Ž ANR: epska fantastika/istorijska fantastika
ORIGINALNI NAZIV: A Song for Arbonne
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Gaj Gavrijel Kej
ZEMLJA: Kanada
PREVODITELJKA: Vesna Stojković
GODINA IZDAVANJA: 1992.
OCENA: 
Opet smo tamo gde se vetrovi, mačevi i magija sudaraju i lome, to jest, u ediciji Beskrajni svet fantastike, gde Čarobna knjiga objavljuje dela iz žanrova epske fantastike, svemirske opere, i mača i magije. Izdaju sve ono što dugo vremena čekamo, baš poput Keja i Herberta koje su prethodni izdavači otpisali, ili onih knjiga decenijama neprisutnim u normalnoj prodaji. Pričao je i urednik edicije Marko Vojnović na tu temu, i iskrsla je, između ostalog, i priča o vrlo mukotrpnim i dugim pregovorima sa Majklom Murkokom, to je jedan od hiljadu segmenata koje publika ne vidi i ne oseća. Čitalac sa ovih prostora je vrlo gord i zahteva da sve bude dostupno, iako većinu neće kupiti.
Izdavaštvo postavljeno na takvim temeljima je u nezavidnom položaju. S obzirom na to da mora pažljivo izvagati količinu izdanja, koja provereno donose dobit i sa druge strane tasa dela, koja grade izdavački plan i karakter. Jasno da u ponekim slučajevima mogu da se pokriju obe kategorije – takav je i Kej. Razlog za to je u velikoj meri taj što smo nedovoljno upoznati sa stvaralaštvom velikog autora koji izraženo upotrebljava istorijsku potku i minimizira fantastično. Tako čineći potpuno zaseban pravac u najfantastičnijem žanru fantastike. Kada to imate na umu, onda dolazi shvatanje da pripada nečemu van klišea, a opet traženom od strane publike, pa njegovo objavljivanje obogaćuje bez obzira na to sa koje tačke gledišta posmatrao.
Gaj Gavrijel Kej – impozantna je ličnost, nagrađen Svetskom nagradom za fantastiku, Sunburst, Aurorom i nosilac Kanadskog ordena za doprinos fantastici i književnosti. Urednik je Silmariliona skupa sa Kristoferom Tolkinom. Autor je trilogije Fionavarska tapiserija, duologije Sarantinski mozaik i romana Ispod neba, Lavovi El-Rasana, Tigana, Poslednja svetlost sunca, Džazabel, Reka zvezda, Sva mora sveta i Deca zemlje i neba.
Arbon i Gorho su toliko različite zemlje, i poklonjenom prirodom, i razvitkom duha, da je gotovo predodređeno od samog početka da se sukobe, poput svetla i mraka. Junaci priče su ludo strasni, odani i kroz njih teče pesma. Što se rat više primiče, jasnije je da se neće poviti pred silnim naletom neprijatelja koji preti da zatre njihov način života. Arbon su pravili, i pesnici, i ratnici. To na samom kraju i odnosi prevagu kao u kakvoj epopeji, žrtve se računaju u ukupnoj slici. Sve vreme pripovesti su suprotstavljeni nazadni mač Gorhoa, i napredna pesma za Arbon, poprilično crno-bela postavka, ali ima i svojih sivih momenata.
Zanimljivo je da vam se uopšte ne mora saopštiti da je autor inspirisan Provansom, taj duh je toliko dobro prenet da ga odmah prepoznate. Kej je verovatno jedini pisac na svetu koji vam još uvek može romantizovati rat i ljubav prema otadžbini na velelepan način. U ovom slučaju pokazuje to i dodatno svojim majstorstvom, služeći se sa dva različita stila pisanja da bi još više ukazao na nepomirljive razlike. Uz to očigledno je ovom prilikom da je i poeta. To što dela uglavnom smešta u jedan tom za razliku od žanrovskih kolega, uopšte ne krnji priču i karaktere. Prevoditeljka je vrlo lepo iznela neke zapravo veoma zahtevna segmente. Ali ko očekuje baš, baš, epsku fantastiku mogao bi se razočarati, jer Kej nije ta vrsta poslastice.
Nadamo se da je ovo tek početna faza Kejovog bivstvovanja u Srbiji, jer trebamo dobiti još mnoge njegove romane. Da bi se to desilo valja da podržite ovaj, i onaj što mu je prethodio kupovinom, pošto je na kraju uvek u pitanju isplativost, ljubav prema fantastici i htenje se ne propituju. No morate pokazati i vi poštovanje prema onom šta se radi nabavkom barem knjige mesečno, ne morate pet, ali jedan tom svi mogu, a to nam može ubrzati stizanje novih dela ne samo ovog autora već svih ponaosob.