Ruski nezavisni Deqaf Studio nam donosi atmosferičnu horor igru „Creepy Tales“. To je četvrta indi igra ovog studija od kojih imamo i izuzetno zabavni platformer Strikeforce Kitty, The „I LOVE money“ show, i Make War! – taktični pikselizovani RTS. Sve četiri igre su do sada pozitivno prihvaćene na Steam-u.
Kada dva brata odu u šumu u potrazi za pečurkama, jednog od njih kidnapuju mračne sile. Igra odmah „baca“ u akciju kako u njoj ne postoji dijalog, tutorijal i slično, te je sve ispričano vizuelnom naracijom. Priča je iz istog razloga veoma bazična, gotovo nepostojeća, te se većina narativa, kao i samog gejmpleja svodi na rešavanje logičkih zagonetki. Ovo me posebno ne čudi, kako je na igri radilo svega četvoro (očigledno) talentovanih ljudi: jedan programer, jedan dizajner i dvoje muzičara.
Estetski, igra deluje veoma lepo, sa dizajnom likova i nivoa koji su u skladu sa tematikom – kako je glavni lik mali dečak u potrazi za svojim starijim bratom, sve teži bajkovitom, gotovo dečijem dizajnu koji je u kontrastu sa pojedinim scenama koje žele da budu mračne. Tih nekoliko momenata su zapravo vizuelna komunikacija sa igračem, koja upućuje na neki elemenat igre, npr. – kostur koji se nalazi na drvenim šiljcima, koji predstavljaju zamku i očigledno upućuje igrače da tu ne treba skočiti. Dizajn nivoa je jednostavan, ali estetski zadovoljavajući sa finom količinom detalja tako da nikada ne deluje monotono a ništa posebno ne iskače na ekran što bi oduzimalo pažnju. U pozadini se često može videti neko stvorenje, i prvi put je ovo bilo malo iznenađenje, međutim kako igra teče dalje ova pojava je veoma česta tako da se na nju više ne obraća pažnja. Dizajnerski ovo nije loše, kako je već pomenuto – razbija monotoniju tako što se u pozadini nešto dešava a opet ne odvlači previše pažnju osim prvog puta kada se to stvorenje (duh) pojavi. Atmosferu dopunjava creepy muzika kao i solidan dizajn zvuka. Jedini problem koji treba da se napomene za muziku je da, iako pristojno komponovana, postaje pomalo monotona posle nekog vremena kako je u pitanju samo jedna traka ili više njih koje slično zvuče. Srećom, igra je relativno kratka, tako da ovo nikada nije postao veći problem, pogotovo ne iritirajući.
U skladu sa kompletnim dizajnom, logičke zagonetke u igri počinju jednostavno, zatim postaju nešto komplikovanije kako se igra približava kraju, ali ni jednog momenta se ne dobija osećaj da su previše komplikovane ili veštacki teške. Uglavnom je uvek bilo jasno šta se treba raditi, tako će brzina njihovog rešavanja zavisiti od lične logike ili pak gejmerskog iskustva.
Možda deluje da ne govorim mnogo o igri, i to je zato što je ona, kako je već pomenuto, relativno kratka. Podeljena je na nekoliko manjih epizodica u kojoj svaka ima po nekoliko zagonetki i u proseku može da se završi od pet do deset minuta. Ovde opet treba napomenuti talenat autora, kako postoji raznolikost između epizoda, tako da ne deluje monotono, iako je srž svake epizode uvek identičan – nađi objekat X, upotrebi ga da nađeš objekat Y, koji služi da se dobije objekat Z, koji pomaže da objekat X otvara vrata za dalji progres. Jednostavno, bazično, ali svaka epizoda daje manji obrt, tako da svaka od njih deluje sveže, npr. u jednoj epizodi se treba skrivati od veštice dok se rešavaju zagonetke, dok u nekom drugom nivou statičnog neprijatelja treba navesti da krene u patrolu, itd.
Gejmplej se sastoji na nekih sat vremena igre. Nisam primetio da postoji nasumična postavka objekata potrebnih za progresiju, a igra je dovoljno darežljiva da u slučaju neuspeha, ona restartuje poslednji checkpoint, sa svim sačuvanim stvarima u inventaru, tako da je moguće odmah nastaviti sa rešavanjem zagonetke bez onog dosadnog dela gde sve te stvari treba ponovo sakupljati. Upravo to je doprinelo da bude zabavna, kako bi sa veoma bazicnim gejmplejom postala monotona i dosadna, veoma brzo.
Usput, igra košta svega $5 na Steam, tako da je kratki narativ donekle opravdan a trebalo bi obratiti pažnju na buduće projekte ovog tima.
About Author
