Po prvi put te prožima strah. Juče si se budio uz dva otkucaja srca pored sebe i shvatio da si postao najsrećniji čovek na svetu, a već danas strepiš da si sve to izgubio. Ona je nestala, i tvoj najbolji prijatelj, čovek u koga imaš najveće poverenje i koga si pitao da bude kum tvom detetu, pomaže ti da je lociraš. Ne časiš ni časa, munjevito ulećeš u mračnu prostoriju koja je ispunjena gasom. Unutra zatičeš njega, đavola, kako je drži zarobljenu i zlokobno ti se smeje dok stvara zver pred tvojim očima. To je ista ona koja te je ubila pre toliko godina i razorila čitav grad. Ovog puta znaš šta ti je činiti i istog trenutka guraš tu opaku zver visoko u nebesa gde ne može nikoga povrediti. Ali u trenutku kada lik zveri polako bledi, ti konačno shvataš strašnu istinu. Đavo te je prevario i obmanuo – drogirao te je halucinogenim gasom, čineći da ubiješ ženu koju voliš misleći da je ona bila zver. Nemaš vremena da odreaguješ jer već čuješ eksploziju od koje milioni nedužnih života ispod tebe bivaju izbrisani u deliću sekunde. Sam si, i u svom najmračnijem trenutku, u pepelu i plamenu, konačno shvataš šta moraš da učiniš. Nisi mogao da spaseš svoj svet, ali možeš da spaseš svet za sve druge. Ubićeš đavola koji ti je sve oduzeo, ako treba ubićeš sve đavole ovog sveta i sprečiti da se ovako nešto ponovi, i konačno sve ponovo ima smisla. Ti si Supermen, čovek od čelika, čovek sutrašnjice, čovek koji je izgubio sve.
Zli Supermen
U trenutku kada je Injustice strip nastao kao prikvel video igri davne 2013. godine, ideja zlog Supermena odavno nije bila ništa novo niti originalno. Pitanje, šta bi se desilo da je on ili neko s tolikim moćima krenuo putem zla umesto dobraje već uveliko pročešljano u raznim varijantama. Čak je Sigalova i Šusterova originalna verzija lika u kraćoj priči The Reign of Superman prikazivala čoveka koji ne koristi novostečene supermoći da spase svet, već da ga pokori. Međutim, ono što najviše izdvaja ovu verziju Supermena od svih prethodnih je činjenica da njegov pad na mračnu stranu nije posledica njegove sebičnosti ili zaljubljivanja u moć. Naprotiv, proizilazi iz njegove duboke empatije i želje da spasi svet. Ta želja je uvek postojala u njemu, ali nikada nije mogao u potpunosti da je realizuje jer se uvek iz određenih moralnih ili političkih razloga suzdržavao. Bilo je potrebno da izgubi sve kako bi se njegova perspektiva promenila i on presekao. Konačno počinje da veruje da je sprečavanje ratova i spašavanje života nedužnih mnogo bitnije od toga da pravi kompromise i odlučuje da koristi više sile. Oseća, možda s pravom, da je to opravdano.
Etika i Moralne obaveze
Možemo verovati samo nekome sa dobrom voljom i visokim moralnim sudom, tvrdi Imanuel Kant u svojoj filozofiji o etici i moralu. Supermen se može smatrati takvom osobom, jer je oduvek bio dobar u moralnim procenama i odlukama. Kad odlučuje da koristi više sile, i dalje ne čini ništa zlo ni pogrešno. Suprotstavlja se korupciji, sprečava ratove, pomaže ugroženima, a čak i ubijanje bezumnih para-demona je opravdano jer je to jedini način da spasi ljudske živote. Iako njegovo ponašanje možda nije uvek u skladu sa svim etičkim principima i vrednostima, njegovi argumenti su validni i vođeni su empatijom, dobrom namerom i odgovornošću.
Ako neka osoba poseduje ogromne moći i sposobnosti, daleko veće od običnih ljudi, podrazumeva se da mora imati i taj viši standard moralne odgovornosti. Ako već ima sposobnost da spašava ljudske živote, bori se protiv zla i pozitivno utiče na svet, to znači da ima moralnu obavezu da to čini. Međutim, postavlja se pitanje ako takva osoba ima određena mentalna ograničenja i smetnje, kao što je hemijski disbalans, koliko ta osoba može imati podjednaku moralnu obavezu i odgovornost? Supermen jeste uvek važio za simbol moralne ispravnosti i višeg ideala, ali njegova psiha je sada kompromitovana traumom koju je doživeo, i ugrožava njegovu sposobnost da ispravno odlučuje i postupa.
Za sve je kriv batlerov Gospodar
Slučaj sa Betmenom je da je on lik sa psihopatskim principima i kao takav jednostavno ne može preći preko onoga što Supermen čini na početku. Sve što je zapravo Klarku bilo potrebno jeste da Brus bude tu za njega kao prijatelj u trenutku njegovog gubitka i slabosti. Nije morao da se složi sa njegovim postupcima, ali je trebao da razgovara s njim i pokuša da ga razume. Umesto toga, ignorisao ga je, osuđivao i spletkario iza njegovih leđa. Čak i kada su Supermenovi roditelji bili oteti od strane američke vlade, nije pokušao da pomogne u njihovom spašavanju, već se držao po strani planirajući kako će se na kraju sukobiti s njim.
Betmen je lik koji je uveren da zna najbolje i da je uvek u pravu, ali zapravo je pun arogancije i moralnog licemerstva. Proziva Supermena na početku zbog utilitarističkih metoda i nasilnih mera koje plaše ljude, iako i sam upravo to čini. U stanju je da prebija negativce gotovo do smrti, s jedinom razlikom da nikada ne pređe granicu. Odlazi nekada u tu krajnost da je čak u stanju da rizikuje živote nevinih samo da bi dokazivao tu svoju moralnu superiornost i neiskvarenost. Sve ovo licemerstvo i aroganciju najbolje je otkrivao i koristio protiv njega Džoker, i upravo je njegova smrt ono što ga je najviše zabolelo. Ne smrt trudne Lois, niti celog Metropolisa, ne može da prežali što je Supermen ubio Džokera, i time otkrio svoju bolesnu vezanost i opsesiju koju je ima za njim.
Iza svakog velikog muškarca…
Dok Betmenova ogorčenost i izdaja gura Klarka u još dublju emocionalnu ranjivosti, Čudesna Žena je ta koja ga prihvata i ohrabruje da nastavi dalje. Dajana je ratnica i Amazonka, i kao takva zna da se za mir mora boriti. Iako se kao superheroina suzdržava od ubijanja protivnika i kriminalaca, shvata da su kompromisi ponekad potrebni i spremna je na njih ako je to neophodno. Podržava Supermena u njegovoj odluci, ali mu zapravo ne pomaže toliko. Njeno duboko nezadovoljstvo svetom, kao i njena želja da ga oslobodi od krivice, dovode do toga da mu samo hrani ego, podstičući ga sve više u nasilnim metodama ubijajući time svaku mogućnost samorefleksije i preispitivanja kompromisa koje pravi.
Kompromisi
Betmenov argument zašto ne pravi kompromise je donekle validan. Ako jednom počne da pravi ustupke i pređe granicu, postaje sve lakše da nastavi to da čini sve dok ne dođe do trenutka kada nema povratka i izgubi moralni kompas. Međutim, fleksibilnost i prilagodljivost su suštinski element života, i kompromisi su neophodni. Pitanje je samo kada si spreman da napraviš ustupak i zašto.
Iako Supermen čini previše kompromisa koje ga vuku na stranu utilitarizma i autoritarnog delovanja, upravo je sa druge strane Betmenova nemogućnost za bilo kakvim kompromisom ono što ga emotivno urušava i takođe gura ka tome da postane diktator.
Trauma
Supermen je čovek koji je izgubio gotovo sve i pokušava da se izbori sa traumom na jedini način koji zna – afirmišući dominaciju nad okruženjem. Ta potreba za kontrolom služi kao odbrambeni mehanizam kako bi se zaštitio od buduće ranjivosti. Podsvesno pokušava da izleči sebe tako što će izlečiti svet. Ipak, njegova trauma se samo učvršćuje i produbljuje novim žarištima i konfliktima sa kojima se suočava.
Sve ovo dovodi do toga da na kraju gubi razum i postaje čovek spreman da slomi svet kako bi ga spasio. Završava kao neko ko je spreman da ubije bilo koga ko se suprotstavi njegovim odlukama, bez obzira na to da li su to bivši saveznici, prijatelji ili nedužni ljudi.
San
Verovatno najstrašnija stvar koju neko može da učini čoveku koji je izgubio sve jeste da mu pokaže šta je sve mogao imati, pre nego što mu to ponovo oduzme – san koji nikada neće postati stvarnost. Kao epilog Tom Tejlorovog rada na serijalu, Betmen koristi magični pesak da uspava Supermena, pružajući mu uvid u svet u kojem se tragedija nikada nije dogodila. U tom snu, Betmen je taj koji razume da Džoker nikada neće stati i on pravi kompromis da ga ubije. Nakon što se preda policiji, Supermen, kao njegov najbolji prijatelj, ga posećuje u zatvoru i razgovara sa njim. Za razliku od Betmena on može da ga razume, saoseti se sa njim i da mu oprosti. Ovaj kompromis ne znači da bi svet magično postao lepše mesto, ali potvrđuje da je u tim okolnostima daleko bolja alternativa. Na kraju, Supermen bi dobio ćerkicu koja bi odrasla i jednog dana preuzela inicijativu da spase svet, ali nenasilnim putem pokušavajući da ga kontroliše, već dijalogom i razgovorom, kao možda jedinom pravom metodom za rešavanje konflikta i nesuglasica. Na kraju to je upravo ono što je i Supermenu bilo potrebno. Ceo njegov pad na mračnu stranu i autoritarni režim mogao je biti izbegnut samo da je Betmen mogao da pokaže više saosećanja prema njemu, oprosti mu ali pre svega, da razgovara s njim kao prijatelj, umesto što je od njega pravio neprijatelja i gurao preko ivice.
Kako postajemo ono što jesmo
Tom Tejlor u ovom stripu suptilno istražuje klizav teren determinizma i kauzalnosti, pružajući uvid u to kako postajemo to što jesmo i kako jedan događaj može izazvati domino efekat sa dalekosežnim posledicama. Iako su superheroji ovde naizgled identični onima iz glavnog univerzuma, imaju ključne elemente u njihovim prošlim iskustvima koji se razlikuju i koji su doveli do toga da postanu druge osobe i krenu drugim putem. Supermen nije izgubio oca, što znači da nije naučio kako da se nosi s gubitkom na vreme. Leks Lutor, umesto da bude superzlikovac koji stalno testira njegov moralni kompas, ovde je njegov stari drugar. Čudesna Žena se takođe razlikuje jer nije imala priliku da razvije ljubav i veru u ljude preko Stiva, jer je njen Stiv zapravo bio nacistički špijun koji je pokušao da je ubije. Jedini lik koji ostaje suštinski isti kao u glavnom univerzumu je Betmen, što znači da je ovo i dobrim delom kritika njega kao lika.
Suština
Injustice: Gods Among Us je priča o determenizmu, traumama, uticajima, korupciji, nepravdi… O tome kako čak i najbolji među nama mogu biti gurnuti do tačke pucanja i postati najgori, kako beskompromisnost kao ni prekomerna kompromisnost same po sebi nisu vrline, i kako činjenica da je neko učinio lošu stvar ne znači nužno da je loša osoba.
Ovo je tragedija o dva istraumirana čoveka sa nepomirljivim stavovima, čiji sukobi eskaliraju u potpuni rat širom sveta u uzaludnom pokušaju da dokažu svoju moralnost i ispravnost. Supermen je kao Ahil, čiji gubitak voljenog Patroklea gura u brutalnost i nepravdu, dok je Betmen Edip, čija borba i trud da izbegne tragičnu sudbinu koju je predvideo, zapravo doprinosi njenom ispunjenju.