zveri, su predstavljeni kao inteligentna i dobro koordinisana horda. Odatle se dva pravca razvoja radnje prepliću i nastavljaju do spektakularnog kraja kakav očekujemo od jednog ovakvog filma.
Prvo što se da primetiti za radnju filma jeste da se u velikoj meri oslanja na kinesku istoriju i kulturu. Same taotije su motiv koji se pojavljuje na ritualnim bronzanim vazama iz perioda Šang i Žou dinastija, i dok je njihova pozadina predmet naučnih polemike, kao bukvalno značenje se navodi „proždrljiv bauk/ala“, a one su kao takvi i predstavljeni u filmu.
Takođe vidimo da je istorija Kine i šire upotrebljena kao osnov za ključne tačke u radnji. Plaćenički duh Evropljana toga doba je iskorišćen da ih namami duž Puta svile do zida, gde im lična korist deluje bitnija od pretnje koju taotije realno predstavljaju. I dok kineski vojnici ispoljavaju očekivani kolektivizam, tri Evropljana gledaju kako iz svake situacije da pre svega izvuku ličnu korist, ili bar da ne pogoršaju sopstveni položaj.
Iza filma kao scenarista stoji Toni Gilroj (Karlo Bernard i Dag Miro takođe sudeluju kao scenaristi), koji je oblikovao priču za filmove iz Born serijala (2002, 2004, 2007 i 2012). Nažalost, provlači se utisak da je radnju više sklapao iz prefabrikovanih motiva nego što se vodio sopstvenim instinktom. To za posledicu ima da dok vidimo da se stvari kreću u pravcu u kome to i očekujemo, imamo utisak kao da nešto fali.
Deo problema može da predstavlja i činjenica da je u produkciji učestvovalo i nekih stotinak prevodilaca. Između kineskog reditelja i američkog scenariste sasvim je moguće da su neke stvari ostale nedorečene ili pogrešno shvaćene.
Likovi i gluma
Veliki kineski zid je mešavina američke i kineske kinematografije, gde su elementi i jednog i drugog jednostavno uglavljeni zajedno, zbog čega nije lako proceniti u kojoj meri je i jedna i druga grupa glumaca odradila svoj deo posla kako treba. Kinezi se na filmu ponašaju kako bi smo to i očekivali iz bilo kog drugog kineskog filma, dok se Dejmon, Paskal i Dafo generalno ponašaju kao u nekom američkom filmu.
Ključni likovi su dovoljno oblikovani, mada na kineskoj strani oni nisu ujednačeno razvijeni kao na Zapadnoj. Lin Mej je najprisutnija na platnu, dok general Vu i strateg Vang ostaju u pozadini, za razliku od Tovara i Balarda koji dobijaju svoje trenutke iako nam je jasno da se priča vrti oko Garina. Imamo jednog kineskog ratnika koji je malo više razrađen i služi daljem zapletu filma, ali to ne izvlači kinesku stranu koja je, s izuzetkom Lin Mej, prikazana isključivo kao kolektiv.
Deo koji štrči u glumi je interakcija između dve strane koje ne govore istim jezikom. U filmu nema zapinjanja u međusobnoj komunikaciji, zato što Lin Mej priča engleski na nivou koji bi posramio prosečnu osobu sa engleskog govornog područja. To je, naravno, objašnjeno Balardovim prisustvom, ali to (verovatnoća da neko lepo ovlada stranim jezikom bez izlaganja sredini u kojoj se on koristi na stranu) ostavlja utisak da naši stranci uspevaju da se sporazumeju sa svojim kineskim „domaćinima“ zato što scenarijo tako kaže, a ne zato što su se pomučili i snašli na tom planu.
Poređenja radi, u prošlogodišnjem Dolasku, gde isto imamo interakciju individua koje ne govore istim jezikom, jedan od trenutaka koji je stvorio tenziju je bio kada su u poruci dešifrovali reč koja može da se prevede i kao „oruđe“ i kao „oružje“, sa potpuno drugačijim implikacijama po dalji razvoj njihovog odnosa. Nasuprot tome, Lin Mej u Kineskom zidu nije ni jednom upotrebila neprimerenu reč zato što je znala samo za najrasprostranjeniji prevod te reči, ali ne i da se u datom kontekstu ona ne koristi.
Vizuelni elementi i specijalni efekti
Ako Žang Jimou voli da radi nešto na filmu, bar sudeći po Junaku, onda je to da prikaže grandioznost kineske carske vojske. Još jedna stvar koju voli je da koristi boje kao element scene, što je u pomenutom filmu bila jedna od njegovih čari.
Ne može se reći da produkcija nije pridala pažnju vizuelnom, ali Žangova jaka vizuelnu simbolika se ne uklapa sa zapadnim stilom. U filmu imamo razne jedinice kineske vojske koje nose oklope različitih boja, shodno svojoj ulozi na bojištu, ali osim što izgleda lepo, ne doprinosi u većoj meri filmu, čak i ako je istorijski tačno.
Ono gde vizuelni elementi pomalo odvlače pažnju u pogrešnom pravcu jeste pri nastojanju da nam se prikažu razmere sukoba sa taotiama. Žang pribegava obimnoj koreografiji u kojoj se često gubi fokus sa naših junaka. Scena kineskih ratnica koje se strmoglavo bacaju sa bedema, dok ih ekvivalenta bandži kanapa izvlači nazad više deluje kao podbadanje Amerikanaca za žensku gimnastiku uoči sledećih Olimpijskih igara, nego što je pametna taktika protiv inteligentnih taotia.
Naravno, imamo i obilje kompjuterski generisanih efekata, mahom za čudovišta koja su pravili ljudi iz Veta radionice (Weta Workshop). Ovo je ista kompanija koja se probila sa Gospodarom prstenova, tako da ne čudi što nam neke scene bude asocijaciju na te filmove.
Jedna stvar koju su Kinezi iskoristili zato što im se moglo jesu prizori pejzaža. Stvarne lokacije koje su odabrali zaista izgledaju impresivno i prosto bi ste poželeli i sami da ih posetite i vidite svojim očima. Sa kineskim zidom su već stvari bile drugačije, pošto produkcija tu nije imala dozvolu da snima na stvarnoj lokaciji. I dok ono što je izgrađeno i kompjuterski generisano za potrebe prikazivanja kineskog zida izgleda impresivno, uvodna sekvenca filma gde se prikazuje nacrtan kao u crtaću zid mi je izgledala neprimerena i trapavo urađena. Svakako sa nečim takvim ne treba da se otvori film koji pretenduje da bude veliki bioskopski hit.
Zaključak
Veliki kineski zid je interesantan za gledanje film, ali ne nešto više od toga, a glavni problem tu je jezik medija. Na kraju nismo dobili ni istočnjački spektakl u rangu Kurosavinog Rana (1985), ili priču kroz vizuelnu simboliku kakav je Junak, ali ni pravi zapadni spektakl. Film na papiru ima sve što treba – afirmisanog zapadnog scenaristu i vodeće glumce, renomiranog kineskog reditelja, zvezde kineske kinematografije i raspoložive lokacije – ali film koji dobijamo nije baš ono što treba da bude.
Naravno, i sami ljudi iza filma prihvataju da je on u neku ruku eksperiment. Ali sudeći po reakcijama zvaničnika koji su od izlaska filma morali da gase požare tu i tamo – kineski sajt Douban ja pretrpeo zvanične kritike kineske vlade i bio primoran da koriguje ocenu za film (5,3/10); Vanda grupacija je morala da demantuje navode da je ko-osnivač Ledženderija, Tomas Tul, dobio otkaz zbog loše prođe filma na blagajni – ovaj eksperiment nije baš urodio plodom.
Srećom, nama neće da pokuca kineska vlada na vrata za našu ocenu, ali je činjenica da je uz drugačiji pristup film mogao da bude bolji. Za sav trud i korišćenje belaca bez „beljenja“ filma, konačna ocena je 6.
Ocena: 6/10