Voz večnosti (ili Infinity train u originalu) je animirana serija fantastičnog sadržaja ponikla u produkciji Cartoon Networka, i sa pravom možemo tvrditi da je ovaj crtać kvalitetno ostvarenje koje se može ponositi bogatstvom narativa, idejnim spektrom koji flertuje sa žanrom misterije, intezivnom dinamikom priče, ali i imaginativnom estetikom crteža. Voz večnosti je ozbiljna priča o sazrevanju prividno uvijena u dečije boje, što nije iznenađenje budući da stiže iz stvaralačkog univerzuma Ovena Denisa (poznatog još i kao autora svojevremenog hit crtaća Regular Show).
Radnja crtaća se fokusira na trinaestogodišnjakinju po imenu Tulip Olsen (u prevodu njeno ime znači lala i za glavnu junakinju predstavlja večni blam), koja se bori da prihvati činjenicu da se njeni roditelji razvode i da je nepovratno izgubila idiličnu sliku porodice. Tulip je neprestano rastrzana zbog sukoba između njenih roditelja, što dovodi do toga da ova simpatična „štreberka“ i zagriženi kompjuteraš koja luk jede kao jabuku, postane osorna, namćorasta i eksplozivna osoba koja se svakodnevno breca na svoju majku i koju je bolje izbegavati. Otuđena, razočarana i posve iznervirana kada njen otac prekrši obećanje da će je odvesti u kamp za programere, Tulip reši da sama kradom ode tamo i kreće na železničku stanicu gde se „slučajno“ ukrca na voz večnosti. Tad tek Tulip shvata šta znači kad stvari odu do sto đavola. Jer vidite, kada jednom uđete na voz večnosti silazak nije lak. Ako probate prosto da iskočite kroz prozor naćićete se u beskrajnoj pustinji u kojoj vrebaju gladne i krvožedne džinovske vampir-bubašvabe. A ako ostanete u vozu, ne samo što morate prelaziti iz vagona u vagon u potrazi za odgovorima otkud ste se uopšte našli tu i čemu služi taj bizarni voz ili kuda ide, i kako da pobegnete i vratite su u svoj život, već morate da rešavate različite zadatke kako bi se uopšte otvorila vrata svakog narednog vagona ili izašli iz onog u kome se trenutno nalazite. Tulip srećom nailazi na pomoćnike, jedan od njih je simpatični loptasti robotić Jedan-Jedan (One-One), koji se često rastavlja na dve ličnosti smešrene u robotske polulopte – Jedan Tužan (One-Sad-One) i na Jedan Srećan (One-Glad-One), aa drugi je velški korgi Atikus, kralj pasa koji govori, koji je u neku ruku istinski vodič za Tulip i druge junake. Iako je Atikus onaj glas morala koji usmerava i podučava Tulip strpljenju, poštovanju i drugim vrlinama, Jedan-Jedan je svakako najdopadljiviji lik u čitavom serijalu i igra ključnu ulogu u rešavanju misterije večnog voza.
Jedan-Jedan je baksuzni robotić koji često oscilira između najluđe euforije i najgore depresije, a koji je pored toga još i kao šlag na torti pretrpeo amneziju sačuvavši samo jedno sećanje – da mora naći svoju majku (spojler i genijalna igra reči – on traga za matičnom pločom koja je deo kontrola voza). Jedan-Jedan je najsnažniji predstavnik komičkog sloja priče, pa tako npr. neke od njegovih replika su apsolutno obeležile čitav crtani, što recimo vidimo i prilikom prvog susreta družine protagonista i robota-ubice, kad Jedan-jedan naivno pita poludelu mašinu: Jesi li ti moja majka?“ Na to Tulip besno zaurla: „Kakva majka, vidiš da hoće da nas poubija sve!“ I tad Jedan-Jedan onako šmekerski, kao da objašnjava retardirtanom detetu odgovori – „Moje pitanje ostaje neizmenjeno“. Iako je Jedan-Jedan apsolutni favorit što se tiče komičkog u crtanoj seriji ipak upada u oči da je gotovo svaka epizoda vrlo dobro izbalansirala humor i dramu i ugradila ih u sve likove iz crtaća, bili oni pozitivni ili negativni, što definitivno neće ostaviti publiku ravnodšnom. A pri tome složena motivacija, pozadinska obojenost i psihološki ostvarena priča kreirana je za gotovo svakog lika iz crtane serije, pa činjenica da je sve stalo u desetak epizoda od dvadesetak minuta deluje neverovatno. Npr. složenost serije se vidi i u koncepciji likova, pa tako lik Mačke koja deluje kao tip prevrtljivog preprodavaca i špijuna, ima svakako ponešto demonizovano-iskušavački karakter, ali ovaj lik ima ujedno i tragičnu pozadinu koja izaziva pre svega sažaljenje, a slična situacija (samo na mnogo snažnijem nivou) vidi se i na primeru lika Amelije Hjugs, jedne od najhumanizovanijih negativaca u svetu crtanog filma i glavnog oponenta sa kojim Tulip mora da se suoči kako bi se oslobodila večnog putovanja vozom. Pored zaista dobro osmišljenih likova i sveta, čitava ideja voza koji putuje u večnost i u kome je potrebno prevazići prepreke posebno dizajnirane za svakog putnika kako bi oni mogli da pobede svoje mane, izvuku nauk, razviju emocije i empatiju, ili da se suoče se sa gubitkom kako bi nastavili dalje hrabro život i sastavili parčiće sopstva, pokazuje jednu vrlo duboku humanističku poruku u kojoj ne manjka ni metafizičkog aspekta, ni emotivnog naboja, zabavnog sadržaja, niti stvaralačkog potencijala, i zato je ovaj crtani definitivna preporuka za gledanje u kišne (a i sve druge) dane. Pa ako vam se svidi, ne brinite, Oven Denis je izbacio i drugu sezonu (u najavi je i treća) Voza večnosti, u kojoj se ponovo susrećemo sa ukletim vozičem samo sa drugim putnicima i novim izazovima.