Poslednjih godina smo čuli dosta praznih obećanja o novim platformama i tehnologijama koje će nam promeniti život na internetu: Crypto, NFT, Metaverse i najskorije neki marketabilni oblici generativne veštačke inteligencije, verovatno kao odgovor na početak kraja masovnog usvajanja mobilnih telefona i društvenih mreža. Velikim tehnološkim kompanijama i malim startupovima koji jure za njihovim uspehom potrebno je da osiguraju neprekidan i eksponencijalan rast, pa smo mogli čuti razne eksplozivne izjave o idejama i mogućnostima u budućnosti informacionih tehnologija, koje zapravo nikad nisu bile ni u fazi prototipa.
U sferi gejminga, jedna od argumenata za korisnost NFT-eva a i neke jedinstvene Metaverse platforme bio je da će NFT-evi omogućiti da koristimo asortiman oružja ili druge opreme iz jedne igre u drugoj, recimo, kada biste Lighsaber koji ste osvojili Star Wars igri (ne pričamo ovde o dekontekstualizovanim modovima) iskoristili da ubijete nekog zmaja u nekom od DnD realmova, jer dokle god je to jedinstven predmet na blockchainu zašto ne bi mogla bilo koja igra da pristupi njemu? Pa, ne. Svako ko i malo poznavanja kako funkcioniše pravljenje video igara, dizajn, produkcija, 3D grafika, ili samo ima dovoljno zdravog razuma, shvatiće da svaki decentralizovan račun poseduje neko digitalno dobro i ovo ne omogućava ništa više nego što je moguće bez blockchaina. Problem je logistički i svestran: autorska prava, sam dizajn sistema igre, potrebno ljudstvo, kompatibilnost softvera i fajlova… ali, šta ako bih vam rekao da su uz malo mašte i zajednički volonterski rad, entuzijasti za kompjutere ranih 80-ih ovu fantaziju uspeli da ožive.
Dobrodošli u „Wonderful World of Eamon”. Skraćeno poznat kao „Eamon”, ovo je tekstualni kompjuterski RPG sa elementima tekstualne avanture iz 1980. godine, koji je ujedno i jedan od najstarijih sistema u okviru video igre za kreiranje user-generated sadržaja, otprilike Mario Maker za RPG-eve. Već 70-ih, kompjuterski RPG-evi su osnovna matematička pravila borbe DnD-a izuzetno verno preneli u digitalnu formu, u početku na fakultetskim mainframe računarima po Americi (od kojih su neki bili čak preteče MMO-va i live service igara, ali to je priča za sebe), a zatim u svedenijem obliku na najranije PC-eve kao što su Apple II. Ovi rani RPG-evi bili su ono što bi smo danas nazvali dungeon crawler, sa strukturom koja je danas opstala u Diablo ili Persona serijalu, istraživanje velikih konfuznih lavirintova sa fokusom na konstantne borbe (obično, ali ne uvek, potezne) koje postaju sve teže kako prelazite na nove nivoe. Ono što im je nedostajalo je narativni i kreativni aspekt DnD-a, proces uživljavanja u okruženje i priču kroz dinamičnu naraciju Dungeon Mastera i interakcija kroz verbalne odgovore na prirodan način, ne davanjem mehaničkih komandi ATTACK, SPELL, GUARD itd.
Paralelno sa najranijim kompjuterskim RPG-evima, takođe su se razvile tekstualne avanture. Tekstualne avanture bismo najlakše opisali kao igre u kojima je glavni režim interakcije unos tekstualnih komandi za koje dobijamo tekstualne odgovore i opise okruženja u kome se nalazimo ili rekviziti koje koristimo, ali iza ovog skromnog imena za nešto što deluje kao artefakt vremena u kom su se kompjuteri teško mučili da prikažu bilo kakvu grafiku, zapravo se nalaze osnove čitavog avanturističkog žanra. Ako bismo avanturistički žanr sveli na osnove to bi bila serija ključeva i brava, (ovo ime se ne odnosi na avanturistički sadržaj narativa kao u filmovima ili literaturi već vodi poreklo od mainframe tekstualne igre Colossal Cave Adventure, kao što su pucačine iz prvog lica u početku često nazivane Doom klonovima), ova forma važi jednako za najranije tekstualne avanture, koliko za akciono avanturističke metroidvania igre, Zelda igre, ili moderne AAA blockbustere kao što su The Last Of Us ili Red Dead Redemption 2, ali suština ovog žanra je od početka bila za razliku od čiste puzle igre, što svojim ključevima i bravama i čitavom sledu u koje su postavljeni daje narativno značenje. To mogu biti bukvalni ključevi i brave, mogu biti raznovrsni inventar opreme iz Zelde, apstraktne šale ispričane kroz bizarne kombinacije predmeta iz Lucasarts igara ili prosto interakcije sa likovima kao u recimo Life Is Strange ili Ace Attorney serijalu („možeš li tom i tom da daš ovo pismo/preneseš informaciju” i slično). Sa ovim na umu, nije teško uvideti neograničen potencijal čak i najranijih tekstualnih avantura da izraze gotovo neograničen (bar na nivou bilo koje knjige, u zavisnosti od sposobnosti autora) nivo kompleksnosti narativa i dočaravanja nekog sveta u koji možemo pobeći bez ikakve grafike i time dopuni ono što je nedostajalo konvencionalnim kompjuterskim RPG-evima iz tog vremena u odnosu na DnD.
U ovom miljeu izašao je Eamon. Ova jedinstvena igra ne samo da je ukombinovala elemente oba žanra, već ju je autor Donald Braun izdao ne komercijalno nego u javni domen kao opšte dobro, i u uputstvu pružio svu potrebno dokumentaciju kako bi podstakao deljenje igre i kreaciju homebrew sadržaja. Ovim elementom je ispunio i treći aspekt DnD-a, ne igrača već dungeon mastera. Nikad nije ušao u mejnstrim ali je postigao kultni status i sredinom osamdesetih je počeo da radi Nacionalni klub Eamon korisnika, ljudi su preko pošte počeli da dele svoje avanture na disketama, i igra je zadržala popularnost i dobila portove za kasnije računare. Ove avanture su obuhvatale raznorazne svetove, tematike i žanrove prvenstveno u domenu klasične fantastike ali i sci-fi-a, horora pa i više realističnih okruženja. RPG sistem nije najkompleksniji, koristi samo 3 osnovna stat-a: hardiness (za odbranu), agility (za mogućnost korišćenja različitog oružja) i charisma (za socijalne provere) za likove ali je dovoljno kao osnova. Ono što gejmeplej čini znatno zanimljivijim je izuzetna raznovrsnost radnji koje igrač može da odradi osim same borbe u raznim modulima, neki recimo koriste interakcije i zagonetke sa korišćenjem vatre ili drugim fizičkim pojavama. Ono što čini stvar zaista uverljivom je što recimo možete bakljom da zapalite i drveni kovčeg i pokupite šta je unutra, ovaj nivo interakcije smo tek počeli da uočavamo u većoj meri u novijim igrama kao što su Minecraft i još skorije Breath Of The Wild, pravo je čudo šta su sve gejm-dizajneri mogli da urade kada je za kreiranje neke unikatne interakcije bilo samo nekoliko redova koda i koja rečenica, a ne kompleksni modeli, teksture, animacije.
Finalna stvar koja čini Eamon zanimljivim je ono što sam sugerisao na početku, kako joj svi moduli funkcionišu na istom sistemu, kada jednom napravite lika na početku, moguće ga je sprovesti kroz beskonačno avantura, i ne samo to već je moguće bilo koju opremu preneti iz jednog u drugi svet, jedina je mana što itemi sa specifičnim funkcijama neće moći da ih koriste u drugim svetovima. Mnoge avanture čak i jesu dizajnirane za likove većih nivoa. Ovaj pristup omogućava mnogo veći osećaj povezanosti sa vašim likom, iako ćete možda morati da zamislite da je neki putnik kroz multiverzum, kao u nekom od mnogih trenutno popularnih filmova, ipak ni ovo nije puno drugačije od onoga što vidimo u Fortnite-u. Ovde doduše možete da uživate u crossoverima bez komercijalnog cinizma. Treba napomenuti da su mnogi moduli i dizajnirani više kao interaktivni svetovi a ne linearna priče, ne pozivaju vas da odradite neki specifičan zadatak, već da prirodno istražujete šta vas interesuje. Upravo ova priroda igračeve motivacije dovodi do najvećeg uživaljvanja i savršeno se uklapa sa uskoči-iskoči sistem modula.
Ako bih nastavio dalje da vam pričam o Eamonu, to bi onda moralo da bude pregled individualnih avantura, ali umesto toga uputi ću vas na eamon-remastered.com .
Potpuno besplatno, remasterovano izdanje, koje možete igrati na brauzeru i sa nalogom sačuvati lika na bilo kojem uređaju. Istražite kulminaciju nekih od najranijih i najuticajnijih trendova najranijih video igara i uverite se kako nikako nisu bile primitivne. Uživajte u rezultatima čiste ljubavi a ne komercijalnog ulaganja i focus testinga.
A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.