Traženje veze između umetnosti i filozofije je oduvek bila zaista interesantna tema. Uglavom to i ide jedno s drugim, ali za obične smrtnike zvuči kao da smo malo skrenuli s uma, pogotovu ako govorimo o filozofskim načelima u crtanom serijalu!
Kada govorimo o ljudskom postojanju i slobodi, uopšte govoreći o celom apsurdu življenja, da li je iko pogodniji za predstavljanje cele svetske misli egzistencijalizma, dodatno povezanog sa ateizmom, nego Rik Sančez? U redu, ovo je bilo retoričko pitanje i ne želim znati odgovor jer trenutno, zarad ovog teksta – ne, niko nije pogodniji. Uveriću vas da niko ne pati više povodom životnog besmisla i niko nije vredniji u potrazi za smislom do našeg glavnog protagoniste. Filozofija egzistencijalizma nam ne da mira ni na ovom svetu, ostavljajući nas da se pitamo o sopstvenom postojanju i svrsi, ali činjenica da Rik neprestano postoji i obitava u drugim univerzumima u kojima otkriva i druge širine nama poznatog i nepoznatog sveta, samog postojanja, možemo zamisliti tek koliko to utiče na psihu jednog zemaljskog bića koje konstantno preispituje sebe. Kakva pitanja bi to pokrenulo u bilo kome od nas? Da li apsurd postaje još veći ili se smanjuje? Da li možemo reći kako Rik ide u svakodnevne avanture, poražavajući čudovišta radi sledećeg koraka koji znači poražavanje glavnog čudovišta- a to je on sam? Da li je to način sa kojim se on bori sa samim sobom da zaboravi na neizbežnost postojanja i zatim neizbežnost smrti?
Započećemo od, pa početka. U prvoj sezoni i epizodi pod nazivom “Meeseeks and Destroy” vidimo rane naznake tog čuvenog egzitencijalizma. U toku obavljanja poslova i izdrvšavanja usluga za koje su namenjeni, jedan od plavih čudaka, zvani Meeseeks, kaže da je postojanje bol.
Veoma je simbolično koliko se Rikova ličnost i njegova inače neizražena mišljenja oslikavaju u robotima koje on stvara. Na samom kraju te episode Rik nam otkriva svoju uzrečicu “Wubba lubba dub dub”. Zarad razjašnjenja te fraze, prebacićemo se na epizodu “Ricksy Business” u kojoj, još jedno od krajnje čudnih stvorenja paralelnih univerzuma predstavljeno kao polu pticavanzemaljac polu čovekvanzemaljac, pod nazivom Birdperson otkriva Mortiju da ta rečenica, u prevodu na njegov jezik, znači “I am in great pain please help me” (U velikim sam bolovima, molim vas pomozite mi). Birdperson smatra da je Rik zaista u velikim psihičkim bolovima i da zato mora da se umrtvi, ili bolje rečeno da zaustavi svoju bol, svoj mozak, da Rik zato i želi žurku, koja i jeste glavna radnja cele episode, radi zaborava. On oslikava svoje samouništenje, ušmrkava vrstu tamošnjih narkotika I time spasava sebe od svojih nagomilanih misli i pitanja svrhe pojedinca, u tom momentu on izgovara rečenicu “Wubba lubba dub dub”, i možda tu jedini put ima smisla. U toku tog razgovora sa Birperson-om, Morti je siguran da Rik to ironično govori, ali ipak ostavlja mesta mogućnosti da je to istina, što vidimo kada se Morti obraduje jer Rik do kraja epizode, koji provodi sa unucima par meseci, ne govori tu frazu.
Kada smo spomenuli Rikove tvorevine, bilo bi sjajno da se osvrnemo na epizodu “Something Ricked This Way Comes” u kojoj se pojavljuje jedan mali robot, Rikov eksperiment, čija je svrha samo da dodaje puter. On postavlja konkretno pitanje: “Koja je moja svrha?”, što nas navodi da se zapitamo isto. Da li smo svi nekome samo ‘dodavatelj putera’? Da li se Rik igra Boga predstavljajuci nam beznačajnost života i naše svrhe. Samospoznaja robota da je njegova svrha samo da dodaje puter stvara vrstu osećanja u njemu. Rik, po samoj robotovoj spoznaji, kaže: “Dobrodošao u klub, druže”, asocirajući na sopstveno shvatanje svoje svrhe, on sebe vidi isto tako.
U toj istoj epizodi, kao jedan od likova, pojavljuje se i sam Đavo, u čijoj antikvarnici radi Samer (Rikova unuka, a Mortijeva rođena sestra). Stvari koje “kupci” odatle uzimaju se ne plaćaju novcem, već dušom, dobiju predmet za sebe ali zauzvrat su oštećeni, nešto im se oduzima. Možemo li reći da je to vrsta medveđe usluge, iako ona prevashodno nema ni dobru nameru – Đavo je svestan šta radi. Na neki način i taj čin nam daje pouku o životu, nešto ćemo dobiti dok ćemo platiti nečim vrednijim od novca. Rik uvek zbija šale koje imaju veze sa tim kakav je život, slično ovoj tematici. Rik se bori protiv Đavola i time igra pozitivnog lika, rekli bismo Anđela ako vršimo poređenje na tom nivou. Njegova unuka uzima stranu Đavola ističući kako Rik utiče na njihovu zajednicu, samo je parazit, nju nije briga što radi za Đavola. Da li i nas nije briga što radimo za đavola ili više njih? Jesmo li mi slepi? Njen izgovor za to je da ništa nema veze, jer i brza hrana daje ljudima dijabetes, svi su loši, zašto bi onda bilo loše raditi za Đavola? Rik je čak i Đavola naterao da poželi da se vrati u Pakao, nesrećnik je čak pokušao i da se ubije. Rik izgovara čuveno “Wubba lubba dub dub” dok pokazuje srednji prst Đavolu, boreći se protiv njegovih ukletih predmeta. Ovde je teško je naći povezanost ove rečenice i njegovih postupaka tokom izgovaranja iste, zato je prethodno istaknuto kako fraza dobija najveći smisao u samoj epizodi gde se i objašnjava njeno značenje. Takođe, u ovoj istoj epizodi Džeri otkriva svoju svrhu, tačnije postaje cenjeniji na Plutonu, cenjeniji nego što je ikada bio na Zemlji I u svojoj porodici. Koliko samo simbolizma ima u tome da što je Džeri bitan na Plutonu, koji se tada više ne svrstava ni u Solarni sistem kao planeta. Koliko to govori o tome da je Džeri zapravo beznačajan? Da li je Rik zlobiniji od Džerija jer shvata koliko smo mali, on je inteligentni naučnik i shvata prolaznost ljudskog života, shvata da svi mi imamo ali kao da nemamo svrhu, nismo tu za sebe, tu smo da služimo, kao pravi dodavatelji putera. Džeri kao manje inteligentan možda ne shvata to, niti ga brine, stoga se on često oslikava kao srecniji I uzbuđeniji oko ‘beznačajnih sitnica’.Na samom kraju episode sa Đavolom, Rik nastavlja da se pravi da ga ni za šta nije briga i govori kako je to zapravo najbolji osećaj. robot za puter se više ne odnosi sa pažnjom, kada Rik ostane sam u kući pita ga da gledju film i robot odgovara sa: “Nisam programiran za prijateljstvo”. Kada zavirimo ispod nacrtanih likova I dvodimenzijonalnih slika, vidimo da je Rik ljubomoran na Đavola jer je Samer bliža sa njim I ostvarili su vezu deda-unuka, dok Rik to nije uspeo. Vidimo da ispod bezosećajnosti ipak leži nešto povredivo. Mnogi ljudi imaju ove rikovske karakteristike – skrivanje osećanja zbog konstantnog straha o tome kako svako može da nas povredi ako smo imalo osećajni. Od života nam nema skrivanja, ne postoji “baš me briga” koje možemo uputiti apstraktnom, zato ga upućujemo ljudima koji imaju moć da prodru do nas jer zapravo uvek smo uplašeni.
Rik uglavnom svoju uzrečicu (i dalje govorimo o “Wubba luba dub dub”) koristi prilikom izgovaranja neke uvredljive šale, neprikladno i prilično glasno. Ovoga puta, u epizodi “Raising Gazorpazorp” je govorio o tome kako je “posao” muškarca da pobegne od žene nakon što su bili intimni, a ne obrnuto. Time nam govori da je on to vrlo verovatno i uradio u svojoj prošlosti, da li on žali zbog toga? Mislim da je nepogrešivo ako kažemo: Da, žali. Ne samo zbog istinskog prevoda uzrečice, već i zbog načina na koji to kaže- baš kao da mu uopšte nimalo nije žao, jer on potiskuje svoja osećanja, a iz daljih sezona i epizoda znamo da poseduje osećanja prema ženama, kao i prema svima, iako to najradije skriva. On se ponaša i ističe kako je to samo njegova uzrečica, da li radi zavaravanja drugih, a možda malo i samog sebe ili je zaista toliko sarkastičan koliko Morti tvrdi?
U epizodi “Rixty Minutes” Morti, u nadi da će prikazati koliko je život čudan, prolazan i kratak, pokazuje Samer svoj grob, u kojem leži njegovo telo koje je morao sam zakopati, jer su on i Rik jednom prilikom uništili celu planetu i preuzeli mesta samim sebi. On svako jutro jede doručak u kući pored koje je njegov leš koji truli. “Nobody exists on purpose. Nobody belongs anywhere. Everybody’s gonna die. Come watch TV?” (Niko ne postoji s namerom. Niko nigde ne pripada. Svi će umreti. Hajde da gledamo TV?) – Rečenica koja je doživela malo veću popularnost, takođe ukrštajući se se egzistencijalizmom. Možemo slobodno reći i da je Samer upala u egzistencijalnu krizu saznavši da nije bila željena od strane roditelja. Mortijeva rečenica, ne samo što teši njegovu fiktivnu sestru u fiktivnom crtanom serijalu, ona teši sve nas koji se ponekad zapetljamo u koncima ovozemaljskog života koji retko kad (tumačiti kao NIKAD) ide po našim pravilima i putanjom koju smo mi ucrtali. Najbolji način je da se pomirimo sa svime na šta ne možemo uticati i da budemo srećni onako kako znamo, jednostavno – da živimo. Ne znamo da li išta zaista ima svrhu, da li iko ima svrhu niti da li je sve zaista toliko bitno.
U celom serijalu Morti je prikazan kao slaba karika tog timskog dua. U epizodi “Close Rick-counters of the Rick Kind” javlja se mnoštvo Mortija, oni su tu napokon generalno prikazani, tada vidimo da su svi oslikani kao oni koji su mučeni, oni koji trpe radnju. Oni nemaju nikakvu šansu da pobede Rika, nemaju šansu prvobitno da se oslobode njegovih šaka. Mnoštvo Mortija se koristi kao ljudski štit, oni predstavljaju objekat koji je iskorišćavan. Na samom kraju otkriva nam se Morti koji je kontrolisao svog Rika, kao veliki plot twist jer do tada nam je delovalo da je drugačije. I mi sami, kao gledaoci, navikli smo da Rik kontoliše sve. Kada bismo Rika I Mortija tumačili kao jednu, jedinstvenu osobu, kao na primer, sebe samog projektovanog kroz dve, skroz različite, ličnosti – možda bi to imali smisla. Možda smo neki malo više Morti, a drugi oko nas malo više Rik, ali kada bismo zamenili uloge u jednoj epizodi naših života, I mi bismo oslikavali moć.
U drugoj sezoni, epizodi “Total Rickall” jedan od glavnih junaka postavlja pitanje: “Da li sam ja stvaran?”. Pitanje koje zvuči skroz normalno u epizodi u kojoj se javlja bujica parazita u vidu raznih osoba koje ti zamagle mozak mnogim neopostojećim uspomenama, svako pocinje da se pita da l je on parazit. Inficirajuci uspomene paraziti čine da više ništa ne znamo zasigurno. Ako se osvrnemo na ceo serijal, kao i na stvaran život, pitanje “Da li sam stvaran” se javlja, boldirano, istaknuto. Da li smo stvarni? Koliko možemo biti sigurni da ne igramo ulogu u lažnom svetu u okviru nečijeg stvarnog sveta? Sama činjenica da postoje banalni paralelni univerzumi nam govori o besmislenosti. Primer: Pica naručuje čoveka-> Telefon naručuje stolicu->Stolica naručuje telefon. Zamena uloga.
Zatim kada govorimo o malom Riku (Tiny Rick) i epizodi u kojoj je on centar pažnje, zapazićemo rečenicu “Universe is a little too big to care about something so small” (Univerzum je malo prevelik da bismo brinuli o nečemu tako malom) koja se usko vezuje za našu tematiku.
Dok obitava u svom tinejdžerskom telu, kako bi pomogao unucima da uhvate vampira u školi, Rik ostaje radi žurke jer to odgovara Samer i vređajući starog sebe (svoje parvo telo) izgovara frazu koja jeste varijanta pređašnje uzrečice (“Wubby lubby doob doob”) time izražavajuci patnju zbog zarobljenost u telu koje nije (trenutno) njegovo i iz koga želi izaći. To nam daje do znanja I u pesmi sa glavnim izrazima poput “Pustite me napolje” i “Pomozite mi” koju peva na istoj žurci. 
Njegova podsvest je zarobljena, želi da se vrati u svoje pravo telo a ne u klona. Njegovo pravo telo za to vreme umire. Samer jedina razume da su loše misli pogurane njegovim mozgom koji se prilagodio na mladju dob i da je to istaknuto kroz tinejdžerski bes. Mali Rik smišlja i ples koji sam naziva “Pustite me napolje” . Da li svi mi kroz vidove umetničkog izražavanja kao što je muzika i slikanje, kroz vizuelne i auditivne izraze, pokazujemo duboka osećanja i patnju? Mali Rik želi ubiti starog sebe. On potiskuje svoju podsvest toliko da više nije ni svestan ko je on. U svojoj realizaciji mali Rik kaže: “Nisam tražio da budem rođen”. Da li on pati samo zbog zarobljenosti u drugom telu, sa kojim već mentalno srasta ali ne sasvim, ili pati zbog zarobljenosti u životu? Možemo li napraviti poređenje tog malog tela u kom je Rikov um zarobljen sa malim svetom u kom smo svi zarobljeni? Da li pati što je stvoren, sa beznačajnom svrhom ili bez nje, da li za njega bilo šta ima smisla I da li je zbog toga toliko zao I nezadovoljan? On nije srećan što je rođen, kako bi ikada bio predstavljen kao drugačija ličnost. Rik nije bezosećajan ludi naučnik, on želi da to bude, I u neku ruku jeste, ali nije. Jeste I nije, I nije I jeste. On je sve I on je ništa, kao mi, kao svi. Njemu je lakše da bude bezosećajan, ne mora da pati, patiće kroz smešne fraze I to je jedan od direktnih načina zahvaljujući kojima možemo znati šta se dešava sa njim.
Kada govorimo o Riku I njegovom shvatanju teizma, on nam u posebnim trenucima on nam očigledno stalja do znanja da ne veruje u Boga. Kao u sceni u kojoj Rik pokušava da spasi sebe I Mortija u nepreglednoj tami svemira I shvata da samo jedan može biti spasen, on odlučuje da to bude Morti I miri se sa sopstvenom smrću. Kada ugleda tračak nade on kreće da se moli Bogu. Posle preživljavanja, posle bivstvovanja na ivici sa tako strašnom smrću, Rik izgovara “J**i se, Bože” a zatim i: “Nema Boga”. Kao što vidimo, kada se nađe u teškim situacijama Rik se oslanja na spasioca i najveceg stvoritelja (kako ga sam naziva) – “Ja ne verujem u njega ali on veruje u nas”.
Da li se sarkazmom Rik bori protiv svoje samospoznaje i straha? Da li ne veruje u Boga zbog tog straha od smrti i odbijanja iste, kao što odbija i samo postojanje Boga?
Mislim da nam slika u kući porodice Smith (I Rika), govori dosta o pogledu na život zastupljenom u čitavom crtanom serijalu.
