“Vukovi Sudbine” je klasično deo epske fantastike, niškog pisca Miloša Petkovića. U knjizi se ne govori o borbi dobra protiv zla, već priča o avanturistički nastrojenim likovima koje je okupila sudbina.
Veoma retko imam to zadovoljstvo da vam pretstavim dela domaćih pisaca, ne samo zbog činjenice da mali broj piše fantastiku, već i zbog činjenice da izdavačkih kuća koje žele da objave fantastična dela nema dovoljno.
“Vukovi Sudbine” je prva knjiga u serijalu, izdata 2008. godine i doživela je zapažen uspeh na našem tržištu. Kako sam pisac kaže, knjiga treba da pomogne ljudima u trenutcima kada njihovom umu treba odmor od problema svakodnevnice i omogući im da zavire u jedan čudesni svet. I zaista, knjiga je napisana u lepršavom stilu, laganom za čitanje. Priča će pred vašim očima teći kao mirna reka, uhvatiće vas rukama i uvući u taj svet, iz kog nećete želeti da izađete. Iako je primetno da ovaj deo služi za upoznavanje sa likovima, svetom i dešavanjima, nikako nije samo to. Knjiga ima svoju priču koju priča natenane, bez žurbe i previše informacija, ali ni u jednom trenutku nije statična ni ista, već je dinamična i šarenolika, taman onoliko koliko treba.
Na početku upoznajemo Insomnijuse, miroljubive gnome-trgovce, koju putuju iz Jezer-grada do krčme “Raspevani Hrast” da isporuče piće i ostalu robu. Prilikom noćenja u šumi, Hikrika, najstarijeg od Insomnijusa, od sigurne smrti spašava vilenjak Adaron, ubivši rogatog vuka. Ubrzo gnomi i vilenjak postaju prijatelji, i on kreće sa njima do krčme. Usput saznaju da on nikada nije bio među svijima, kao i da ne poznaje vilenjački jezik, te da su ga očuvali stražari na Severu. Kada družina stigne do “Raspevanog Hrasta” Adaron ostaje sa njima i uživa u svim počastima koje Insomnijusi imaju u toj krčmi. Tamo ih čeka niko drugi do sin Hekrika i Mogre, koga juri banda lopova, Driago.
Razlog zašto Driaga jure lopovi jeste što im je ukrao par dijamanata, ali i spis koji govori o misterioznom blagu čarobnjaka Šaruina. Mogra dešifruje spis, ali im to ne pomaže previše, sem što im govori da moraju otići do Run’Edana, grada ljudi na istoku i o Zakariusu Trar’Minoru, za koga pretpostavljaju da je pisac spisa. Tako Driago i Adaron, koji želi da se proslavi i da obiđe svet polaze u avanturu, u potragu za sledećim tragom do blaga. Na tom putu sreću Halgu, varvarskog kralja, Haroda Gvozdenvrča, patuljačkog šampiona u ispijanju piva, pirata Džona Buru i sveštenicu Kendru, koji prihvataju njihov poziv i kreću u avanturu. Ono što je bitno jeste da Driago i Adaron nisu slučajno naišli na saputnike, već ih je sudbina vukla ka njima. Zajedno čine jako čudnu družinu, ali jedinstvenu i složnu, zabavnu i neustrašivu, koja je kadra za velika dela.
Knjigu ima potencijal da bude jedno od najboljih dela epske fantstike sa naših prostora. Ceo svet je predivno osmišljen, likovi su raznovrsni i kao individue vrlo sposobni, međutim kao što i sam pisac kaže, mnogo jači kada su zajedno. I to je jedna od poruka knjige – da se ljudi moraju držati zajedno, i da samo tako mogu ispuniti svoje ciljeve, uz pomoć drugih, nikako sami.Ukoliko volite epsku fantastiku nabavite ovu knjigu, nagradite sebe njom i uživaćete u svakoj stranici.