Zagor se oduvek izdaje u pričama koje čine dve do pet epizoda. Ovde su izuzetak specijalni brojevi, i odskora, knjige. Stoga se ove dve epizode posmatraju zajedno jer čine jednu takvu celinu.
Mauro Bozeli je čitaocima na ovim prostorima pre svega znan kao pisac izvanrednih Zagorovih priča. Isto tako, tvorac je još jednog veoma popularnog junaka iz SBE kuhinje – Dampira.
Ni crtež ne radi neko koga ne poznajemo, naime Mikele Rubini nam pokazuje koliko je postao dobar crtač i da neće ostati upamćen kao tek učenik velikog Stefana Andućija jer svojim crtanjem pokazuje da je i nadmašio učitelja. Prošle godine je dobio i čast da otpočne novog junaka kao dokaz moje tvrdnje, tek će te čuti za Morgana Losta.
’Iščezli svet’ počinje negde u Amazoniji grupa ljudi se probija kroz džunglu. Saznajemo da traže nestalu devojku bogatog porekla zarad nagrade. Urođenički vodiči ih upozoravaju da su na teritoriji gde vlada ’smrt sa neba’ što biva odbačeno kao suvjerje i nastavljaju potragu, no u toku noći ih napuštaju vodiči i sledi susret sa nečim što ne bi trebalo da postoji.
Zato vreme naša dva heroja plove Amazonom u poteri za Deksterom Grinom ni ne sluteći da im je nova avantura iza ugla. Njihovo čavrljanje prekida zvuk tam tamova te im vodič govori da su sada na negostoljubivoj teritoriji plemena Šavante, ali pada mrak i moraju se ulogoriti. Zagor dopušta da ih Indijanci opkole i odvedu u svoje selo uprkos protivljenju vodiča.
Tu se zaista ispostavlja da je pleme krajnje negostoljubivo, poglavica im drži govor u kom bira između smrti i progona (tu ima jedna nepotrebna fusnota), ali Čikovom brljotinom Zagor mora na kušnju. No kako to obično biva sama providnost je umešala prste da spasi naše junake, te tako Zagor ubija džinovsku anakondu spasavajući poglavici sina, a zauzvrat traži pomoć da nađe prijatelje. No prvo gozba i slušanje legende, a izjutra na put…
Putujući i dalje slušaju o velikom zlu sa nebesa, no veće je vreme za logor, odmor i razgovor uz pokoji flešbek da se podsetimo kako su se zapravo Zagor i Čiko našli tu gde su sada, nešto što moram da spomenem u ovom momentu, Rubinijevi crteži džungle i flešbekova su impresivni.
I tako dani napornog putovanja i sumnje su se okončali, stigli su na odredište i opet je noć, a u noći vrebaju zli duhovi. Pa će naši junaci potražiti zaštitu šume, a sutradan i narednih dana obilaze liticu i dolaze do zaključka da nema normalnog načina da se popnu na visoravan. Ipak Zagor pronalazi način, te sledi mukotrpan uspon.
Zagorov plan savršeno funkcioniše, ali sticajem okolnosti ostaju bez puta nazad, dakle čeka ih samo nepoznata visoravan i njene opasnosti…
U toku noći ih budi nešto, nisu sami. Opkoljeni čoporom ogromnih zveri, ubijaju jednu i konstatuju da nisu videli ništa slično tome. Čiko je odlutao u žaru borbe negde u džunglu, Zagor ide da ga traži. A Čiko se budi bolne glave i pomalo smušen, te ugleda malu zverkicu koja mu skače u facu, ali pogađa je strela nepoznatog belca Čiko mu zahvaljuje, ali uviđa da je opkoljen i tu se završava ova epizoda. Bez brige nastavljamo odmah…
’Okršaj titana’ se nastavlja tamo gde smo stali u prethodnom broju, to jest Čiko je okružen… Uz sve to izgleda da neznanac jako dobro poznaje Čiku. Zagor se vrača u logor ne našavši Čiku i zatiče ga praznog i punog tragova borbe. U nastavku Zagor će sresti stare prijatelje, znamo ih iz nekih ranijih epizoda, uz još niz uzbudljivih događaja, borbe jurnjave, čudovišta i sjajnih flešbekova i ova epizoda će se završiti u naizgled bezizlaznoj situaciji, no svi verujemo u naše junake tj znamo da će već u narednoj epizodi pronaći izlaz iz nevolje.
Ova priča spada u ono što znamo kao Zagorovu Južno Američku odiseju, te priče variraju kako žanrovski tako i kvalitetom, zbog česte promene autora kao uostalom i u celom serijalu. No ova priča je sjajna, oslanjajući se na SF klasike kakvi su Dojlov ’Iščezli svet’ i Krajtonov ’Park iz doba jure’ scenarista jako dobro gradi priču čineći je uverljivom i dan danas, no i crtač je zaslužan za celokupni doživljaj jer je uspeo jako skladno da uskladi svoj crtež sa pričom. Tandem Bozeli, Rubini iako dijametralno oprečan onom originalnom Boneli, Feri ravan je istom. Razlika je ta što je Boneli bio tip scenariste sa ’tvrđim’ likovima, dok Bozeli ima više smisla za humor i čini ih čovečnijim. A razlika među crtačima je još uočljivija Feri je crtao likove bez mnogo detalja i poteza četkicom, al’ su bili mnogo topliji. Rubini ima hladniji pristup, ali i crtež sa mnogo detalja. Dakle iako mnogo različiti definitivno su dva najbolja dueta koja su ikad radila na Zagoru.
P. S., Maestro počivaj u miru (Galijano Feri 1929-2016) tvoje delo se nastavlja….
Dobar je “Mario” :p